sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2169

“Ослобођење”

Пише: Васа Костић

2169 oslobodjenje

„Наша је дужност да се не дозволи заборав.“
Владимир Путин

Већ дуже време, а нарочито од доласка Напредњака на власт у Србији видљиво је да комунисти опет владају.

Овогодишње обележавање 73 године од ослобођења Београда у Другом светском рату то јавно потврђује.

Танјуг „обавештава“: „Прослава је почела Меморијалним маршем `Кораци слободе`“.

Министар Александар Вулин каже: „Живимо у слободном граду и слободној земљи...“

Градски менаџер Горан Весић је рекао даје ово трећа година како славимо: „То нажалост није увек било тако. Последњих деценија као да су се Београд и Србија стидели овог дана“.

Питање је јасно: Ко управља данас Србијом и где њени путеви иду?

Да погледамо како су се наши суседи, а до недавно чланови Заједнице ФНРЈ осврнули на поменуте дане.

Хрватска, која је 1992. године постала самостална у границама које је исписала Коминтерна, не прославља „победу“ над Немачком која је створила НДХ 1941. године са Јасеновцем. Хрватска је данас члан Европске Уније у којој је „побеђена“ Немачка водећа земља. Хрватска је члан и НАТО, као и Немачка па не види разлог за прослављање победе СССРа, који више не постоји.

Словенци који су као и Срби били на црној немачкој листи не прослављају „победу“ јер то ни највећи победник у рату, Сједињене Америчке Државе, не чине.

Победу не прославља ни Босна која је као и Хрватска имала одреде на Источном фронту у Хитлеровој заједници.

Црна Гора, која се одрекла своје историје, данас је као и Хрватска члан НАТО па би било неприлично да то данас чине.

Поставља се питање и то веома озбиљно: како ће прослава „победе“ у Београду утицати на германски однос према стотинама хиљада Срба који су нашли хлеб и посао у Немачкој и Аустрији?

Да би увеличали своје лажне „победе“ данас се у Србији поводом Другог Светског рата позивају руски представници иако тада Русија као ни Србија нису биле самосталне. У октобру 1944. године Совјетска војска је умарширала у окупирану од Немаца само Србију кад је агент Коминтерне Јосип Броз седео у Москви. Да додам да у окупираној од Немаца Србији није било партизанских јединица од децембра 1941. године до јесени 1944. године.

Постојала је Недићева влада у градовима и четници, војници КЈВ као савезничка војска до Техеранског договора Рузвелта и Стаљина, по селима. На четничкој територији спашено је преко 500 савезничких пилота.

Када је Совјетска војска, што данашњи лидери у Србији прослављају, умарширала у Србију четници су се упутили на Запад у сусрет „Савезницима“, што није предмет следећих редова.

Да се подсетимо да Совјетска војска није била братска Руска. Стаљин и други водећи комунисти мрзели су Србе још из Првог светског рата када су били германски плаћеници. Мржња је настављена због прихватања у Краљевини Југославији великог броја избеглих елитних Руса после Бољшевичке револуције.

О Стаљиновој доследности потврђује и српско страдање у НДХ када Стаљин није одговорио на Извештај из 1942. године о српским страдањима у НДХ који му је Броз послао. Ни Тито више није помињао српске жртве у НДХ. Доследно томе, Стаљин је ослободио све усташке заробљенике и претворио их је у „партизански“ одред на челу са усташким официром Марком Месићом. Са петокракама на челу Месићеви војници послати су као „ослободиоци“ са Совјетским војницима. То данашњи лидери Србије прослављају.

Милован Ђилас, један од најближих Брозових сарадника у рату, то је обелоданио у својој књизи „Разговори са Стаљином“ објављене 1962. године ради чега је био осуђен на 5 година робије. Ђилас је код Тита одлежао укупно 9 година затвора.

Ђилас у поменутој књизи пише: “После продора Црвене армије у Југославију и ослобођења Београда у јесен 1944. године дошло је до толико многобројних и толико тешких испада појединаца и црвеноармејаца према грађанима… Југословенске власти су тек касније прикупиле податке о безакоњима Црвеноармејаца: према пријавама грађана било је 1219 силовања, од чега 111 силовања са убиством и 1204 случајевима пљачке са повредама - цифре не тако незнатне има ли се у виду да је Црвена армија продрла једино у северноисточни део Југославије. Милован Ђилас избегава да каже Србије свакако и ради британских издавача књиге.

На лажне прославе „ослобођења“ савремени лидери Србије из користољубља позивају руске лидере на прославе. Борис Тадић је позвао тада председника Димитрија Медведова 2009. године, баш када су Шешељеви „четници“ Николић и Вучић са 20-годишњим стажом променили своје погледе.

Тома Николић је као председник позвао 2014. година председника Владимира Путина. Путин се због заузетости веома кратко задржао на лажној прослави „ослобођења“.

Ове године су на прославу 73. годишњице премијер Александар Вучић и председница Ана Брнабић позвали руског министра одбране Сергеја Шојгуа.

Изгледа да је руски министар после марша „Кораком слободе“ видевши лажну прославу по угледу на речи српског песника „Беж у цркву Краљевићу Марко“ претрчао у Светосавски храм који руска влада богато помаже.

Очекивало се да ће патријарх Иринеј као домаћин искористити прилику да се приближимо данас ослобођеном од комунизма руском народу.

Знамо да се Свети Сава као Растко замонашио у Хилендару у руском манастиру. Исто тако знамо да је Одбор за градњу Светосавског храма 1904. године, на 100 годишњицу Карађорђевог устанка одлучио „да се путем конкурса прибаве скице за Храм у српско-византиском стилу“. Тада се Одбор обратио за стручну помоћ Уметничкој академији у Петровграду. Рат је прекинуо све планове.

У новој Краљевини СХС када је расписан Конкурс1926. године пише да „право учествовања на конкурсу имају архитекти држављани наше Краљевине и архитекти Руси који живе и раде у нашим границама“.

Само десет дана после слављења комунистичке окупације у Србији председник Русије Владимир Путин је 30. октобра на отварању споменика посвећеног совјетским жртвама изјавио „да снажно осуђује политичке репресије у доба Совјетског Савеза... политичка репресија постала је трагедија народа и ударац нацији, чије се последице још увек осећају“.

Председник Путин је још додао: „Милиони су људи проглашавани непријатељима народа на основу апсурдних пресуда, били убијани, сакаћени и пролазили кроз патњу у затворима и радним логорима… Не може бити оправдања за репресију, па је наша дужност да се не дозволи заборав“.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.