sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Озбиљне претње Србима и Српству

Пише: Драган Ћирић

Недавно прочитасмо озбиљне претње муслимана пореклом из Босне а који живе у Америци да ће се потрудити да свим средствима утичу на власти града Либертвила, државе Илиној па чак и Стејт департмана - да се сруши споменик ђенералу Дражи Михаиловићу у Либертвилу. И не само у Либертвилу већ и на свим местима где има споменик.

Озбиљна претња, нема шта, од исељеника државе која обучава и шаље разноразне шехиде и терористе по свету да воде џихад! И сада они траже да се сруши споменик осведоченом слободару који је ризиковао свој и живот својих војника како би спасао више од 500 америчких пилота! И био први и једини који је био највећи непријатељ нацистима и фашистима током Другог св. рата и за то био оризнат у целом свету. НЕЧУВЕНО!

Слушали су ових дана како се у Америци шири талас лудила и захтева за рушењем споменика јер се један број грађана вређа њиховим постојањем. Хоће и траже да се сруши споменик вођи јужњачке конфедерације генералу Лију, у Њујорку хоће да макну споменик Кристи-фору Колумбу који је открио Америку, ови муслимани траже да се отарасе споменика генералу Дражи... Стварно, какво је ово лудило, каква је то зараза и талас који је захватио народ!? Или су то само пиони који раде на микроталасима неких много јаких људи у Америци...можда и ових који активно и отворено раде против председника Трампа...

Ипак, да се вратимо муслиманима из Босне који траже главу и на споменику генералу Дражи. Комунисти су створили лажни мит и о муслиманима у Босни, њи-ховој држави и наводној нацији, а такође су створили и најгори мит и о српском слободару и генералу Дражи.

Епизода са спомеником генералу Михаиловићу још једна је озбиљна опомена на морални данак који Срби непрекидно плаћају за безумно слеђење Чаробног Фрулаша из Кумровца. Може ли се јадним „Босанским Американцима“ стварно замерити ако присвајају етикете и покушавају да исцеде политичку корист из изопачених мерила које су, пре њих, многи Срби одушевљено усвојили и поунутрашњили, каже за наш лист Стефан Каргановић, политички аналитичар.

На основу лажи данас би људи да пишу историју. Само ако нема ко да им се супр-отстави. Ми смо ту! Стојимо и бранићемо га онако како нам то традиција и закони дозвољавају, али притиску муслимана из Босне нећемо подлећи. Они то могу да раде на територији коју су добили Дејтонским неспора-зумом, али не и у слободној Америци!

Окупирано Косово

На другој окупираној српској територији, на Косову и Метохији, Рамуш Харадинај, “гангстер у униформи”, како га је назвала нико други до Карла дел Понте, иако на листи Србије важи за ратног злочинца - изабран је да води владу од Србије непризнатог  Косова. И поред свих знаних и незнаних извора који су га описивали као гангстера у униформи и у политици, ипак су му ови са Запада дали зелено светло за ту позицију. А то само говори о односу тог неког Запада према Србији, и говори много више о њима него о нама. Они су ту да запечате судбину Србије и Срба, ма где живели, а Срби ако се не узму у памет улетеће аждаји у уста.

Неко ће да каже - ајде, нема ту завере. Нема. То је политика данашњег грамзивог света јер су видели да им је на том месту потребно само мало како би преузели све. А како лажу видели смо у прошлом броју на овом месту у нашој „Слободи“.

Расејање - спас од пропасти

Србија упорно следи препоруке Међународног Монетарног Фонда, а грађани преживљавају захваљујући великодушности наших грађана из расејања. Држава тако обезбеђује социјални мир грађана који су због лоше привредне ситуације доведени на руб пропасти.

Дознаке дијаспоре у свакој години, почев од 2008, биле су веће него стране директне инвестиције. У неким годинама чак и дупло веће.

Највише пара у матицу стиже из Аустрије, Немачке, Швајцарске, САД и Француске. Процене су да директно или индиректно помоћ рођака из дијаспоре добија око 800.000 грађана. Тај новац троше на плаћање комуналија, храну, градњу кућа и куповину станова.

У првих шест месеци ове године наши људи из иностранства даривали су родбини 1,4 милијарде евра, док су улагачи инвестирали 990 милиона, чиме је настављен прошлогодишњи тренд. То су званични подаци, а незванично остављамо на машту читаоцима да претпоставе.

....

Комплетан текст у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.