sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2166

Златна петорка је понос Србије

Пише: Марина Дабић

marina dabic

• Где год да оду у свет, шампиони знања се без награда не враћају и зато запамтите имена ових бруцоша: близанци Новак и Богдан Станојевић (Ниш), Душан Ђорђевић (Краљево), Марко Шушњар (Панчево) и Вук Радовић (Београд)  •

Крајем јула стигла је лепа вест да је тим Србије, који су чинила петорица матураната остварио историјски успех на Међународној физичкој олимпијади у граду Јогиакарта на острву Јава у Индонезији, освојивши једну златну и четири сребрне медаље, у конкуренцији око 400 учесника из 86 земаља света. У питању је најпрестижније светско такмичење средњошколаца из физике, 48. по реду, на којем је златну медаљу освојио Душан Ђорђевић из Математичке гимназије из Београда (коју је уписао након што је завршио ОШ “Браћа Вилотијевић” у Краљеву), док су сребрне медаље освојили: Марко Шушњар и Вук Радовић из Математичке гимназије из Београда, и Новак и Богдан Станојевић из гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша.

Писало се да олимпијски шампиони знања нису дочекани онако како умемо да дочекујемо спортске олимпијце, али једини са златом у олимпијском тиму, Душан Ђорђевић који јесте био матурант Математичке гимназије у Београду, али је Краљевчанин - није незадовољан. Јер, на аеродрому су били баш они који је ту требало да буду: они који су се успеху ове петорице младића највише и радовали: представници Друштва физичара Србије (који су их за такмичење припремали, вршили селекцију кандидата (од општинског нивоа, све до Српске физичке Олимпијаде). Дочекао их је и један број представника медија, који су и раније пратили њихове успехе, као и медија који су пратили њихове припреме, родитељи и наставници.

fizika petorka

Светска физичка олимпијада сваке године се одржава на другој локацији, а Душан је учествовао и на прошлогодишњој у Цириху, где је освојио бронзану медаљу. Само такмичење траје два дана: први је предвиђен за експеримент када такмичари добијају задатак да за пет сати заврше два експеримента која им организатори спреме, а други дан је теорија, када опет имају пет сати да заврше три задатка. Да би се такмичари уопште пласирали на ово престижно такмичење, они у својим земљама пролазе бројне циклусе такмичења, од општинског, све до државног првенства и српске Олимпијаде из физике, а на међународној Олимпијади такмичари морају да познају целокупно срењошколско градиво. Такмичења из физике организује Друштво физичара Србије. Подржани су од стране Министарства просвете, али материјалне помоћи Министарства – нема. Новац за одласке на такмичења, припреме и организацију, Друштво је принуђено да налази од спонзора. У пола века дугој традицији Међународне физичке олимпијаде, Србија је овакав успех остварила само још 1999. године у италијанској Падови. На светском такмичењу из физике наши ученици су до сада освојили пет златних, 23 сребрне и 55 бронзаних медаља.

Екипу средњошколаца који су представљали Србију водили су професори из Друштва физичара Србије: др Божидар Николић са Физичког факултета у Београду и Вељко Јанковић са Института за физику из Земуна. Тим Србије учествовао је на олимпијади захваљујући подршци НИС-а и КПМГ Београд, који је за све олимпијце обезбедио авионске карте за такмичења, котизације и пратеће трошкове.

- Није било никаквих проблема пронаћи спонзора, јер ми остварујемо велике успехе, али би сигурно било лакше и Друштву физичара, и нама као такмичарима, када би Министарство просвете могло да финансира наше припреме, пут и такмичења на којима, својим одличним резултатима, ми промовишемо нашу земљу – сматрају чланови тима који је по својим резултатима ове године био на деветом месту у свету.

Сви различити – а љубав према науци иста

Освајач сребрне медаље на Олимпијади из физике у Индонезији, деветнаесто-годишњи Вук Радовић из Београда, ове јесени наћи ће се међу само пет одабраних студената ван Европске уније на престижном колеџу Оксфорду, а наредне четири године имаће сјајну прилику да се за физику уско специјализује. Он је током школовања у Математичкој гимназији освајао низ медаља на такмичењима и олимпијадама из физике, астрономије и астрофизике. Вук је уписао три године основних, плус једну годину мастер студија из физике.

