sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Нека друга историја (2)

Пише: Милослав Самарџић

Милослав Самарџић О роману "Албион, Албион" (2. део)

Због "уметничких слобода", или чега већ, роман Николе Моравчевића Други светски рат на нашем тлу описује дијаметрално супротно од оног што казују историјска документа

Некада чувена максима: ''Све што знам о историји научио сам из историјских романа'' – данас је свакако изгубила на тежини, пре свега за рачун историјских филмова. Наравно, и у филмовима, као и у романима, ''уметничке слободе'' умеју да одведу ауторе далеко од стварних догађаја, што, опет, критичарима не одузима право да кажу шта се уистину збивало.

Тако, због ''уметничких слобода'', или чега већ, роман Николе Моравчевића ''Албион, Албион'', Други светски рат на нашем тлу описује дијаметрално супротно од оног што казују историјска документа.

Питање Дражине радио везе са Југословенском владом у Лондону изнето је доста конфузно. Моравчевић тврди да Дража није имао везу са владом независно од Енглеза, а како су они то злоупотребљавали, он описује покушаје мајора Вуковића да му некако дотури радио станицу. Али из приче се види да Дража већ има радио станицу (по томе што Немци, наводно, хватају и дешифрују Дражине радио депеше).

У стварности, није био проблем у недостатку радио станица код четника - имали су их стотинак, што читаоцима романа ''Албион, Албион'' не би пало ни на крај памети - већ код владе и њених служби. У роману се не види да је и то решено, тј. да је Дража имао везу са три владина пункта у иностранству за која Енглези нису знали. Може бити да Моравчевић ове три радио станице не уводи у причу како би очувао лик Драже као тотално необавештене особе, којој је потребан један мајор Вуковић да јој објашњава кључне ствари, и то неуспешно, али, ако се наглашава да је реч о историјском роману, онда су овакви маневри недопустиви.

НАВОДНИ МАСАКР У ЉУЉАЦИМА

Међу најкрупнијим грешкама је она о унаказивању Немаца убијених у борби код села Љуљака, од стране партизана, због чега генерал фон Ланген (тада пуковник) није успео да осујети стрељање грађана у Крагујевцу 21. октобра 1941. То је још један податак из љотићевске верзије догађаја. Лешеви Немаца, дакле, нису били унакажени. Постоје документа о тој борби - унаказивање се не помиње. Постоје и фотографије мртвих Немаца - ни један није унакажен. Постоји записник са преговора у Дивцима где су Немци наводно то рекли Дражи - а у записнику о томе ни говора. Постоји и записник са састанка генерала Недића са Хитлером, када је то наводно Хитлер рекао Недићу, а опет, у записнику тога нема. Било је доскора живих учесника борбе у Љуљацима - учествовали су иначе само четници, јер су партизани одмах побегли - а они за то нису ни чули. Укратко, целокупна немачка архива је доступна, свима, па и љотићевцима, јер се налази у Вашингтону (однедавно, у Вашингтону су копије, а оригинали у Немачкој, у Фрајбургу), па ипак нема ни назнаке да се тако нешто десило. У ствари, није се ни могло десити, јер су Немци своје пале војнике одмах утоваривали у камионе и одвозили.

ДИВЕРЗИЈЕ И САБОТАЖЕ

Међу веће грешке спада и она када се на 301. страни наводи депеша Слободана Јовановића упућена Британцима септембра 1942. године, у којој он тражи од њих да повуку захтев послат Дражи да покрене ''велике акције саботаже''. Депеша је наведена курзивом, што сугерише да је реч о оригиналном историјском документу. У стварности, и Британци, и краљ, и Слободан Јовановић посебно, писали су тада Дражи да појача диверзије и саботаже на пругама, како би омео снабдевање немачких снага током велике Битке за Африку. Дража је одговорио да је већ предузео мере, уочавајући стратешки положај Србије (најкраћи пут до Африке). Крајем 1942. и почетком 1943. године четници су извели на стотине диверзија и саботажа, што је била до тада највећа антиосовинска акција иза линија фронта. На Дражину адресу стигло је низ признања из највиших савезничких команди, пре свега британских. У роману се то све не види, већ Британци стално оптужују четнике ''због малог обима њихових борби и саботажа''. Како изгледа, аутор је помешао догађаје с краја 1942. са догађајима с краја 1943. године, када су четници одбили симболични захтев Британаца да сруше два моста, или ће изгубити подршку, сматрајући то ем недостојним ултиматумом, ем узалудним жртвовањем, а резонујући да, када већ толико порушених мостова није било од значаја, свакако неће бити ни та два.

