Слобода 2173

Српски интерес није у НАТО

Пише: Срђа Трифковић

Срђа Трифковић

Став др Трифковића, угледног професора међународних односа на Факултету политичких наука Бањалучког универзитета и уредника за спољну политику америчког часописа Хронике (Chronicles). 

У интервјуу за „ЕуроБлиц“, Трифковић оцењује да НАТО у нашем региону игра на двојном колосеку.

- Када је реч о Црној Гори где нису имали већину народа за чланство, били су против референдума и за усвајање свих докумената кроз парламент. У контексту БиХ већ се увелико помиње воља већине, а зна се каква је то воља. Српска има право, може и хоће да на то да стави вето. Очигледно је да у овој фази наставка хладног рата НАТО прераста у механизам америчке агресивне намере опкољавања Руске Федерације. Није у интересу Срба ни са једне стране Дрине да буду део те приче. Војна неутралност јесте могућа. Ирска, Финска, Кипар, Малта, Аустрија јесу у ЕУ, али нису у НАТО – каже Трифковић.

Чији утицај у БиХ је јачи – западни или руски?

СТ: Западни утицај је континуирано на сцени и у њега су уложена велика средства. Прича о руском утицају је плод манипулантске операције која је имала недавну манифестацију у миту о паравојним формацијама. То вам је исто као прича о руском хаковању америчких избора 2016. Без обзира што нема никаквих емпиријских доказа, то је ушло на велика врата у јавни дискурс. Ако постављаш питања аутентичности, или си будала, или си Путинов агент. Русија на нашем простору заправо није имала јасну стратегију. Деведесетих је била скоро на коленима. Сада не наступа једним гласом. Министарство спољних послова Русије има кадрове склоније нагодби и споразуму са Западом него што је случај са Министарством одбране или са војном индустријом. Треће, Руси нису ушли у озбиљне инвестиције онога што зовемо мека моћ, попут себи наклоњених медија или стипендирања студената, нити у смислу директних инвестиција.

Председник РС Милорад Додик наде полаже у нову америчку администрацију. Хоће ли Додику бити укинуте санкције и да ли је Трамп променио политику САД према Балкану?

СТ: Мислим да се засад ништа неће променити јер то би био одраз озбиљног преиспитивања балканске политике САД која напросто није на тапети. Дошло је до континуитета са претходним администрацијама из разлога што је портфељ Балкана био у рукама трајног чиновничког апарата Стејт департмана оличеног у донедавном функционеру Брајану Хојту Јиу. Тај господин није доносилац одлука, он је само наставио континуитет претходне политике зато што Балкан није на радарском екрану Трампа. Он и његови сарадници имају друге приоритете укључујући Северну Кореју, Иран, односе са Русијом и Кином, нову стратешку доктрину. У том смислу је пожељно да, пре свих, званични Београд почне да пружа озбиљније отпоре даљим ескалацијама захтева. Мислим да је била велика грешка што је председник Вучић примио Јиа који је 17. по рангу у Стејт департменту.

Да ли је реална прича да америчка амбасада у Сарајеву води политику према РС која није у складу са званичном политиком САД?

СТ: Они представљају оличење континуитета који сам поменуо. Покушавају да створе утисак да у Вашингтону постоји јасан консензус о томе да овде желимо даље поцесе унитаризације, улазак у НАТО по сваку цену и слабљење институција РС и да притом упозоримо Београд да мора да се држи по страни. Све је то шарена лажа која почива на жељи чланова тог апарата да се због њиховог статуса на вашингтонској лествици моћи настави зацртана политика још из времена Била Клинтона. Још нису имали истински тест у смислу преиспитивања од стране кључних доносилаца одлука у САД. То би требало да се деси јер интерес САД на овом подручју није да фаворизују једну од три конститутивне стране у овој прилично лабавој држави чије би институције биле подложне даљим центрифугалним притисцима уколико би било притисака за даљом унитаризацијом. Било која ревизија Дејтона, која се сада помиње у америчкој штампи, не представља став САД.

Значи ли то да нема ништа од Дејтона 2?

СТ: Ја бих цинично одговорио да би српска страна била спремна да разговара о Дејтону 2 уколико би једна од могућих опција била даље лабављење стега Дејтона и ревизија бонских овлашћења која су водила ка смањењу ингеренција ентитета у односу на првобитни документ из јесени 1995.

Питање је шта би у том случају тражиле друга и трећа страна?

СТ: Што се тиче треће стране, питање је да ли на дуге стазе Хрвати, чије су демографске позиције у БиХ битно ослабљене, могу себи да допусте луксуз да захтевају трећи ентитет. У ситуацији су да немају подршку ни Загреба.

Како гледате на сукоб власти и опозиције у РС? Да ли су опозиционари прозападни, а Додик проруски?

СТ: Одређене облике свађања Срба у институцијама у Сарајеву имамо, не из идеолошких, већ из интересних разлога. Треба подвући црту између политичких несугласица и кључних националних интереса. У Израелу имате ситуацију да су политички непријатељи Нетањахуа веома жељни, не само да га скину са политичке сцене, већ и да га отерају у затвор, али им не би пало на памет да колабирају са Хамасом да би то остварили.

Да ли је БиХ у стању да их испуни шест услова из стратегије ЕУ за западни Балкан?

СТ: Није питање „да ли је у стању“, већ да ли је то уопште потребно. Чланство у једној међународној организацији само и искључиво треба да води испуњењу кључних националних и државних интереса, то су суверенитет, територијални интегритет, безбедност и просперитет. То би могло да се упореди са питањем материјалних околности за квалитет личног живота. Које је компромисе човек лично спреман да направи да би имао добар посао, стан, уколико то задире у његов лични интегритет? Оно што се десило у Србији јесте почетак ерозије тих кључних животних интереса првог реда зарад обећања да ће једног дана под неким околностима бити испуњена жеља другог реда.

За Србију се у стратегији ЕУ помиње 2025. година, а за БиХ чак ни то?

СТ: Питање је да ли садашња екипа лидера ЕУ уопште може да говори у име оних који ће се на њеном челу налазити 2025. Ово почиње на личи на лакрдијашко поигравање. Питање је и да ли је Унија спремна за проширење. Имамо проблем на релацији Брисел – „Вишеградска четворка“ због одбијања Пољске, Чешке, Мађарске и Словачке да приме обавезне квоте миграната. Постоји и проблем замора проширења који је веома осетан у језгру ЕУ. Зимус сам био у Немачкој и могу да кажем да би био велики проблем за било коју Владу у Немачкој да прогура идеју о чланству земаља западног Балкана.

Постоји ли алтернатива чланству у ЕУ?

СТ: Она увек постоји. То видимо на примеру низа земаља које нису у ЕУ, а лепо просперирају. Јасно је да и унутар ЕУ постоји чланство прве и друге класе. Када се договоре водеће земље да Пољској треба наметнути санкције због тога што проводи реформе правосуђа које нису по вољи Брисела, у тој ситуацији имате грубо надгласавање. Сама ЕУ у овом тренутку нема истинску визију своје будућности.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Print