- Када су ми јавили, нисам могао да верујем да су ме примили. Неколико дана раније обавестили су моју другарицу да је добила стипендију, па сам дигао руке знајући да они деле максимално пет стипендија по години. Међутим, не само да сам ја добио стипендију већ је добило троје нас и то сви из Математичке гимназије – поносан је Вук.

Породично физичари

Троје деце породице Шушњар из Панчева. чини се, већ су заувек опредељени за физику. Најстарији је Стефан који после завршене Математичке гимназије студира електротехнику, млађи је Марко (освајач сребрне медаље на Међународној физичкој олимпијади у Индонезији и бројних других награда на светским такмичењима), а најмлађа тринаестогодишња Ања, која је завршила шести разред са освојеном првом наградом из физике на републичком такмичењу, што је највиши ниво за њен узраст. Марко за искуство из Индонезије каже да је било теже од свега што се ради на домаћим такмичењима и, наравно, у школи.

- Труде се да задаци буду такви да средњошколци могу да их ураде, а да градиво није средњошколско. На факултетском су нивоу, али их осликају неким појавама тако да можемо да им приђемо. Имали смо задатак о земљотресу, цунамију и вулканским ерупцијама који се њима у Индонезији догађају - појашњава Марко, који је, као и старији брат, уписао Електротехнички факултет у Београду, зато што га интересују инжењерство и примена физике.  

Душан: Ваљда у Србији има простора за нас

Душан Ђорђевић из Краљева је чврсто решен да свој живот посвети физици, коју многи доживљавају као “учење формула напамет и њиховом дословном применом у задацима”.

- А није тако. Физика је много ближа математици. Обе науке захтевају велико размишљање при решавању проблема, концентрацију и домишљатост. Верујем да само они који не воле физику или се не баве њоме могу да имају погрешан став – појашњава Душан, који је, као и Марко Шушњар ове године примљен на Кембриџ.

- За студенте Енглезе и оне који живе у земљама ЕУ, кад добију такво обавештење, то је мање-више крај приче, јер они могу своје студије да финансирају на разне начине, а за нас предстоји конкурс за стипендије. Критеријуме за добијање стипендије никада не знате. Ја сам добио стипендију од 8.000 фунти по години (рачуна се да је то за трошкове становања и живота у Кембриџу), што је било недовољно, јер је школарина 34.000 фунти (цела стипендија покрива читав износ – 42.000 фунти). Ту своту заиста је тешко обезбедити у нашим условима, а и услови за студирање на основним студијама у Србији више су него добри -  закључује Душан, који је ове године уписао Физички факултет Универзитета у Београду, а планира да после основних студија у Београду, мастер и докторат заврши негде у иностранству.

Ко одлази да би се вратио?

- После тога бих се вероватно вратио у Србију. Волео бих да овде применим знање које будем у иностранству стекао. И у Србији има простора да се афирмишем као физичар – сигуран је Душан.

Хоће ли снове ових младих људи да из Србије оду, усаврше се и покушају да се врате како би помогли својој земљи, Србија која дефинитивно научнике не третира на одговарајући начин, распршити као мехур од сапунице? Колико је младих људи, пре него што су отишли одавде, веровало да то није заувек? Можда су у једном тренутку, тек тако, постали свесни како би, да су остали, или да су се у отаџбину после завршетка школовања вратили, показали да Србију више воле, него што је она била спремна да воли њих ? У тој љубави, сложићете се, мора да има неког реципроцитета. За то што никада унапред није обезбеђен новац за одласке на такмичења најталентованијих ученика. нико у Србији не жели да сноси одговорност, а одговори надлежних у институцијама су готово идентични – дајемо колико смо у могућности. Да ли је то прави однос према деци која заиста јесу понос Србије, питање је које свако из просветног ресора треба себи да постави. Јер, годинама уназад, тек кад победе на домаћим такмичењима, за младе генијалце и њихове наставнике и родитеље, тек почиње посао сналажења на све могуће начине да деца оду на међународна такмичења. А није фер, јер тамо, у белом свету из ког се враћају окићени медаљама, они никада не представљају само себе, већ и своју Србију. Осим тога, онај страх да ће земље у које одлазе на студије умети да цене њихову генијалност и задржати их заувек, толико пута је био оправдан. О поразним бројкама које сведоче о „одливу мозгова“ – неком другом приликом. У овој причи – центар су били младићи-генијалци. Онај који је смислио изреку „Шта год да радите у животу, окружите се паметним људима који ће се расправљати са вама“, можда је мислио и на њих. Јер, са њима и расправе – могу да пријају.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.