СЛОБОДА, лист Српске народне одбране
Број 1888 - 10. јул 2005.

64. КОНГРЕС И ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА СНО У АМЕРИЦИ
ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА: ДАН ОЧУВАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

После успешно одржаног конгреса у суботу 25. јуна, делегати и многи гости упутили су се сутрадан најпре на Свету литургију у манастир Нова Грачаница. Уз славопојну песму Господу каква се може чути само у овом манастиру, на Литургији је началниковао Његово преосвештенство епископ Америчко-канадски Новограчаничке митрополије Г. Лонгин са свештеницима и ђаконима Митрополије. Потом је одржан Видовдански парастос свим Србима палим на бранику Отачаства до данашњег дана као и свим преминулим члановима СНО, парастос кога Српска народна одбрана одржава од свог постанка. Како се традиција одржава и данас, верни чланови и многобројни народ походио је манастир те недеље 26. јуна да изрази захвалност свим тим добрим и племенитим душама палим за Српство. У својој владичанској проповеди тога дана владика Лонгин је изразио захвалност Одбрани за ту непрекинуту традицију и преузету обавезу која је истински део нашег бића и постојања. Жито и погача спремљена за пале на Српском путу и помјаник наших свештеника на челу са српским архијерејом вечни су и стални однос наше Цркве и СНО према свима који нису жалили да и свој живот дају за одбрану своје вере и Отаџбине Српске.

У манaстирској сали у рано поподне одржана је свечана Видовданска прослава, на којој се окупио велики број Срба и Српкиња из разних крајева Америке. Скуп је почео свечаним славским обредом који је водио владика Лонгин уз помоћ свештеника и пресецањем славског колача. Домаћин Славе СНО Св. Великомученика Лазара Косовског био је Миодраг Николић са породицом из Калифорније, велики добротвор многих Српчића који су остали без родитеља у овим последњим ратовима на просторима где су живели и живе Срби, али и многих других хуманитарних пројеката, као што је важно поменути и стално добротворство према Српској народној одбрани. Све ове квалификације, уз стални рад Миодрага Николића у акцијама које спроводи СНО, подржали су његово именовање за овај часни положај приликом Славе СНО, при чему се он са својом фамилијом домаћински одужио свим славарима и домаћински их све угостио. Слика са тог догађаја остаће не само у лепој успомени овој српској породици, већ и у вечној књизи историје СНО у Америци.

После изванредно спремљеног свечаног славског ручка, који је за све госте припремило Коло српских сестара на челу са њиховом председницом Савеза КСС Миром Анђелковић, отпочео је свечани Видовдански програм, којим је успешно и врло елоквентно руководио прота мр. Урош Оцокољић.

У својој уводној речи у име Одбора за прославу Видовдана прота је нагласио да на Видовдан “звуци са звоника Косовске Грачанице, праћени тужним мелодијама звона преосталих српских манастира и цркава на Косову и Метохији објавиће широм васколиког Српства ужасну трагедију која се одиграла пре 616 година на пољу Косову а која и дан данас траје.

Да та косовска трагедија још траје доказују искушења на којима се Србија и дан данас налази. Косово је ‘грдно судилиште’ на коме се бије бој за главу Србије. У данашњим смутним временима западни злурадници свим силама се труде да оповргну српско право на Косово и да Србе Лазареве нетрагом отерају са Косова и Метохије. Уколико им дозволимо да нам отуђе Косово, показали би само да смо потомци оних који су на Косову издали још 1389. године”.

- Пошто је Косово срж и стожер српске историје, наставио је прота Оцокољић, то хоћемо да верујемо да ће данашњи млађи нараштаји водећих Срба показати решеност да га до краја брани и одбрани. Ускоро ћемо и то знати, рекао је прота Урош Оцокољић у свом уводу у Видовдански програм којим СНО у Америци обележава најистакнутији дан у српској историји.

