Живот и смрт најусамљеније жене
Пише: Марина Дабић
Живела је далеко од кућа и људи који су и за њену смрт сазнали са око три месеца закашњења
Литијум: историјска шанса или усуд Србије?
Пише: Срђа Трифковић
Ову колумну пишем у првом лицу једнине. Реч о теми која изискује лично опредељење не само сваког житеља Србије већ и сваког припадника српске нације. Сматрам целу дебату о литијуму судбинским тестом свију нас.
Кум или домаћин
Пише: Никола Марић
Код нас православних кум ужива изузетно поштовање у народу... Домаћинство је такође лепа дужност, честита и племенита, па нема разлога да се домаћину Славе не укажу почасти као и до сада, али оставимо кумство за прилике где то приличи
Представљен 20. број Зборника о грађанском рату у Хрватској
- Радови групе еминентних аутора који додатно оснажују чињеницу да се у Хрватској деведесетих година прошлог вијека догодио класични грађански рат, а не „великосрпска агресија“ и „одбрамбени рат“, објављени су у најновијем, 20. Зборнику радова „Грађански рат у Хрватској /1991-1995/“, који је представљен 31. јула 2024. године у Београду, а поводом 29-годишњице прогона српског народа из Хрватске.
Вјечна крила над златном долином
Колико је суза у твом кориту Саво,
узалуд је бројати, нема им броја,
набујале су од њих тешке воде твоје,
излиле се да поквасе златна поља.
Натопљена очајем и пркосом класја ничу,
према небу она усправно стоје,
тамо је пруга одвела возове,
сњежни вагони тамо су горе.
Вапај још чују оближње шуме,
још језа и страх харају њима,
још памте срушене, крваве птице,
недужне праведнике тек раширених крила.
Неке још нису ни научиле да лете,
а неке тек мало са рамена мајке,
нису стигле да науче ни бројеве ни слова,
ни пјесмице, ни шале, ни приче, ни бајке.
Грцала си Саво од ужаса и зла,
од свирепих призора склапала очи,
остајала уплашена без гласа, без даха,
окамењена од бола, муке и страха.
Колико очева, бака и дједова,
отплови стихијом воде твоје,
колико мајки, кћери и синова,
румених јабука најљепше боје.
Али џаба вам…..уништили их нисте,
ви нељуди жедни недужне крви и боли,
задобили су вјечан мученишва вијенац,
док се ви заувијек гушите у сопственој мори.
Кости њихове иструлиле нису,
у Баштама Рајским оне замиришаше миром,
Господ им даде још љепша крила,
да вјечно лете над златном долином.
Сандра Зечевић
Црква Успења Пресвете Богородице у Ораховцу
Пише Дејан Баљошевић
Остало нас је мало. Продајом околних српских кућа и сужавањем „енклаве“ све се више збијамо око цркве, као уплашена деца око своје мајке
Илиндан на граници Јужне Србије
Изгледа да је обичај прославе пропасти српске државе и отимања српске колевке у Повардарју, на празник Светог Пророка Илије, постала традиција.
