sloboda-baner

Слобода 2166

Шта се то крије иза ,,унутрашњег дијалога“?

Председник Србије Александар Вучић отпочео је дуго најављивани ,,унутрашњи дијалог о Косову" ексклузивним ауторским чланком који је објављен у „Блицу“. И тај ауторски текст је уводник за расправу, у коме је он дао и неке недвосмислене одговоре па ће тако режимска елита потврђивати сваку његову реченицу, док ће велики део опозиције, гле чуда, из политичких разлога бити против а уистину би се сложили са сваком председниковом реченицом.

Лако је председнику да пребаци лопту одлучивања на неки непостојећи сталеж у Србији, а да је заиста мислио на народ, ствар би ставио на референдум. Али, пошто ни премијера Србије није предложила парламентарна већина него сам председник, то ни ово питање не би поставио народу на гласање већ ће у „унутрашњем“ дијалогу одлучити онако како је већ одавно започето. Може бити и другачије, али се таква чуда у Србији дешавају ретко.

Елем, да заиста сами просудимо шта каже председник Србије, преносимо зарад наших читалаца већи део његовог размишљања као уводничара у решавање косовског питања.

„Време је да као народ престанемо као ној да забијамо главу у песак и да покушамо да будемо реални, да не допустимо себи да изгубимо или некоме предамо оно што имамо али и да не чекамо да ће нама у руке доћи оно што смо давно изгубили,“ написао је Вучић у ауторском тексту за „Блиц“.

Подсећајући да је својевремено Шимон Перес објаснио да инсистира на преговорима са Палестинцима рекавши „а замислите само шта би могло да буде ако то не ради“, Вучић указује да и он када треба да одговори на питање о потреби дијалога са Приштином и унутрашњим српским дијалогом о Косову каже „а само замислите шта би могло да буде ..ако одједном сви заћутимо, ако престанемо да разговарамо.“

„Ја после толико година бављања политиком на овим просторима тај одговор врло добро знам. Још од 1878. године, од стварања такозване Призренске лиге, ми Срби нисмо желели да будемо довољно одговорни да разумемо снагу и жеље Албанаца“ каже председник Србије.

С друге стране, албанском грешком, и то великом, сматра неразумевање српских државних и националних интереса и њихово потцењивање.

„Није Србија за потцењивање, упркос чињеници да Албанци у спровођењу својих националних идеја имају значајну подршку већине западних земаља. Није данашња Србија кужна као што је била, није Србија слаба као што је била 1999, 2004. и 2008. године, али није Србија, нити сме да буде бахата и арогантна као што је неретко била,“ наводи Вучић у ауторском тексту.

Ћутање, како оцењује, значи да нас одговори ни на шта више не интересују, да смо престали да се надамо и одлика оних који мисле да су само, и искључиво они у праву, и да немају више шта да науче ни о чему да причају са било ким.

„То је модус операнди тиранија, увек спремних на проливање туђе крви. На крају чутање је крај. После њега више нико не говори,“ указује Вучић.

Он каже да себе не види у том послу ћутања ни у таквој, немој Србији, јер ће ако се то деси бити промашена не само политика коју води већ и читав његов живот.

Решење, истиче, не лежи са једне стране у нашим митовима и сукобима али са друге „не лежи ни у одрицању од свих наших националних и државних интереса.“

Противници дијалога о Косову са Приштином, сматра, јесу и они којима је сваки губитак победа, и који се туђој несрећи радују као свом успеху, пошто за други успех не знају.

„Њихов разлог за овакву врсту нечињења, која јесте својеврсни историјски злочин с обзиром на тежину питања које иште одговор лежи у пукој нади да ће неко, некоме, на крају ‘дати Косово’ и за то, на њихову радост сносити последице“.

Вучић, како каже, такав став може да разуме са становишта дневне политике али са становишта историје нема ни оправдања ни разумевања за то. „Зато што је наше најтеже питање у основи баш то, и зато што је потребно, као никада до сада, да сви, заједно пронађемо одговор. И то онај који ће бити трајан, који ће искључити сукоб као опцију, и који ће свима на овим просторима донети корист“.

А проналажење решења, наводи, „захтева главу врућу од сталног размишљања, срце које је хладно на претеране емоције и руке упрљане компромисима. И наше и албанске.“

Проналажење решења, додаје, захтева и рад свих, и јасну свест о томе да је то што радимо дугачак, замршен и болан процес, али најпре ону врсту промене у нашој колективној свести која је често сваки договор доживљавала као пораз. То једноставно није тачно, каже председник Србије.

„Нисмо ми ништа тако велико добили у ратовима, што смо губили у миру. Зато што смо, све што смо добили, и изгубили ратујући, платили најтежом могућом ценом, оном која не може да се надокнади – нашим животима и животима наше деце“. И то, како каже, мора да престане.

„Време је да Србија ради, размишља и добија, побеђује без сукоба. И ја сам убеђен да смо, већ данас у стању да то урадимо“ каже Вучић. Уосталом замислите шта би могло да буде, додаје он.

„Сви путеви политичке сарадње и економског напретка били би отворени за Србију. Врата Европске уније такође. У противном чуваћемо конфликт чији смисао не разумемо“ упозорава председник Србије.

Србији је, сматра, потребан озбиљан и одговоран приступ, храбар и реалан са погледом у будућност. Србија је, подсећа, данас уважена свуда у свету. До пре три године је била пред банкротством а данас има суфицит у буџету, раст економије знатно већи од просека и показала је да уме да побеђује не само у кошарци и ватерполу већ и у економији и политици.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2024 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.