sloboda-baner

Слобода 2171

Поглед са десна

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Да ли ће река Дрина икада престати да буде граница између две српске земље?  Да ли ће Косово и Метохија икада да се врати Србима?

У гимназији су ме сматрали либералцем. Да ли је то било због тога што сам се противио аплаудирању новом, комунистичком режиму, бар у оној мери колико је то било могуће а да се не прекорачи линија и заврши иза решетака као ’’народни непријатељ’’, а тако су називали свакога ко је имао три чисте да каже коју реч против Титовог режима? 

Када сам стигао у Америку убрзо су ми окачили етикету конзервативца! Како сам могао толико да се променим тиме што сам прешао преко океана? Нисам имао право гласа, али је мој омиљени председнички кандидат био сенатор из државе Аризоне по имену Бери Голдводер. Наш данашњи председник ме подсећа на доброг старог сенатора, али он није имао никакве шансе да победи на америчким председничким изборима, био је далеко испред свог времена. Још један сенатор из Аризоне, господин Макејн, такође републиканац, чак ни не гласа са својим републиканским колегама већ готово увек са демократама. Када је председник Трамп водио изборну кампању против овог сенатора из Аризоне изјавио је да овај сенатор из Аризоне није неки велики херој јер је дозволио да га заробе његови непријатељи Северновиjетнамци. То је личило на нешто што би Бери Голдводер могао да изјави, али је Трамп ипак успео да победи на изборима.

То је Америка, коначно сам доживео да уживам  док посматрам како се амерички либерали врпоље и негодују, готово онако како то чине размажена деца када ствари не иду по њиховој жељи. Не, не мислим да је господин Трамп савршен, далеко од тога, његова жена је и много лепша и много пријатнија, али када га поредим са демократском страном у Сенату он је дашак свежег ваздуха.

Гледао сам, додуше, Срби-ју, и, са изузетком слободе веровања у Бога и евентуалном употребом речи Србин или српски, заиста не примећујем велику разлику између дана-шње Србије и тадашње Титове Југославије. А да не бих имао неких илузија њихова главна средства информисања ме непрекидно филују оним старим комунистичким филмовима којима се Тито служио да испере мозгове својим подјармљеним грађанима. Такозвана Српска телевизија  још увек хоће да поверујемо да је постојао неки партизански покрет у Београду који је помогао да се поразе нацисти. Ниједном нам нису показали како Тито на совјетском тенку улази у српску престоницу када је борба била већ завршена и давно прошла. Још увек нам нису показали како оне силне хиљаде неустрашивих партизанских бораца  нису били у стању, или нису хтели да нападну три стотине хрватских усташа који су чували Град мртвих, Јасеновац. Наша српска престоница  чува гробницу човека који се истакао и зарадио медаљу убијањем хиљада српског становништва  док је био аустро-угарски војник у Другом светском рату.

У чемерном покушају да покаже серију о Дражиним четницима господин Бајић, сниматељ филмова, показује нам како четници убијају српске сељаке и силују њихове кћери. Господин Вучић још мало па да хода на површини воде и без напора бива биран од стране ’’грађана Србије’’, не Срба, да би поново оформио коалицију са комунистима који себе данас називају социјалистима.

Морам да признам да ни ја не бих позвао у политичку или било какву коалицију човека који се истакао бацањем рачунарског ’’миша’’ на своје противнике у Српском Парламенту. Пре него су постали политичка странка Двери Српске су ми биле много симпатичне. Сада не вреде ништа. Шешељ макар уме да убеди неке људе да пођу за њим. Србија једноставно нема политичку вољу да се отараси старе комунистичке идеологије. Млади и образовани увелико напуштају Србију јер не могу да нађу запослење. Треба ли да им замеримо? Ја не могу.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2024 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.