Слобода 2165

Прогонство из Крајине уз помоћ „приватних“ генерала

Пише: Милојко Будимир

Поводом похвала Џејмса Матиса на рачун "Олује" - Да ли је етничко чишћење образац за Нови светски поредак у 21. веку?

У листу „Политика“ од 13. јула 2017. године објављен је чланак „Матис хвали хрватску „Олују“, и каже да је изменила ток историје. Џејмс Матис министар одбране САД и шеф Пентагона, изнио је ову тврдњу по речима свог колеге министра одбране Републике Хрватске Дамира Крстичевића приликом његове посете Вашингтону. Крстичевић тврди да је шеф Пентагона похвалио операцију „Олуја“ рекавши да је она „изменила ток историје и данас се о њој учи у америчким војним школама као о примеру добро припремљене и извршене војне операције“.

За све упућене у грађански рат који је од 1991. до 1995. године вођен у Хрватској, од самог почетка је јасно коју ратујућу страну је заступала и протежирала Америка. Од напада НАТО авијације на аеродром Удбина у Лици и положаје ПВО система РСК, иако им је требало бити познато да је то била заштићена зона Уједињених народа. У овоме посебну улогу имала је америчка војна компанија Milirary Resorces  Incorporated (МПРИ).

Активности ове компаније посебно су дошле до изражаја након потписивања уговора у септембру 1994. измађу хрватског министра одбране Гојка Шушка и пензионисаног генерала и заменика председника МПРИ Карла Вуона у хрватској амбасади у Вашингтону. Ова организација није ништа друго него продужена рука Пентагона у оним подручјима где није допуштена интервенција државе јер би то било супротно Резолуцији СБ бр 713 којом би се санкционисала свака врста војне помоћи зараћеним странама. Пентагон се крио иза ове Резолуције и преко МПРИ интензивираo своје присуство у Хрватској и БиХ.  МПРИ долази у Хрватску у новембру 1994. на челу са пензионисаним генералом Карлом Вуоном  који је одговоран за развој нове америчке доктрине „Ваздух – земља битка 2000“, која је већ била употребљена у операцији „Пуситњска олуја“ у Ираку. Генерал Вуон интензивира обуку хрватске војске (генерала Готовине и Чермака)  и одржава завршни семинар непосредно пред операцију „Олуја“ на Брионима јула 1995. године.

Значи, сама похвала америчког министра одбране Матиса акције „Олуја“ представља признање да су ту операцију планирали и организовали амерички генерали који су радили по упутствима Пентагона. Ова изјава јасно потврђује раније изнете ставове Крајишника да су изa ове војне акције од самог почетка стајале САД. Хрватски министар одбране Крстичевић не би требао да се кити туђим перјем о бриљантно изведеној војној операцији, јер она није производ хрватске војне и научне мисли. Са похвалом о изведеној операцији „Олуја“ Американцији само признају своје активно учешће које је на крају довело до највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата. У тој акцији више од 250.000 Срба Крајишника је протерано, око 2.000 је убијено а међу њима око 1.200 цивила, стотине села су спаљена и опљачкана.

Сада је изван сваке сумње да су САД помагале хрватску страну током трајања рата и тако омогућиле Фрањи Туђману да покрене акцију „Олуја“, иако су крајишки Срби пристали на мирну реинтерграцију. Мирна би реинтеграција оставила Србе у Хрватској, а то се није смело допустити. Понашање ткз. међународне заједнице, првенствено САД  према протеривању Срба из Хрватске и фактичкој забрани њиховог масовнијег повратка недвосмислено говори о томе да је она de fakto прихватила етничко чићшење и колективну одговорност.

...

Комплетан текст у штампаној Слободи

Print