sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Слобода 2167

У спомен нашим славним данима

Пише: Миша Матић

Ових дана се навршава 76 година од неких славних догађаја наше светле и јуначке прошлости!  У зору 31. августа 1941. године опалила је прва устаничка Равногорска пушка из руку потпуковника Веселина Мисите

Операција је почела договором о почетку борбе против немачког окупатора у манастиру Троноша, одакле се кренуло у опсаду Лознице. Опкољавање, које почелу током ноћи резултирало је позивом на предају Немачком гарнизону у 8.30, после немачког одбијања предаје у 9 сати потпуковник Мисита испаљује 7 хитаца ка Немцима, као знак за свеопшти јуриш.

Прво је заузето Немачко упориште у дому културе, затим гарнизон смештен у гимназији, док је најдуже одолевала немачка јединица смештена у  кафани Лазе Хајдуковића. Јуриш на тај немачки положај лично је предводио потпуковник Мисита, бацајући бомбе ка непријатељу и у том јуришу пада, пресечен Немачким митраљезом. Команду преузимају игуман манастира Троноша решервни поручник Георгије Бојић Џиџа и капетан Богдан Дрљача, док одступницу држи капетан Драгослав Рачић.

Вече 31. августа Лозничани проводе у првом слободном граду у окупираној Европи. Сутрадан, 1. септембра је на Лозничком гробљу сахрањен потпуковник Веселин Мисита, где му је и данас гроб и споменик. Наредног дана је од заробљена 93 Немачка војника формиран 1. логор са Немцима као заробљеницима у Европи. Он се налазио у манастиру Троноша, а први командант логора је био носилац Карађорђеве звезде, резервни мајор Миша Ђукановић.

Број заробљених Немаца је премашио бројку 500 после битке на Завлаци и ослобађања Бање Бовиљаче, када су сви заробљеници премештени у војни магацин на Косовцу испод Цера. Тај логор је био пријављен Међународном Црвеном крсту и имао статус логора ратних заробљеника. Немци, међутим по лажном обавештењу, мислећи да је ту Рачићева команда, бобмардују логор где гине већина заробљеника, а и сам командант логора мајор Ђукановић.

После тог напада капетан Рачић наређује сељацима да све рањене Немце отпреме у Шабац и ослободи их ради даљег лечења. Овако хуман и частан гест није забележен у историји ратовања. Непосредно после Лознице одиграла се битка на Завлаци, јер су Немци из Ваљева кренули ка ослобођеној Лозници, када их је код Осечине сачекала јединица Равногораца под командом капетана Драје Јеремића. Капетан Јеремић, када је схватио да Немци држе 30 сељака као таоце наређује јуриш, ради ослобођања недужних људи и гине у том јуришу, а команду преузима Миливоје Ковачевић, разбија новим јуришом утврђеног непријатеља и преузима и 169 заробљених Немаца и предаје их капетану Драгославу Рачићу. Ратни плен ЈВуО је поред Немачких војника бројио и 12 камиона, 2 аутомобила, 3 моторцикла, 27 сандука муниције, 200 пушака, 20 комада разног аутоматског оружја и једна радио-станица.

У време борби на Зајачи, Рачићеве јединице су ослободиле Богатић из кога су Немци побегли ка Шапцу чим је напад почео, док је Јадарски одред оца Џиџе ослободио рудник Зајачу, практично без борбе, јер се читав Немачки гарнизон предао. Тада је дошла на ред и Бања Ковиљача. Под притиском комунистичког вође Небојше Јерковића, Рачић попушта да прими и партизанску јединицу коју је предводио несвршени студент медицине Мика Митровић звани Јарац. Не слушајући Рачићеву команду, Комунисти безуспешно јуришају од 1. септембра ка Бањи Ковиљачи, не наносећи Немцима никакве губитке, сем штете у испаљеној муницији.

Равногорци у развученом ратишту од Завлаке до Богатића, по Рачићевој наредби, групишу се пред Бањом Ковиљачом у зору  5. септембра, како би сутрашњи дан, рођендан Краља Петра прославили у ослобођеној Бањи Ковиљачи. Капетан Рачић наређује комунистима да се повуку и са својим Церским одредом и Јадарским одредом Георгија Бојића Џиџе креће у одлучујућу битку. Због честих заједничких акција Немаца и усташа из Босне, који су упадали преко Дрине у Србију, ова битка је имала много више жртава него претходне.  Четничке јединице бројале су око 5.000 војника. Напад је био силовит , а војници Југословенске војске у Отаџбини даровали су свом краљу за 18. рођендан слободну Бању Ковиљачу, читаво Подриње, Рађевину и Мачву изузев града Шапца. У борбама ослобађања Лознице и бици на Зајачи погинуло укупно 34, а рањено 6 војника под командом генарала Драгољуба Драже Михаиловића, Битка за Бању Ковиљачу је била прва битка и којој су комунисти учествовали на истој страни са четницима, док се у борбама око Лознице, Богатића, Зајаче и на Завлаци нису појавили.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.