sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2168

    Глобални ризици и српске опције

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    На измаку друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Деца и унуци дочекали правду, и ништа више...

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Потомци вероватно најбогатијег индустријалца у тадашњој Југославији, који је 1945. оптужен за наводну издају, робијао седам година, а онда и умро у беди, његову рехабилитацију дочекали су после више од 60 година•

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Личимо ли све више на Јевреје?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Срби имају Србију и Републику Српску. Иако су мале, још увек постоје. Они који то желе слободни су да се тамо врате и да почну практиковати оно што придикују.

    Опширније...

  • Liberty2168

    Do We Look More And More Like Jews?

    By Nikola Maric

    In so many ways I wish we did look like people who wandered for forty years before settling down in a desert. Some of my Jewish friends are joking about that and lamenting how these old Jews could not find a land below which there were some oil fields, a commodity that is still serving well their Arab neighbors. Oil is still being used for a variety of purposes, fuel being the most important one.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Ужички сајџија, први Ужички сајџија, први српски еколог

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Много је Риста Тешић добра учинио својој општини, све је то радио без пара и динара пуних двадесет година  • Човек који се посветио уређењу свог града • Да је среће да и данас има оваквих људи •

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Обраше се виногради доле код Тополе...

    Пишe: Александар Петровић

    Златна шумадијска јесен, сунцем окупани Опленац и љубазни домаћини дочекали су госте овогодишње “Опленачке бербе”, која се традиционално одржава у Тополи у част грожђа и вина.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо?

    Поштовaном професору др. Владимиру Костићу,

    Најпре да Вам се захвалим у име умртвљене младости што је старост дала одређене знаке живота. Наиме, навикнути на традиционалну незаинтересованост Академије за посао који би требало да обавља, сваки помак у том правцу је напредак, ма колико изазивао повраћање.

    Опширније...

Злочин који траје без казне

bombardovanje 1

24. марта 2017. године навршава се 18 година од злочиначке акције „Милосрдни Анђео“ (како је устаљен назив код Срба, иако је званично „Noble Anvil“ или „Племенити наковањ“), када је на нашу Отаџбину извршена агресија и отпочело бестијално бомбардовање војних, али и цивилних циљева од НАТО авијације.

За 78 дана колико је трајала агресија начињена је несагледива штета, не само за Србију и Црну Гору, већ и за читав Балкан, јер НАТО авиони су бацили на хиљаде смртоносних ракета, са циљем да убијају и цивиле. Тужна статистика и резултата „Милосрдног Анђела“ је наведена у овим бројкама:

12.500 Срба рањено, 3.500 Срба убијено, 78 деце убијено, 200 цркава срушено, 44 мостова срушено, 50.000 кућа уништено, 300.000 Срба прогнано... 31.000 пројектила испаљено, 45 енергетских погона уништено, 80 индустријских погона уништено...

Тада почетком 1999. године, вође НАТО пакта су само тражили изговор за агресију, а нашли су је у селу Рачак, општина Штимље, на Косову и Метохији. Монтиран је овај „Случај Рачак“, где је подметнуто да је српска полиција убијала албанске цивиле, а у ствари су то били окршаји са албанским терористима ОВК. Што је годинама касније и доказано.

Како преговори српске делегације и косметских Албанаца у француском граду Рамбујеу, у фебруару 1999. године нису дали резултат, а то Албанцима и НАТО пакту није ни био циљ, покренута је злочиначка акција под шифрованим именом „Милосрдни Анђео“.

У нападу на СР Југославију учествовало је 13 од укупно 17 држава чланица НАТО савеза: САД, Канада, Немачка, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија, Италија, Турска, Норвешка... док Грчка није учествовала из политичких разлога, а Исланд и Данска нису имале ратне авионе. С тим да су НАТО снаге користиле ваздушни простор околних земаља: Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и муслиманске федерације у БиХ. Однос снага је био 600:1 у корист агресора.

Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година.

Током НАТО агресије над СР Југославијом бомбардовано је све и једно место на Косову и Метохији, а стравичне злочинеса бомбама су претрпели: Алексинац (5. априла), Нови Сад (22. априла и 6. маја), Ниш (7. маја), Ваљево (2. маја), Београд (2. април и 22. април).

За време бомбардовања на Косову и Метохији су трајале велике и крваве борбе Војске Југославије и МУП-а Србије против припадника албанске терористичке ОВК, поготово у пограничним деловима: Ђаковица, Пећ, Призрен. С тим да је албанска ОВК имала помоћ од Војске Републике Албаније и британских специјалних јединица САС, француске Легије странаца и НАТО авијације. Једна од највећих битака тог времена је свакако битка за караулу „Кошаре“(од 9. априла до 10. јуна 1999.), а завршила се победом Војске Југославије иако су агресори били бројчано 3 пута јачи.

bombardovanje 2

НАТО у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.

Све су ово разлози зашто ћемо отићи у цркву и запалити свеће за све наше мученике који су невино пострадали у пролеће 1999. од НАТО бомби. И за хероје који су храбро стали на браник наше отаџбине да бране је од џелата.

Такође, никада неће бити заборављен ни тај 17. март 2004. године када се опет, још једном, догодио погром Срба на Косову и Метохији.

Од 13. јуна 1999. године до 17. марта 2004. године на Косову и Метохији је спаљено или до темеља уништено 115 цркава и манастира. У периоду од 17. до 19. марта 2004. године, за само два дана српски народ је изгубио 35 својих светиња.

За оба злочина непосредни повод су косовски Албанци, који и данас покушавају да отму оно што није њихово. Православни Срби, одувек мета, и даље се боре за голи живот...

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.