Први и Други конгрес Српске народне одбране у Америци

Први Конгрес СНО

Први Конгрес СНО одржан је на земљишту манастира Св. Саве у Либертивилу, Ил. 28 јуна 1942. Вођство Одбране изабрало је манастир Св. Саве, да би својом првом великом манифестацијом показало америчком Српству да СНО иде и ради у потпуној сагласности са Српском православном Епархијом у Америци. Први Конгрес заиста је био манифестација снаге и одлучности Српске народне одбране да настави и започне борбу. На манастирском земљишту слегло се око 6,000 Срба из свих крајева Америке. Поред владике Дионисија, конзула Војислава Мирковића, Михаила Дучића, Јована Дучића, Амбасадора К. Фотића и других, главни говорник био је Блис Лејн, амерички амбасадор у Београду, који се баш тих дана вратио из Београда. Он је изнео многобројне појединости о догађајима у окупираној Југославији, осврћући се нарочито на хрватско издајство и покоље, и на утицај те издаје на брзу капитулацију земље.

kongres-snd

На зајендичком ручку у манастирском павиљону било је око 500 гостију. Уметнички део програма припремила је српска певачка омладина. Тај дан донео је СНО око 10,000 долара као помоћ за њену даљу борбу. Радни део Конгреса одржан је у српској црквеној дворани у Чикагу, уз учешће преко 120 делегата. Поднесени су разни извештаји о дотадањем раду организације и изабрана стална Управа: Претседник Михаило Дучић; потпретседници Бранко Пекић, Миле Радаковић, Петар Стипановић и \орђе Скокић; секретар Лука Пејовић; благајник Илија Тараило; чланови Прота Андра Поповић, Прота Петар О. Стијачић, Милан Радаковић, Станко Симић, Данило Ковачевић, Божо Милојевић и Душан Силашки. У Надзорни одбор ушли су: Андрија Медић, Павле Кобац и Матија Рокнић. Као знак јединства заједничке акције за почасне претседнике изабрани су Њ.П. Епископ Дионисије и претседник Српског народног савеза Симо Врлинић.

Већ на првом Конгресу СНО је имала 43 Месна одбора у разним српским насеобинама са 3,479 чланова. То је значило да је СНО већ на првом Конгресу имала дубоког корена у америчком Српству”.

У “Србобрану” од 20 јула 1942 објављен је опширан меморандум са Првог Конгреса, који цитирамо у његовим најважнијим линијама:

“… Циљ Српске народне одбране је узвишен, племенит и јасан. Српска народна одбрана треба да здружи и уједињене држи све аеричке Србе, да би се тај узвишени задатак могао успешно извршити. Међу најглавнијим активностима Српске народне одбране у Америци истичемо следеће:

- да међу својим Србима у Америци шири и подржава осећај праве лојалности према Сједињеним Државама Америке и да свим својим силама помаже борбу Америке против сила Осовине и осовинских сателита, сарађујући у ту сврху са америчким организацијама које раде у истом правцу;

- да сакупља добровољне прилоге међу Србима и њиховим пријатељима у Америци за помагање српских четника и српског народа у Отаџбини;

- да пред америчком јавношћу ревностно и правилно заступа интересе и све оправдане захтеве српског народа у старој Отаџбини, и да буде веран тумач велике и значајне улоге коју српски четници и наш српски народ и у овом рату уз највеће жртве врши не само на очувању своје слободе, традиције и права на живот у својим сопственим земљама, већ и за општу победу Америке и њених савезника за спас светске демократије и човечанства.

Према томе, Српска народна одбрана у Америци стоји на патриотском, националном, културном и хришћанско-хуманом терену, што је у складу са вековним традицијама о тежњама демократске америчке нације. Из тих разлога, и по принципу да сваки народ, као и сваки човек, има право на свој слободан живот и свој слободан развитак, ради чега се данас бори сав цивилизовани свет, Српска народна одбрана неће и нема потребе да у свом раду следи поједине политичаре или политичке струје, и у одлуци да буде достојна свог великог имена, Српска народна одбрана у Америци неће са овог пута скретати.

Осим свог патриотско-културног карактера Српска народна одбрана настојаће, да свуда и на сваком месту истакне и свој хумани задатак. Целом свету је познато под каквим се тешкоћама данас бори српски народ под вођством српског хероја, армиског генерала Драже Михаиловића. Пред очима целог света нестаје са лица земље један стари хришћански народ. На очиглед целог света гине у борби за живот, страда и од глади умире неколико милиона српског народа по шумама и пећинама српским, чинећи својим великим жртвама неизмерну услугу својим великим и моћним савезницима.

Зато ће Српска народна одбрана узети себи у нарочиту дужност да надлежним путевима тражи и ургира наше моћне савезнике Америку, Велику Британију и Русију да што пре и ефикасније помогну нашим четницима и пострадалом српском народуу поробљеној старој Отаџбини не само у раном материјалу и војним снагама, већ и у храни, одећи, обући, медицинама и другим нужним потребама. Ми сматрамо да Српска народна одбрана има права да тражи и ургира такву помоћ од савезничких сила за српски народ и српске четнике, јер и по званичном признању осветничка и ослободилачка војска под командом генерала Михаиловића бори се под српским именом и под српском заставом. Српска народна одбрана у Америци и њено члансво једнодушног су уверења, да би отварање новог, другог фронта у крајевима где се боре српски четници било од велике и дефинитивне користи за успех и победу савезничког оружја”…

Други Видовдански Конгрес

Од Првог конгреса СНО, јуна 1942, па до Другог конгреса јуна 1943, Српска народна одбрана је и даље јачала. Одмах после Првог конгреса непријатељска кампања узела је још већег маха. Наши врло агресивни троцкисти око “Сл. Речи” билтена “Југоцентар” из Њујорка, “Југословенски гласник” из Чикага (хрватски, “Хрватски Свијет” из Њујорка, “Сан Франциско Хералд” (хрватски), “Глас Канаде” (хрватски), “Заједничар” (хрватски) из Питсбурга, “Даница Хрватска” из Њујорка, “Народни Гласник” (хрватски) и уз њих амерички левичарски листови и часописи са свију страна, дигли су огромну повику како Срби руше ратни напор Америке и како потпомажу фашизам у Југославији, захтевајући да им се онемогући јавна акција.

ii-kongres-snd

Међутим, Српска народна одбрана је напредовала и до Другог конгреса, имала 60 Месних одбора са 5,140 чланова и у каси више од 60,000 долара. Други Конгрес одржан је у “Ла Сел Хотелу” у Чикагу. Главни говорници били су Рут Мичел, сестра америчког генерала Мичела, Драгутин П. Савић, шеф наше војне мисије у Канади и Едвард Б. Хичкок у име Стејт Департмана. На Конгресима СНО, као и свуда пред јавношћу, претседник Српске народне одбране, Михаило Дучић давао је унапред припремљене говоре, који су обележавали тон, и указивали правац рада чланству СНО и били прави одраз осећања америчких Срба. Један такав говор одржан на Другом конгресу доносимо у целости да би се јасније сагледала ондашња ситуација под којом је радила и под којом се борила Српска народна одбрана и видео идеал који је она заступала.

Print