НА САВИНДАН У БЕОГРАДУ ПОДЕЉЕНЕ СТИПЕНДИЈЕ СНО НАЈБОЉИМ СРПСКИМ СТУДЕНТИМА
Стипендије које даје СНО имају моралну и националну функцију. Путем знања ми можемо да преобразимо ову осиромашену земљу која је прошла врло тежак период великих деморализација, посебно код млађих генерација које се не сећају ничег позитивног са краја двадесетог века. Међутим ствари полако напредују, мислим да ће за све нас бити од великог значаја како ви млади разумете значај знања и улагања у образовање, у људе као ресурс који једино вреди и даје најбоље резултате.
Добитници стипендија
Као и претходне три године, и на овај Савиндан 2007. године, Српска народна одбрана, најстарија организација Срба у Америци, доделила је 20 стипендија у износу од 500 долара појединачно најбољим српским студентима, уз услов не оду из земље, већ да своје знање и способности покажу у Србији. Председник СНО Славко Пановић био је домаћин на свечаности у београдском хотелу “Палас” која је почела певањем химне Светом Сави, а певали су је награђени студенти, и бројни гости. Скуп је најпре благословио Његово преосвештенство владика хвостански Атанасије (Ракита). Члан Српске народне одбране, спољнополитички аналитичар Срђа Трифковић бираним речима поздравио је награђене студенте, и окупљене госте:
Морална обавеза награђених студената да после дипломирања остану у отаџбини
“Додела стипендија из Фонда Михаило Пупин већ постаје традиција, и важан датум у календару догађаја Српске народне одбране у Америци, а циљ је учвршћивање и јачање веза између нашег расејања и матице. Као што знате, један од битних предуслова за доделу ове награде је морална обавеза сваког примоаца да ће после дипломирања остати у отаџбини, тако да сам ја неформално преузео на себе дужност да у оквиру СНО водим базу података и да мотрим да се случајно неко од вас не нађе у исељеништву”…
“Онај ко нема наде, неће никада ништа ни остварити”
Председник Српске народне одбране у Америци, Славко Пановић, говорио је о томе шта је сврха стипендија из Фонда Михаило Пупин: “Желим да вам кажем неколико реченица о СНО у Америци да би сте знали ко вам и зашто даје стипендије. У нас Срба вечито је био највећи позив одбрана отадзбине. Увек су се Срби борили за слободу, и излазили као победници. Срби у расејању када је почео Први светски рат, када је нападнута Србија, су под вођством научника Михаила Пупина основали Српску народну одбрану која је за време Првог светског рата имала око 20 000 добровољаца, а послала их је да помогну својој браћи у пробоју Солунског фронта. И оно што сви треба да знамо овде да они нису били ни Србијанци ни Црногорци, ни Личани, ни Прекодринци, они су били Срби који су своје животе дали да за слободу мајке Србије. И данас остала је иста мисија СНО, одбрана српства. Сви смо свесни да се Србија не налази у најбољем положају. Ускоро ће доћи и решење Косова, али само да вас опоменем: онај ко нема наде неће никад ништа ни остварити. Ви млади треба да знате, Јевреји су се две хиљаде година поздрављали са ‘довиђења у Јерусалиму’, а ми Срби треба да се поздрављамо са ‘довиђења на Газиместану, и у Призрену, и на сваком месту где су наши славни преци оставили своје кости за част Србије’. Драги моји млади људи, Срби, верујте у Србију, она се уздиже. Не, овде није све пропало, овде ће да се живи нормално као и свуда у свету”, рекао је Славко Пановић.
“ Знање је најважнији ресурс сваке земље”
Награђеним студентима и гостима обратио се и почасни члан СНО, професор др Душан Батаковић, историчар: “Драги пријатељи, особита ми је част да будем са вама вечерас и да подсетим а то сви знају да су људи и знање најважнији ресурс сваке земље. Може нека земља бити богата нафтом, златом, или нечим другим, али од велике је важности како се ресурсима управља. Као што сви знамо, све почива на знању, зато стипендије које даје СНО имају моралну и националну функцију. Путем знања ми можемо да преобразимо ову осиромашену земљу која је прошла врло тежак период великих деморализација, посебно код млађих генерација које се не сећају ничег позитивног са краја двадесетог века. Међутим ствари полако напредују, мислим да ће за све нас бити од великог значаја како ви млади разумете значај знања и улагања у образовање, у људе као ресурс који једино вреди и даје најбоље резултате.
Гост светосавске вечери СНО у Београду била је би бивша министарка образовања госпођа Љиљана Чолић. “Драга наша децо, српска и светосавска, говорила бих вам о Светом Сави, и подсетила да нико не обележава дан када је он рођен већ само дан када су спаљене његове мошти. На срећу почели смо сви да поново славимо Светог Саву, и ја сам за ову прилику нашла један текст из 1898. године, мали извештај, наслов је “Свети Сава у Сан Франциску, од 19. фебруара, а донео га је српски лист ‘Слобода’, текст је описао прославу Светог Саве коју је организовало српско-црногорско тамошње удружење: ‘ређају се ове вечери као букет најлепшег цвећа које је замирисало у далекој Америци чистом српском душом која туђе поштује, али своје има обичаје и великане воли више од свега на свету. Слава и хвала српском народу који воли своје обичаје и свеце…’ Моја порука је да се сложимо, обожимо, а онда и умножимо…”
Председник Матице исељеника, Радован Калабић такође је поздравио присутне:
“Битна су два податка, које удружење додељује ову стипендију, и на који дан, то видите ради СНО, једна од најборбенијих организација Срба на северноамеричком континенту, која је и своје делатне жртве имала у борби против тоталитарног комунистичког режима и то не сме да се заборави јер је СНО, не рачунајући период после Првог Светског рата када су бројни добровољци долазили, СНО је и после Другог рата изнедрила велики број патриота који су се борили против неслободе у отаџбини и за то платили главом. Врло је битно да ову стипендију додељује СНО, на Светог Саву, који нам је дао порекло, језик, културу, Цркву, веру. Зато вам желим да вас ова стипендија духовно веже за нашу отаџбину”.
Студентима се обратио и унук генерала Драже Михаиловића, Војислав Михаиловић:
“Ја хоћу да верујем да је ово почетак духовног обнављања и враћања правим вредностима, и да ви треба да одлучујете у овој земљи. Много тога је урађено лоше, много тога је исписано лажно, много лажних вредности је на површини и много људи који то не заслужују, данас најбоље живе у Србији. Ја хоћу да верујем да ћете се управо ви сутра заузети у Србији и земљу повести путем напретка, да сваки грађанин живи онако како то заслужује према вредности и раду…”
“Питање првог реда које треба решавати у Србији, јесте повећање наталитета”, рекла је Зорана Миљевић једна од водећих бораца у Србији против беле куге. Она је нагласила да је крајње време да се учини нешто конкретно на спречавању беле куге, и изнела основе свог пројекта који треба да подрже Српска православна црква и српска дијаспора. Миљевићева је навела да годишње у Србији има око 200.000 абортуса, што значи да годишње умире један град величине Ниша. Она је опоменула да ако се нешто озбиљно не предузме на повећању наталитета, Србе ускоро очекује позиција националне мањине у сопственој држави.
Награђеним студентима подељена је по једна збирка песама “Са туђих простора” песникиње Милице Миладиновић Кесеровић.
“Постоје дани проширивања духовних зеница”
Вечери доделе стипендија СНО у хотелу “Палас” присуствовао је чувени српски виртуоз на фрули, Бора Дугић, а ту је био и познати хармоникаш Влада Пановић. Бора Дугић је поручио да народ не сме заборавити своју песму, а затим је свирао песму “Стара Србија”.
Његово преосвештенство владика Атанасије Ракита, како и доликује, последњи је говорио: “Драги пријатељи, желим да вас поздравим у име Његове Светости Господина патријарха Павла. Желим да благословим ваш рад. Постоје специјални дани у години када Срби продубљују и проширују своју свест. Постоје дани проширивања духовних зеница, а то је овај дан, дан Светог Саве. Сви ћемо стати пред Светог Саву да покажемо плодове свога рада. СНО имаће шта да покаже. Нека Бог благослови све оне који дају, и оне који примају ову помоћ.
Србију видим као снажну државу, поносну на своју прошлост
Награђеним студентима за лист «Слобода» поставили смо три питања: «Како видите будућност Србије и себе у таквој Србији, шта вам значи стипендија СНО, и како би држава Србија требала да помогне младима? Бележимо њихове одговоре:
Андрија Благојевић, студент Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу: »Србију видим као много стабилнију, и успешнију земљу, Србе као јединствен народ, себе видим као часног Србина. Стипендија ми много значи. Моћи ћу да одем на усавршавање. Сматрам да Србија треба да улаже много више у школство, и да помаже талентованим ученицима и студентима».
Драгана Драганац, студент Економског факултета у Београду: «Млади треба да својим знањем, љубављу, и амбициозношћу помогну будућност Србије, зато младима треба помоћи не само материјално, већ и морално».
Владан Булајић из Прокупља, студент нишког Грађевинског факултета: «Србију видим као снажну државу, поносну на своју прошлост, спремну за своју будућност, себе видим као озбиљног човека који ће поштено радити свој посао».
Катарина Гавриловић, из Краљева, студент Филолошког факултета у Београду: »Сматрам да ће Србија пролазити кроз тежак период макар још једну деценију. Мислим да ће је спасити јединство народа, ја ћу само бити поштени грађанин ове земље. Стипендију СНО ћу искористити да купим рачунар, јер родитељи не могу то да ми приуште».
Бојан Гајић, из Крагујевца, студент у Београду, Ветеринарски факултет: «Будућност Србије је тешка, треба сви заједно да се потрудимо како би лакше ушли у Европу. Млади су много потребни овој земљи. Мора им држава посветити више пажње».
Катарина Живковић, из Београда, студент медицине: «Србија има доста младих паметних, они ће је водити, и држава мора тако да се понаша».
Немања Колашинац, из Призрена, студент Фармацеутског факултета у Београду: «Надам се бољој Србији, већем животном стандарду».
Марина Јефтић, из Београда, студент Више електротехничке школе: «Ја сам оптимиста, Србију видим као снажну, развијену земљу Балкана. Ова стипендија је охрабрење и морална помоћ. Морамо заједно деловати са дијаспором.»
Милош Ивановић из Књажевца, студент Медицинског факултета у Нишу: »Будућност Србије је магловита. Уколико у наредном периоду на чело државе не дође човек чија ће љубав према народу бити једнака љубави према власти, биће веома тешко. Ја делим судбину свога народа, и учинићу све што је у мојој моћи да се овде боље живи».
Јелена Коцић, из Ниша, студент Биолошког Факултета у Београду: » Мислим да ће се Србија још дуго борити да буду испуњене жеље народа. Млади у тој борби треба да буду најважнији».
Милан Малетић, из Шапца, студент Ветеринарског факултета у Београду: »Србију видим као земљу успешних људи, као земљу која ће у Европи заузети место које јој припада. Хвала СНО на овој бризи за младе».
Небојша Малетић, Градишка, БиХ, студент Електротехничког факултета у Београду: »Србију видим као успешну, економски развијену земљу, земљу мира и слободе. Ова стипендија ће мојим родитељима скинути велики терет са леђа».
Ведрана Маџар, из Книна, студент Драмских уметности у Београду: «Србија мора бити лидер на Балкану и југоисточној Европи. Желим да живим и радим у таквој земљи.»
Милан Марковић, из Крушевца, студира у Нишу Машински факултет: «Будућност Србије је у младости, искуству и знању»
Бранка Саковић, из Новог Сада, студент Факултета техничких наука: «Моја земља заслужује да буде чланица Европске уније, у таквој земљи ће млади имати вољу и жељу да уче и раде, једноставно да остану после школовања у њој. Добитак ове стипендије значи ми пре свега признање за мој успех током студирања».
Владимир Стојановић, из Зајечара, студент нишког Машинског факултета: » Ја се искрено надам да ће Србија ускоро ући у заједницу европских држава и да ће се тада многе ствари променити на боље, посебно ће се променити положај младих, школованих грађана.»
Ивана Томић, из Врања, студент Фармацеутског факултета у Београду:» У овој земљи најпре треба решити проблем запошљавања младих школованих људи. Плате треба да буду у складу са уложеним радом и знањем. Ова ми стипендија значи подстрек за даљи рад».
Радан Турудић, из Ужица, студент Правног факултета у Београду: «Надам се да интеграција Србије у Европску заједницу неће бити изведена на штету наших историјских идеала, и нарушавања националног идентитета».
Тамара Тимић, из Јагодине, студент Фармацеутског факултета у Београду: « Надам се да ће Србија бити лепша и светлија него икада. Не би било већег задовољства да могу после завршених студија остати у мојој земљи, да помажем људима, да доприносим духовном развитку земље. Стипендија СНО говори да дијаспора верује младима у Србији, и да су спремни да помогну како би се зауставио одлазак младих образованих из Србије. О томе би требало да води рачуна и наша држава.
Новка Илић