БИТКА НА НЕРЕТВИ

У разговору са једним колегом, фон Ланген крајем марта 1943. године каже: ''Пре месец дана, само једна од тих бригада (партизанских) је држала целу 717. дивизију на Рами три дана, да би остатак њихових снага могао да се пребаци у Санџак'' (страна 418).

Нешто касније, током маја или јуна, описује се сцена када комунисти доводе британским официрима три заробљена четника. Тврди се да су та тројица припадала јединици која је сарађивала са Немцима чувајући пругу Сарајево - Брод, како је партизани не би порушили. Приповедач потом каже: ''Било је очигледно да је ова независна четничка формација била приморана, у својој изолацији, да прихвати привремени договор о ненападању са Немцима, и да је за заштиту своје области, за време немачке офанзиве Вајс, пристала да чува локалну деоницу пруге од партизанске саботаже'' (страна 499).

Овакве опаске, о комунистичкој ''фанатичној борбености'', четничкој пасивности, сарадњи са Немцима, и сл, понављају се на више места, на различите начине.
Моравчевић, најпре, не разликује Операцију ''Вајс'' од Битке на Неретви. У првом случају реч је о нападу Немаца на партизане у ''Бихаћкој републици'' крајем јануара 1943. Насупрот ономе што Моравчевић тврди, напад је окончан успешно и са минималним губицима. Битка на Неретви не само што се одиграла много даље од Бихаћа, и у другом периоду, од краја фебруара до почетка маја 1943, него су и учесници били другачији: партизани и четници.

У бекству из области Бихаћа, остатак од око 16.000 комуниста дошао је до Неретве. Четници почев од 19. фебруара у вишедневној бици наносе тежак пораз партизанима - а то је била њихова главнина - и они одлучују да се врате натраг, рушећи мостове на Неретви, коју су делом били прешли, како би успорили напредовање четника. Две партизанске дивизије крећу према Горњем Вакуфу, где поново наилазе на Немце. Али, ту није била цела немачка дивизија, и није је нападала једна, већ шест бригада (две дивизије). Ту је била Борбена група ''Фогл'' састављена од око 2.000 људи, међу којима се налазило свега око 600 Немаца (остатак групе чинили су Хрвати, усташе и домобрани). Па ипак, комунисти су потучени и поново натерани на Неретву. У ноћи између 6. и 7. марта успели су да пређу реку код Јабланице, где се налазило свега 280 четника. Сви партизани били су на другој страни реке 15. марта. Понуду за примирје Немцима упутили су 4. марта, а позитиван одговор добили су 9. марта. Северно од Јабланице, у непосредној близини, налазила се само једна немачка јединица: Борбена група ''Анакер'', са око 2.000 људи, међу којима је такође било око 600 Немаца. А ови Немци нису били из 717, већ из 718. посадне дивизије (другопозивци). Они нису нападали партизане док су прелазили реку, па према томе није ни била могућа ситуација да једна партизанска бригада (1.000 људи) задржава целу дивизију (у овом случају 10.000 људи).

На другој страни реке, Битка на Неретви је настављена све док није окончана потпуном победом четника, тј. све док партизана више није било у долини Неретве нити у целој Источној Херцеговини.

