Слобода 2163

Нестабилно партнерство

Срђа Трифковић

Пише: Срђа Трифковић

Трамп заслужује похвале што је одбио да се повинује вољи оних који Европу воде у пропаст. Тиме је учинио услугу и милионима Европљана

Судећи по медијским извештајима и коментарима на обе стране Атлантика, прва посета Доналда Трампа Европи у својству председника САД није добро прошла. Током самита НАТО савеза у Бриселу и потом на састанку Г-7 на Сицилији прошлог месеца он је имао више сусрета – на пример са новим француским председником Макроном, или са председником Европског већа Доналдом Туском – који су протекли у осетно хладној атмосфери. Дао је низ изјава које се његовим саговорницима нису допале – пре свега о намери да одбаци париски споразум о климатским променама, али и о потреби да европске чланице НАТО одвајају већа средства у војне сврхе и о неодрживости великог трговинског дефицита Америке у размени са Немачком. Посматрачима није промакла чињеница да је Трамп избегао да безусловно подржи пети члан Повеље НАТО, којом се свака земља-чланица обавезује да притекне и помоћ ма којој другој чланици Савеза у случају њене спољне угрожености.

Либерална Европа већ више од годину дана демонизује Доналда Трампа. Стога не треба да нас изненађују коментари попут оних у лондонском Гардијану, по којима је амерички председник својим вулгарним понашањем, арогантним изјавама и неваспитањем ужаснуо европске лидере, али је истовремено допринео њиховој спремности да се што више интегришу: „Интерес Европљана је да ограниче последице Трампове токсичности... што изискује њихово збијање редова“. Исти став је изнела и немачка канцеларка Ангела Меркел на једном предизборном збору у Минхену. Она је изјавила да Европа више не може да рачуна ни на кога, већ да мора да узме судбину у своје руке. „Та времена када смо могли у потпуности да рачунамо на друге су у извесној мери прошла. То сам схватила последњих неколико дана. Ми Европљани морамо своју судбину да држимо у сопственим рукама“, рекла је она наздрављајући својим баварским присталицама уз криглу пива.

У Европи је ова изјава најмоћније жене света изазвала својеврсну сензацију. Пада у очи да су поборници тешње интеграције унутар ЕУ самозадовољно иступили са јасном поруком да је дошло њихових пет минута, после прошлогодишње кризе изазване Брегзитом и Трамповом изборном победом. У Америци је глобалистичка елита нападала Трампа зато што наводно угрожава дугогодишња америчка савезништва и партнерства. Тако је Ричард Хас, председник америчког Савета за спољне односе (U.S. Council on Foreign Relations) изјаву Меркелове назвао „преломном тачком“ у трансатланским односима и нагласио да је најављена већа самосталност Европљана „управо оно шта су САД тежиле да избегну од Другог светског рата“.

У целини била би уистину добра вест да је Меркелова заиста мислила шта је рекла, али то нажалост није случај. Да јесте, онда би преко 50 хиљада америчких војника напокон било повучено из Немачке, где њихово присуство већ више од четврт века нема никакво војно или политичко оправдање. Она то међутим не жели да учини, јер трошкови издржавања тих трупа и њихових база и даље падају на терет америчких пореских обвезника и стога представљају чист добитак за Немце. Да је Меркелова заиста мислила шта је рекла о ослонцу на сопствене снаге, онда би Немачка морала да барем удвостручи свој војни буџет. Он тренутно износи свега 1,2% њеног бруто националног производа од 3,4 трилиона долара. Међутим, из њених речи провејава и тежња да се очувају предности које Немачка има од садашњих односа са САД. Симптоматично је да су по речима немачке канцеларке „времена када смо могли у потпуности да рачунамо на друге у извесној мери (или мање-више) прошла“. Она као да се нада могућности да Американци ипак и даље пружају безусловну политичку и војну подршку Европљанима без обзира на њихове стратешке одлуке и опредељења.

Право значење изјаве Меркелове јасније је ако њену фразу „ми Европљани“ заменимо са „ја и ми Немци“. Трампова наводна непредвидљивост њој и њеним евро-федералистима пружа прилику да захтевају темељито реструктурисање ЕУ у смеру супердржаве на челу са Немачком, у смеру прерастања Уније у геополитичког фактора првог реда што наравно изискује даље смањење надлежности и ерозију суверенитета држава-чланица. Олигарси у Бриселу једва чекају на такво усмерење немачке политике. Доналд Туск је после састанка са Трампом изјавио да је главни задатак Европљана да се „консолидују око вредности а не интереса“. Ово је злокобна бесмислица: „консолидација“ око „вредности“ које заступа бриселска камарила и те како би била интересно заснована. Били би задовољени интереси европске неизабране квазиелите, скупе армије бирократа, банкара и регулатора.

Доналд Трамп је први амерички председник од како је објављена Труманова доктрина у пролеће 1947, који је европским партнерима јасно рекао да не могу да наставе по старом. Западни Европљани имају прекупе системе социјалног старања, сулудо самоубилачку имиграциону политику, све јаче стеге политичке коректности и минималне издатке за одбрану. У име „источног партнерства“ они су ушли у рискантне и провокативне игре на истоку, пре свега у Украјини. Они су хтели да и даље имају бланко чекове из Вашингтона за прескупу лаж и превару мита о „климатским променама“, уз ослонац на америчке војнике и наоружање ако Русима заиста буде доста геополитичких игара вођених не само из Брисела него и из Варшаве, Риге и Вилне. Они желе да они само, тј њихова Европа, диктира шта су „заједничке западне вредности“, укључујући отворене границе хордама џихадиста, демографско, културно и цивилизацијско самоуништење. Они при том себи задржавају право да буду згранути и ужаснути ако се Доналд Трамп дрзне да каже „не!“ 

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа