sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2160

    Вукосава и Јулка

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    Бриљантан студент, докторирала органску хемију у Женеви • Науку подредила супругу и синовима • Српкиња прва жена доктор филозофије у Аустроугарској, европски борац за женска права • Српкиња Ангелина докторирала у Женеви крајем 19. века, Херцеговци поносни на њен научни и хуманитарни рад

    Опширније...

  • Слобода 2160

    Заљубљена у Балкан и Србију

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    Кад је, ношена жељом да оде тамо где други неће, дошла из града на тромеђи Кине, Русије и Северне Кореје у Београд на мастер студије, није могла ни да претпостави да ће јој Србија толико прирасти срцу 

    Опширније...

  • Слобода 2160

    Америка: Воли је, или је напусти

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Колико пута смо већ чули ову фразу? Ја јесам, много, много пута. Чим сам био у стању да саставим једну реченицу покушао сам да узмем учешћа у некој дискусији, ако ни због чега другог а оно да мало вежбам свој недавно стечени нови језик овде у Америци. 

    Опширније...

  • Liberty 2160

    Serbia’s Post-Election Protests Broaden, but Can They Make a Difference?

    Written by Andrew MacDowall

    Tens of thousands of Serbians have taken to the streets in recent days to protest the victory of current Prime Minister Aleksandar Vucic in the country’s presidential election on April 2.

    Опширније...

  • Слобода 2160

    Ујед крокодила

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Сви који се сада подсмевају имену невладине организације која је потписала Загребачки договор у име Срба - ’’Крокодил’’ - треба да знају да је 1850. године Вук Караџић имао мање присталица него та НВО данас. Он није могао ни да сања о хиљадама српских потписа на Бечку декларацију о заједничкој књижевности

    Опширније...

  • Слобода 2159

    Ксенија

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    Прва Српкиња доктор наука на Београдском универзитету • Оспоравана и нападана од колега професора, била је “паметна као мушко” • Хапсили је и Гестапо и комунисти • Иако је изгубила сва грађанска права, наставила је да се бави науком • Данас јој се не зна гроб, заборављена од свих

    Опширније...

  • Liberty 2159

    18 Years Ago: NATO’s barbaric assault on Serbia

    By Michael Pravica

    Eighteen years ago on March 24, 1999, the North Atlantic Treaty Organization (NATO) bombed a sovereign nation, Serbia, unilaterally intervening in a civil war without UN approval on a phony pretext of “humanitarian” intervention and also in an effort to distract American public attention from the Monica Lewinsky “frosted dress” scandal caused by the philandering US president.

    Опширније...

Злочин који траје без казне

bombardovanje 1

24. марта 2017. године навршава се 18 година од злочиначке акције „Милосрдни Анђео“ (како је устаљен назив код Срба, иако је званично „Noble Anvil“ или „Племенити наковањ“), када је на нашу Отаџбину извршена агресија и отпочело бестијално бомбардовање војних, али и цивилних циљева од НАТО авијације.

За 78 дана колико је трајала агресија начињена је несагледива штета, не само за Србију и Црну Гору, већ и за читав Балкан, јер НАТО авиони су бацили на хиљаде смртоносних ракета, са циљем да убијају и цивиле. Тужна статистика и резултата „Милосрдног Анђела“ је наведена у овим бројкама:

12.500 Срба рањено, 3.500 Срба убијено, 78 деце убијено, 200 цркава срушено, 44 мостова срушено, 50.000 кућа уништено, 300.000 Срба прогнано... 31.000 пројектила испаљено, 45 енергетских погона уништено, 80 индустријских погона уништено...

Тада почетком 1999. године, вође НАТО пакта су само тражили изговор за агресију, а нашли су је у селу Рачак, општина Штимље, на Косову и Метохији. Монтиран је овај „Случај Рачак“, где је подметнуто да је српска полиција убијала албанске цивиле, а у ствари су то били окршаји са албанским терористима ОВК. Што је годинама касније и доказано.

Како преговори српске делегације и косметских Албанаца у француском граду Рамбујеу, у фебруару 1999. године нису дали резултат, а то Албанцима и НАТО пакту није ни био циљ, покренута је злочиначка акција под шифрованим именом „Милосрдни Анђео“.

У нападу на СР Југославију учествовало је 13 од укупно 17 држава чланица НАТО савеза: САД, Канада, Немачка, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија, Италија, Турска, Норвешка... док Грчка није учествовала из политичких разлога, а Исланд и Данска нису имале ратне авионе. С тим да су НАТО снаге користиле ваздушни простор околних земаља: Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и муслиманске федерације у БиХ. Однос снага је био 600:1 у корист агресора.

Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година.

Током НАТО агресије над СР Југославијом бомбардовано је све и једно место на Косову и Метохији, а стравичне злочинеса бомбама су претрпели: Алексинац (5. априла), Нови Сад (22. априла и 6. маја), Ниш (7. маја), Ваљево (2. маја), Београд (2. април и 22. април).

За време бомбардовања на Косову и Метохији су трајале велике и крваве борбе Војске Југославије и МУП-а Србије против припадника албанске терористичке ОВК, поготово у пограничним деловима: Ђаковица, Пећ, Призрен. С тим да је албанска ОВК имала помоћ од Војске Републике Албаније и британских специјалних јединица САС, француске Легије странаца и НАТО авијације. Једна од највећих битака тог времена је свакако битка за караулу „Кошаре“(од 9. априла до 10. јуна 1999.), а завршила се победом Војске Југославије иако су агресори били бројчано 3 пута јачи.

bombardovanje 2

НАТО у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.

Све су ово разлози зашто ћемо отићи у цркву и запалити свеће за све наше мученике који су невино пострадали у пролеће 1999. од НАТО бомби. И за хероје који су храбро стали на браник наше отаџбине да бране је од џелата.

Такође, никада неће бити заборављен ни тај 17. март 2004. године када се опет, још једном, догодио погром Срба на Косову и Метохији.

Од 13. јуна 1999. године до 17. марта 2004. године на Косову и Метохији је спаљено или до темеља уништено 115 цркава и манастира. У периоду од 17. до 19. марта 2004. године, за само два дана српски народ је изгубио 35 својих светиња.

За оба злочина непосредни повод су косовски Албанци, који и данас покушавају да отму оно што није њихово. Православни Срби, одувек мета, и даље се боре за голи живот...

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dveri
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe