sloboda-baner

Слобода 2170

Овде нису наочари чича Драже

Пише: Новка Илић

Novka Ilic

У првој половини новембра спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда ангажовани од чајетинске општине, поново су се спустили у јаму Церова у којој су месец дана пре тога пронашли остатке људских скелета.

Јама Церова је део пећине близу златиборског села Мушвете, на истоименом брду Церово. А будући да смо најавили у претходном броју „Слободе“, доносимо и информације о томе шта је ново откривено у овој масовној гробници на Златибору.

Како смо сазнали од спелеолога поменутог београдског клуба и нашег ранијег саговорника, такође спелеолога, и фрескописца, Мирка Ћелића, прича о овој масовној гробници почела је још пре три године када су спелеолози сазнали да на Златибору постоји оваква јама, и када су дошли да виде о чему се ради. Горан Дујковић, професор историје и спелеолог, вођа тима који истражује јаму Церово, каже да је најпре пронађено десетак људских лобања у улазној дворани пећине, а затим и још већи број људских костију, и личних предмета страдалника, табакере, опанци, цокуле, каишеви... Претпоставља се да су овде јуна 1945. сурово и без пресуде ликвидирани српски младићи, припадници четничких јединица, који су се враћали из рата, а долазили су из правца Босне. Заједно са спелеолозима овог пута у јаму су се спустили и председник чајетинске општине, Милан Стаматовић, као и свештеници ужичке и чајетинске цркве. Стаматовић објашњава: „ Сви заједно прикупљали смо њихове остатке и наилазили на тестере и друге застрашујуће предмете којима су мучене жртве, убијене пре 72 године. У плану нам је рашчишћавање терена и подизање спомен плоче настрадалима са циљем да се овакви злочини никада не понове. Желимо да ту близу јаме буде спомен костурница, а у догледно време пострадале ћемо достојно сахранити“.

 Нису Дражини наочари у јами Церова

Претпоставља се да је ту ликвидирано и у јаму бачено преко 200 младића, да су родом из неколико места Западне Србије, такође претпоставља се да нису имали значајног учешћа у ратним сукобима. По речима спелеолога у околини има још неколико јама, које нису до сада истражене. Оно што је изазвало пажњу после другог спуштања спелеолога у јаму Церова, јесу изјаве неких Златибораца, не спелеолога, да је међу предметима пронађеним у јами, пронађен и један препознатљив предмет - стакло и део оквира за наочаре, а личе на оне које је уочи стрељања 1946. носио генерал Дража Михаиловић. Такође пажњу јавности изазвала је и изјава пренета у једном дневном листу да су се Слободан Пенезић Крцун, тадашњи шеф ОЗН-е, а вођа акције хватања генерала Михаиловића, и Милош Минић, ондашњи тужилац у процесу против Михаиловића, наводно више пута интересовали и распитивали баш о јами Церова. На основу ове тврдње, која се тешко може проверити и доказати, изведена је и нова претпоставка да је генерал Михаиловић 1946. могао бити стрељан над јамом Церова и бачен међу своје саборце, ликвидиране годину дана раније. Ова јама била је до скоро неистражена, откривене људске кости су тајна која је чувана деценијама, те није ни чудо што сада та прича добија и своју „надоградњу“.

Да се јама Церова не може повезати са местом стрељања Драже Михаиловића, објаснио је др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду који је за „Новости“ рекао: „Све личне ствари Драгољуба Драже Михаиловића, па и наочари које је имао приликом хапшења налазе се у БИА“. Такве наочаре имали су многи људи тога доба, и не треба да буду повод за било какву инсинуацију без других доказа. Теоретски је могуће да је генерал Михаиловић стрељан било где у Србији, па и код јаме Церова у Мушветама, на Златибору, али сматрам да је то мало вероватно. Зашто би га поред толико стрелишта у послератном Београду и околини, одводили тако далеко, поготово у крај у коме је 13. марта 1946. ухапшен.“ Цветковић подсећа да су Михаиловићеве наочаре биле изложене 2014. у оквиру изложбе „ У име народа“ која је приређена у Историјском музеју Србије. Осим наочара четничког команданта, у БИА су и његова лула, сат, мапа, пенкало, компас, пиштољ....рекао је Цветковић за „Новости“.

На петнаест метара испод површине земље, свештеници служили парастос жртвама комунистичке власти

Први човек Чајетине, Милан Стаматовић, објашњава да се прича о свирепом убиству заробљених четника на крају Другог светског рата показала истинитим тек после седам деценија, подсећајући на сведочења најстаријих мештана златиборских села о томе да је повратницима из рата, а реч је била о младићима не старијим од 25 година, обећана слобода уколико се предају. Међутим, они су одвођени у кафану у центру Чајетине, где су славили крај рата, а затим су уместо кућама, одвођени до јаме Церова и ту ликвидирани.

Стаматовић додаје: „Расветлићемо све, и доћи ћемо до одговора. Одмах по спуштању у јаму обавестили смо полицију о новим открићима, а њихова обавеза је да о свему известе тужилаштво. Упркос вишедеценијском заташкавању, тужилаштво је дужно да покрене истрагу. Очекујемо и да ће бити урађене ДНК анализе пронађених посмртних остатака“.

Стаматовић је рекао да се са шесторицом спелеолога и четворицом свештеника спустио у јаму Церова где је служен парастос страдалницима: „Четворица свештеника спустила су се низ конопце са спелеолозима, на дно јаме. И нешто овако догодило се вероватно први пут у Србији. Доле, око петнаест метара испод површине земље, служили су парастос засад безименим жртвама, над њиховим је костима, после седам деценија скривања ужасног злочина, засијао пламен свеће“.

Пећина Церова је и туристичка атракција

План општине Чајетина је да се пећина Мушвете уреди за ходочаснике и туристичке посете, али пре свега да се до краја открије шта се тачно догодило, да се пронађу остаци свих страдалника и да се пронађу њихови потомци. 

 ...

Остатак текста у Слободи.

Print Email

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe