sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2169

Прича о двојици српских владика

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

Тек што смо се били привикли на помирење двеју фракција у нашој Цркви нова реорганизација  у нашој епархији закувала је нови немир међу нашим верницима. Било је тврдих глава и на једној и на другој страни  завађених који су се заклињали да више никада неће крочити у ону ’’другу’’ цркву, али су се ствари у много чему смириле и поправиле. Могли смо да обновимо стара пријатељства, посећивали смо једни друге, укратко, скоро да опет будемо нормални..

Пре много времена такозвани федералци називали су нашег владику Иринеја ’’Ироније’’, а такозвани шизматици  називали су њиховог владику Митрофана ’’Микрофон’’! Није потребно да се каже да је на обе стране конфликта било доста непоштовања, али је време добар лекар, и људи су почели да прихватају нов аранжман и нове ауторитете.

Додуше, не у Кливленду. Српска црквено-школска општина на Валингс путу сазвала је Ванредну скупштину, изабрала специјални одбор и одлучила да тужи владику Лонгина да би Црква Светог Саве остала  део Нове Грачанице у Чикагу. Опет су и Епархија и Српска црква у Кливленду почеле нова суђења, потрошила силан новац да би се на крају сложили да престану са судским процесом. Наводно, по том договору Српска црква у Кливленду остаје и даље део Новограчаничке Епархије ако Кливленд одустане од тужбе. Дошло је до споразума (народ тај споразум није видео, то је остала тајна(!), али су људи ипак гласали да прихвате споразум, нешто попут оног када су законодавци у Вашингтону гласали за Обамакер пре него су видели његов садржај.(’’Прво морамо да гласамо, а онда ћемо да видимо шта је утом предлогу!’’, рекла је сенатор Пелоси из Калифорније.)

Не питајте ме зашто је то био тајни споразум, не знам, иако имам своју теорију о томе, доста једноставну теорију. Био је то договор између  владике Лонгина и нашег Специјалног одбора, а Београд и патријарх  српски  ништа нису  о томе знали, нису о томе расправљали, никада то прихватили. Владика Лонгин је неколико пута дошао у Кливленд, говорио уопштено о договору али никада нешто одређено. Владика који је заменио владику Митрофана посећивао је и Српску православну цркву Светог Саве и Манастир Светог Марка у Шефилду, Охајо, говорио о љубави и толеранцији унутар наше Српске православне цркве, служио и у Саборној цркви Св. Саве која је под његовом јурисдикцијом и у Слободној српској православној цркви која је тобож под јурисдикцијом владике Лонгина, и то је све. На једној од наших редовних седница Црквено-школске општине потрошили смо више од једног часа у расправи где припадамо?

Недавно је наше Коло српских сестара Св. Петка прослављалo своју Крсну Славу Св. Петку и позвало владику Лонгина да им буде гост.  Он је дошао, служио Службу, остао на свечаном банкету после Службе, и све је било како треба. Да ли је? Обраћајући се гостима на банкету владика Лонгин је одржао један од својих уобичајених дужих говора у којему се дотакао многих тема од свог недавног боравка у Далмацији до онога како му је огромна епархија па не може све да их посети у тој великој епархији. Имам обичај да пажљиво слушам чак и оне бескорисне телевизијске рекламе па сам чекао да нешто каже и охрабри слушаоце да је још увек наш владика  и да нема разлога да будемо забринути. Уместо тога владика поче да хвали владику Иринеја (Добријевића), како је тај владика паметан и образован, како је рођен у Америци и говори енглески без акцента- па ми се онда упали сијалица у глави.

Могао сам да ’’преведем’’ владичине примедбе које би гласиле отприлике овако;

- Слушајте, људи, кад владика Иринеј (Добријевић)  дође у вашу цркву он дође уз мој благослов. Моја епархија је врло велика, па ми он чини услугу. Будите уверени да од вас нико ништа неће узети. Уосталом, он је рођен у Кливленду, он је један од вас.

Нисам разговарао ни са једним од чланова Специјалног одбора који је склопио споразум са владиком Лонгином. Није ми познато шта мисле о говору владике Лонгина. 

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.