За четнике, Битка на Неретви била је битка за чување јадранског залеђа, како од комуниста, тако и од Немаца, у очекивању скоре савезничке инвазије. Док су се тукли са комунистима, четници су, по Дражиној наредби, више пута рушили пругу Сарајево - Брод, настојећи да успоре концентрацију немачких трупа. Због овога су Немци ускоро, априла 1943, извели Операцију ''Тојфел'' против Озренског четничког корпуса, јер је поменута пруга рушена на његовој територији. Тада, априла месеца, Битка на Неретви била је у пуном јеку. А ни у фебруару, када су четници почели да руше пругу Сарајево - Брод, ни у априлу, у тој области није било партизанских снага. И да их је било, они опет ту пругу не би рушили, јер су били у договору са Немцима. Према томе, стварни догађаји одвијали су се сасвим супротно од онога што је наведено у роману ''Албион, Албион''. А приповедачево оправдавање четника што су чували пругу за рачун Немаца, заправо је један у низу изговора упућених у корист недићеваца и љотићеваца.

Узгред, четници нису сазнали за комунистичко-немачке преговоре од недићеваца, већ од свог капетана Војислава Лукачевића. А Немци нису скривали од Титовог генерала Владимира Велебита да знају његов идентитет, пошто је Велебитов отац, аустроугарски генерал у пензији, био друг са војне академији немачког генерала Хорстенауа. Сви заједно одлазили су на вечере у Велебитову вилу у Загребу.

(ДЕ)ШИФРОВАЊЕ ДЕПЕША

Митску способност Вермахта Моравчевић најпре описује у акцији хватања британских официра који су се спустили у Дражин штаб на Сињајевини. За ово је сазнала немачка прислушна служба хватајући и дешифрујући четничке радио депеше. Приповедач казује да Немцима то није било нарочито тешко, јер су и партизански и четнички системи везе били аматерски.

За партизане то је тачно, али не и за четнике. Код њих су систем везе водили професионални официри или поштанско-телеграфски инжењери, којима су, када би отишли у шуму, породице збрињаване редовним новчаним исплатама. Постоји чак једна Дражина депеша у којој се каже да је факат што Немци никада нису дошли да сачекају британске падобранце, или испоруке, доказ да нису упали у систем везе.

Истина, приповедач каже да су Немци имали извесних тешкоћа са дешифровањем прве четничке депеше, јер нису одмах схватили да треба трагати по ћириличном распореду слова. Овде је аутор опет показао да не влада материјом, пошто је Дража од првог часа у радио служби за емитовање морзеовом азбуком користио енглеску латиницу - ''латиницу интернационале'' - с тим што је, наравно, у књиге депеша све уписивано на ћирилици. Једном приликом, пуковник Бајо Станишић жалио се Дражи што радио оператери при шифровању и дешифровању депеша користе латиницу, али је прихватио Дражино образложење.

ЕСЕСОВЦИ, МАЗГЕ И МАГАРЦИ

Јединица од 50 Немаца коју је лично фон Ланген повео на Сињајевину септембра 1942. припадала је 7. брдској СС дивизији ''Принц Еуген'', за коју приповедач каже да већ има много искуства на тим теренима. Још једна грешка. Ова дивизија је тада била у формирању, а у прву акцију креће следећег месеца, против четника на Копаонику. Изгледа да до Моравчевића није дошла књига генерала Ота Кума из штаба дивизије. Ту је могао наћи више него довољно материјала за карикирање Немаца, онако како то чини са Британцима и четницима. Дивизија је, наиме, имала ''фабричку грешку'', јер је некоме пало на памет да од банатских Шваба, за које је и пењање на бундеву планинарска авантура, прави управо брдску дивизију. Пруски официри били су очајни због тога. Имали су мука већ да науче банатске есесовце да не пију много воде, или да се лепо опходе према магарцима и мазгама. Навикли на добре коње, који су неупотребљиви по планинским кршевитим гудурама, есесовци су искаљивали бес на мазгама и магарцима, који су одговарали бојкотом. Једноставно би стали на уској планинској стази и цела колона, километрима дуга, није могла ни корака напред, све док се тврдоглава мазга или магарац некако не одобровоље. То су слике сасвим супротне миту о ванредној способности Вермахта, који Моравчевић ојачава прекомерним карикирањем Италијана, али, у овој књизи таквим сликама није било места.

Што се тиче поменуте акције на Сињајевини, она је, наравно, измишљена.

...

Остатак текста у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.