sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

  • Home
  • Слобода
  • Откривена масовна гробница на Златибору

Слобода 2169

Откривена масовна гробница на Златибору

Пише: Новка Илићnovka ilic

• Заробљеним младим четницима обећали слободу, а онда их сурово ликвидирали • Неистражена пећина у златиборском селу Мушвете 72 године крила тајну о ликвидираним „младим четницима“ • Фрескописац и спелеолог Мирко Ћелић из Пригревице открио људске скелете у јами Церова • Претпоставља се да су то кости четника који су се враћали из Босне по завршетку рата • Ради се о младим људима који нису имали значајнијег учешћа у рату • Нова власт им обећала слободу, а онда их сурово ликвидирала и побацала у пећинску јаму • Деценијама чувана тајна, откривена је, стари Златиборци се сећају тих језивих погубљења •

После седамдесет година обистинила се сумња и прича старијих мештана златиборског села Мушвете да се у јами Церова, испод истоименог брда, налази масовна гробница у којој су кости ликвидираних четника, повратника из Другог светског рата. Ову гробницу четничких страдалника открио је Димитрије Мирко Ћелић, фрескописац и спелелолог из Пригревице, места крај Апатина. Сплет околности довео је Мирка до ове јаме-масовне гробнице, у којој је, претпоставља се, ликвидирано измећу 200 и 300 младића. Мирко је радио иконостас у једној златиборској цркви, и том приликом упознао Златиборца који му је испричао причу о две јаме на Златибору, као местима погубљења младих четника који су се највероватније враћали, преко Дрине, из Босне крајем рата. За „Слободу“ Мирко нам је овако причао:

„Прича о масовним гробницама у неоткривеним златиборским пећинама ме је јако заинтересовала и желео сам то да истражим. Обилазио сам шумарке и на брду Церова у селу Мушветама, нашао сам мали улаз у једну јаму. Пошто сам се и раније бавио спелеологијом, са колегама из београдског клуба „Асак“ спустио сам се у јаму, на дубини од око петнаестак метара. У једном делу јаме, најудаљенијем од улаза, угледао сам десетак људских костура, а затим у продужетку, видело се још људских костију. Оно што је прво упало у очи, сваки скелет има жицу везану око ручних зглобова. Поред костију, видео сам опанке, цокуле, појасеве... личне ствари поубијаних. Нисам приметио војна обележја, па претпостављам да су их четници поскидали, у страху од освете победника. Запазио сам на једном каишу значку Савеза скаута Краљевине Југославије... Када сам све ово видео, фотографисао, решио сам да ову причу доведем до краја“, каже Димитрије Ћелић, који је иако млад, од раније посвећен проучавању историје Другог светског рата и злочина над српским народом.

Поубијани близу својих домова

Мирко је после открића масовне гробнице у златиборској јами Церова обавестио надлежне органе, а затим се посветио истраживању историје ове масовне гробнице. На основу података из скромне документације и на основу приче неколицине мештана, Мирко закључује да је јама Церова масовна гробница младих четника који су се на крају рата, после пораза, из правца Босне враћали својим кућама. Ишли су за Косјерић, Ваљево, и још нека села по западној Србији. И поубијани су недалеко од својих прагова.

2169 uzice

Мирко додаје:

„Подаци које сам прикупио говоре да је реч о позадинцима, младим људима који нису имали значајну улогу у ратним сукобима. Када су њихове јединице распуштене, обећано им је да неће бити кажњени. Али, десило се обратно. Крајем 1944. и током 1945.године хватани су и ликвидирани. Може се закључити да их је било између две и три стотине, макар на основу података до којих сам дошао. Када сам са колегама спелеолозима открио масовну гробницу у јами Церова, дуго сам обилазио по суседним златиборским селима у нади да ћу о овој гробници сазнати нешто више. Али, прошло је седам деценија, памћење се полако брисало, старијих Златибораца није било, ипак, сазнао сам из приче неколицине Златибораца да су младим четницима, повратницима из рата обећали слободу ако нису „окрвавили руке“. Тадашњи комунистички прваци су их убедили да се предају и да ће их вратити кућама. Одвели су их у кафану у центру Чајетине, и уместо кућама, довели су их до јаме, сурово их ликвидирајући. Чуо сам од једног Златиборца да су после рата годинама из Косјерића долазили људи, тражећи кости својих да их сахране... Следеће што треба урадити јесте ексхумација ових страдалника и откривање њихових имена. Извесно је, ради се о младим људима од 16 до 22 године, они нису имали значајнију улогу у рату“, рекао је Мирко Ћелић, после првог силаска у јаму Церова и суочавања са чињеницом да је реч о масовној гробници.

Страдалницима ће бити подигнут меморијални комплекс

А на вест о сазнању да се у пећини Церова у селу Мушвете налази масовна гробница ликвидираних четника, председник чајетинске општине, Милан Стаматовић каже, план је био да се пећина у Мушветама уреди за туристичке сврхе: „Сада најпре желимо да откријемо шта се тачно догодило овде и да српским младићима трагично страдалим од братске руке, подигнемо меморијални споменик. Настојаћемо да пронађемо потомке жртава и да сурово убијене младиће достојно сахранимо, по православном обреду“, рекао је Стаматовић. Стаматовић каже помоћи ће да се што пре открије тајна јаме Церова и да се сазна да ли постоји још која слична јама- масовна гробница на Златибору. У том смислу чајетински комуналци већ су почели чишћење корова испред улаза у јаму. О открићу масовне гробнице у јами Церово обавештено је и тужилаштво у Ужицу у чијој је надлежности чајетинска општина.

Стари Златиборац сведочи

Када је објављено Ћелићево откриће масовне гробнице у златиборксом селу Мушвете, старина Обрен Ђекић, Златиборац сетио се очевих речи и опомена. Са својих деведесет година и дан- данас памти причу оца Ивана, солунца, а после 72 године, каже, први пут о тим страшним догађајима проговорио је јавно. Испричао је Мирку Ћелићу све што зна, све што је од оца чуо, испричао је и ужичком дописнику „Вечерњих новости“ Николи Јанковићу. Каже, иако стар, са слабим видом и слухом, детаље те страшне приче „није погубио“, те је спреман, све што зна, да исприча свима који хоће да чују, оно што је он као седамнаестогодишњак чуо и видео:

„Био је јун 1945, мој отац и комшија Никола Рајевац попели су се на брдо, у селу Мушвете, и гледали како тројица одводе младиће према јами, били су везани жицом, враћали су се из рата. Како су се она тројица удаљили, отац приђе јами, имао је шта да види - локве крви, над њима ројеви мува... један опанак код отвора у јаму, отац га убаци доле. И тако се то догађало три дана, сваки дан у рану зору... Би јасно да убијају људе над јамом, и бацају их доле. Мој отац, стари ратник није могао дуго да ћути, него крену у Чајетину да нађе ондашњег шефа ОЗН-е, Сретеновића, који са још двојицом својих удбаша дођоше до јаме, те Сретеновић пита: “Ко је ово урадио“. Мој отац рече имена, јер је сваке зоре гледао када су тројица спроводила несрећне младиће на погубљење. Знао је мој отац ко су, рекао је имена... И после овога ништа се не деси друго, само мом оцу убрзо одузеше инвалиднину стечену на Мачковом камену, и слободу кретања. Тако ми тада остадосмо без ичега, падосмо у сиромаштво, у страху сваки дан, а са јамом ништа не урадише. Ми остасмо да чувамо причу о овој јами, и злочину нове власти, а сваке године, тамо, тајно смо палили свеће на Задушнице“, испричао је Златиборац Обрен Ђекић.

Деценијско ћутање о ликвидацији младих четника на Златибору

Обрен каже, каснијих година и деценија тек понеко је шапатом поменуо ликвидиране младе четнике и масовну гробницу у јами Церова. Сви као да су се зарекли да ће ћутати довека о овом страдању. Ћутали су и свештеници, нису смели одржати ни опело над јамом. А после два месеца од покоља, појавише се две жене из Косјерића, у црнини, неко им је дојавио да су им мужеви ту страдали, присећа се Обрен: „Отац их поведе до пећине, и кад тамо стигоше, једна му је рекла да јој се муж звао Србо. Ето и тада сазнадосмо име макар једног страдалника. Ми смо сви знали да су ухваћене четнике масовно доводили у Чајетину. А онда им се губио траг. У селу су шапатом најстарији говорили да поред ове јаме Церова, постоји још једна јама, близу. Претпоставља се да је и она пуна људских костију. Она још није пронађена.

2169 kosti ubijenih

А у ову за коју се знало, као за место страдања младих четника, наш отац, солунац Иван Ђекић, увек нас је опомињао да у њу не бацамо камење...“ са олакшањем приводи крају своје сећање Обрен, додајући податак да је један број заробљеника спроведен у ужички затвор (зна се да је било после рата неколико места у околини Ужица где су стрељани, а ова места су годинама биле црне тачке на којима није било дозвољено извођење грађевинских радова) и само је један од њих стотину преживео. Он је Обреновом оцу почетком педесетих посведочио да су сви из његове групе на свиреп начин поубијани, а један од џелата који је учествовао у ликвидирању младих четника над јамом Церова, после тога одселио се у Банат, тамо је и умро, посведочио је на крају своје приче Обрен Ђекић.

Истражити злочин комуниста до краја, пребројати жртве

Пећина Церова налази се на тромеђи златиборских села Мушвета, Мачката и Криве Реке. Она је неистражена, а спелеолози знају да постоји још један улаз и да поред дворане у којој су нађени људски скелети, пећина има још два подземна крака. Дворана пећине богата је кречњачким накитима, а чајетинска општина има план да се до краја истражи ова пећина, тако да ће спелеолози поново сићи у јаму, и ако буде могуће пребројати жртве. Наш саговорник, Мирко Ћелић, рекао нам је, првог новембарског викенда поново ће са својим колегама спелеолозима из Београда, силазити у јаму Церова, а оно што ново открије, пренећемо читаоцима „Слободе“. Извеснији ће бити подаци о броју ликвидираних четника, али и истраживање ће се наставити, како би се тачно утврдило да ли постоји још једна масовна гробница, за коју старији Златиборци верују да постоји.

Мирков рад и „Мигина књига“

Димитрије Мирко Ћелић има 34 године, дипломирао је на Ликовној академији Српске православне цркве на смеру фрескописања. 

...

Koмплетан текст у штампаној Слободи

Print Email

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe