Слобода 2162

Латиница у Србији

Пише: Васа Костић

Блиска особа из Србије обавестила ме је да је Вук Драшковић објавио нову књигу, роман "Ко је убио Катарину "у издању Лагуне. Када сам сазнао да је роман објављен у латиници у Београду у Републици Србији одбио сам да књигу примим и да је прочитам.

Та одлука је у сагласности са мојим чланком објављеном у Слободи 10 јула 2016. године где сам написао: „Престанком заједнице (Југославије) нестала је потреба за ДВОСТРУКИМ обавештењима… Савремени Срби су вероватно једини народ на свету који не поштује реалност... Ту је за мене крај потребе за латиницом и више не читам такве, наводно српске новине Блиц, Данас, Време, Телеграф, Недељник... Исто знамо да нечија рука то и данас материјално помаже. Ради тога не помажем наше Јуде које међу нама шире латиничне новине.“

Наравно, хрватске и муслиманске књиге и новине објављење у латиници нису предмет поменуте "цензуре".

Вука Драшковића срео сам и присуствовао промоцији његових књига и тада забрањене књиге у ФНРЈ историчара Веселина Ћуретића „Савезници и југословенска ратна драма“ у Лос Анђелосу.

Промоцију је 12. јула 1986. године организовала American Serbian Heritage Foundation y чије име je госте преставио Благоје-Мића Раденковић.

Профессор Димтрије Ћорђевић, члан САНУ, а у рату жртва Нациста, а после рата комуниста говорио је о нашим гостима, који су кроз своја дела напустили комунизам. Међу присутнима највећу пажњу је добио нови члан јужнокалифорнијске заједнице Звонимир Вучковић. Најближи Дражин командант и сам је у то време обрадовао српске патриоте мемоарским књигама из четничког покрета ЈВуО. Присутан је био и четнички командант, мој таст Драгољуб Луковић, учесник и сведок догађаја о којима су Вучковић и Ђуретић писали. Да поменем још Станишу-Мишу Милосављевића будућег домаћина гостију из земље у овим крајевима, поред других присутних родољуба.

После предавања запитао сам Вука Драшковића зашто је свој роман НОЖ о српским страдањима у НДХ објавио у латиници. Вук је сав насмејан одмах одговорио са речима „Да и они читају књигу“ мислећи на Хрваге и муслимане.

Нисам се са Вуком сложио, а он је своје будуће књиге „Руски конзул“, „Ноћ ђенерала“ и часопис који је издавао после распада СФРЈ "Српска реч "украсио са ћирилицом.

Зашто се данас Драшковић вратио писму из комунистичког времена на нама је да само нагађамо.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа