sloboda-baner

’’Ко с ђаволима тикве сади...“

Пише: Васа Костић

Наш народ има стару узречицу ’’Ко с ђаволима  тикве сади о главу му се лупају’’.

То се заправо десило Александру Вучићу, председнику Србијанске владе 11. јула  приликом свога поклоњења у Сребреници. Вучић се клањао  ’’жртвама’’ које су се десиле, када је он био млади министар у Милошевићевој влади. Био је  велика нада Радикала и четничког војводе  Војислава Шешеља.

Ово ’’страдање  муслимана’’, као што се види , да опет поменем народни речник почаствовао је човек који је ’’окренуо ћурак наопако’’  2007. године и од Радикала постао Напредњак. За њим је кренула маса од пола милиона гласача, као оних из сатире Радоја Домановића ВОЂА. Не знају  гласачи, изгледа, где их води нови Вођа Александар Вучић.  Сматра се да је Вучић већ 2009. године у Вашингтону прихватио нову-стару антисрпску политику, да би дошао на власт.(1)

Ћурак је заправо пре Вучића  преокренуо Тома Николић, који је поставши председник Републике Србије  предао партијску власт Вучићу. Све то из прикрајка посматра њихов учитељ  Војислав Шешељ, који је и сам окретао ’’ћурак наопако’’  па је од комунисте постао  четник.

Приметили смо ми у туђини, а можда и неки и у Отаџбини, да бивши Шешељеви ’’четници’’ нису поздравили Дражину ’’рехабилитацију’’. То се и очекивало после подршке коју су нови Напредњаци  добили из Хрватске (2), као упадљиво и од бивших комуниста.

О недостатку слободне штампе у данашњој Србији  потсећао сам у моја три чланка у Слободи (3) поводом видовите и патриотске замисли Александра Матановића да се подигне споменик-потсетник српским жртвама у Београду у престоници свих  Срба.

Да је тај споменик подигнут,  а било је обиље времена не би се десила 11 јула лажна манифестација Клинтоновог користољубља и копача што дубљег раздора код некада истог народа.

Када смо већ код Сребренице да и о њој кажемо неколико речи.

Трећина избеглица која је стигла преко Дрине у Србију били су муслимани. Најпопуларнији муслиман на изборима у Босни и Херцеговини 1990 године Фикрет Абдић био је са својом војском до заробљавања у савезништву са Србима и зато је касније осуђен.

Одмах после наводних ’’злочина’’ у Сребреници одржана је  Дејтонска конференција где Сребреница није помињана по српским ’’злочинима’’. Заправо Алија  Изетбеговић је предлагао да се кроз замену територија Сребреница укључи у босански део заједнице. Питање Сребренице покренуто је касније, да се прикрију злочини Олује. Октобарска нова власт је занемарила  истину и то је њен грех.

Измишљену причу о Сребреници преко УН поред Клинтона омогућио је и руски председник Борис Јелцин. Јелцин је после Олује, свакако не случајно, одликовао као ’’савезника’’ Фрању Туђмана.

О ’’случају’’ Сребренице доста је писано и  најјасније је писао  професор Емил Влајки у књизи Демонизација Срба  објављеној 2001 године.(4) Књигу су потпуно занемарили у Београду нови властодршци  и  корумпирани  историчари.

Разлог занемаривања књиге можда је најбоље описао баш  сам писац у предговору са речима ’’Када се бориш против насилника, онда знаш да си у праву и можеш издржати било што.  Али када ти саме жртве кажу да ниси у праву, те да оне, у ствари нису жртве него злочинци, а да прави злочинци нису то већ су, у ствари, хуманисти, онда се осјећаш више него биједно.’’

Професор Влајки,  који је стигао у Београд  децембра 1992 године на челу конвоја од 2000 избеглица из Сарајева заслужио је у српској матици много више признања . Њему је предао Милован Данојлић награду  Задужбине Живка и Милице Топаловић у Паризу. Ја сам имао  част да га у Јужној Калифорнији поздравим  у име Друштва Српско Јеврејског пријатељства. У Републици Српској доживео је Емил Влајки  највеће признање и био је неколико година потпредседник у влади са Додиком.

У својој књизи пуној докумената о лажном представљању догађаја у Југославији Влајки закључује ’’причу’’ о српским ’’злочинима’’ са речима  ’’У данашње вријеме догађаји типа ’’масакр’’ не морају се уопће догодити.  .Довољно их је  само замислити. Остало је ствар тајних служби, чаробњака из агенција за односе са јавношћу и савезништва елита, медија и публике...

’’Поврх свега, Сребреница се мора сагледати у цијелини, почевши од масакра над српском популацијом у том подручју,  кршења одлука УН а о стварању демилитаризоване  зоне, политичких игара око Сребренице посебно у вези трагедије Срба из Крајине. ’’

О судбини Срба у Крајини и о Олуји детаљно је писао Хрват  професор Стипе Шувар (1936-  2004) у време догађаја, које је касније све објавио у књизи.(5)  И ову књигу савремени српски аналитичари и историчари потпуно заобилазе. А у књизи има места на којима и  архијереји СПЦ треба да се замисле.

...

Oстатак текста у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2024 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.