Увек треба поновити, кад год се укаже прилика, а поготову у ове видовданске дане и за млађе српске нараштаје, да је СНО у Америци основана од стране америчких Срба и Српкиња 1914. године као патриотска, хуманитарна, просветна и општесрпска национална (што значи да је имала организоване одборе широм Америке) организација, са циљем да помогну храброј Србији и јуначкој Црној Гори у борбама за ослобођење. Њен први председник био је наш познати професор Михаило Пупин. Касније, када је почео Други светски рат, Српска народна одбрана се реконституисала 1941. године и на њено чело стао је Михаило Дучић. Српска народна одбрана је одмах заузела бескомпромисни став у осуди покоља голоруког српског народа од стране хрватских усташа, а у исто време дала је велику подршку равногорско-четничком покрету под вођством легендарног хероја ђенерала Драгољуба Михаиловића. Српска народна одбрана се данас залаже да се у Вашингтону подигне споменик овом див јунаку.

За време последњих ратова, деведесетих година прошлог века, СНО је дала подршку најновијим српским херојима, надахнутим косовским заветом.

Данас, на челу ове организације, већ дуго година налази се уважени г. Славко Пановић, који увек стоји на бранику Српства и српских националних интереса. У својој добродошлици председник СНО је најпре честитао Славу и пожелео срећан највећи српски празник, Видовдан. А порука овог Видовдана, рекао је Пановић, јесте да Косово може да се изгуби само ако ми хоћемо да га изгубимо! Кроз нашу историју, Косово је било више од 500 година под страном окупацијом, па се опет на крају вратило својој Србији. Јевреји су се, рекао је на скупу Славко Пановић, више од две хиљаде година поздрављали са “Јерусалиме, ако те заборавим, нека ми се осуши десница моја” и са “догодине у Јерусалиму”, а ми Срби треба да кажемо: Косово, ако те заборавим нек ми се осуши и левица и десница”. Председник СНО је рекао да је сваки прелазни период тежак, а посебно онај из комунизма у слободно друштво. Тешко пада данас сазнање, рекао је он, да после пет година Србија још увек нема устав тј. темељ своје нове државности, с тим да то исто важи и за Црну Гору – држава и мноштво ствари управља се према старом комунистичком уставу. За то нико нема оправдања, био је изричит председник СНО Славко Пановић. У име свих оних који су сагоревали и за ову организацију и за Српство уопште, некада и сада, “моја дужност је да данас подигнем глас и затражим да се престане са игром, да Србији треба нови устав, нови односи са светом, нова економија заснована на српској пољопривреди и индустрији”. Не заборавимо, рекао је Пановић, сви смо ми деца једне српске мајке, и да смо увек заједно против свих српских непријатеља.

Председник Пановић је захвалио свима који су својом топлом речи, прилогом или на било који други начин помогли мисију СНО у Америци, мисију која за собом оставља видљиве трагове и у Америци и у Отаџбини.

Потом се присутнима обратио домаћин прелепог манастира Нове Грачанице, архијереја СПЦ, духовног саветника Српске народне одбране, епископ Г. Лонгин. Најпре призивајући Божје силе, Светог Саву и цара Лазу “да помогне нашој деци да продуже оним путем којим су ишли наши стари, путем православља, истине, добра, узвишени пут племенитости и љубави, разумевања, пут који тражи и изграђује, пут који не руши, не дели и не поробљава”, Владика је честитао Крсну Славу СНО и честитао председнику Пановићу на мудром руковођењу и служењу Српској народној одбрани и српском православном народу у Америци и Канади, увек имајући на уму добро народа и Цркве.

“Српска народна одбрана је десна рука наше Митрополије”, рекао је владика Лонгин објашњавајући истински однос који прожима ова два утемељивача организованог националног и верског живота Срба Америке.

Потом је поздрав донео и Генерални конзул Србије и Црне Горе г. Деско Никитовић, који је један од ретких представника Срба из расејања у дипломатским редовима. Увек водећи рачуна да име Србије и Црне Горе буде на високом месту у америчком животу, недавно је овај наш дипломата предложио и учинио све да два градоначелника потпишу споразум о побратимству Чикага и Београда. У свом поздраву Генерални конзул Никитовић је честитао Славу и наш највећи национални празник, рекавши да сарадња између генералног конзулата у Чикагу и Српске народне одбране јесте сигурно најбољи пример како представници државе треба да сарађују са једном великом националном организацијом. “Српска народна одбрана у Америци је данас најпозванија и најквалификованија српска национална организација на свету да настави да указује, као што је то чинила и до сада, на штетне и погубне последице диктаторског и комунистичког режима Јосипа Броза и неокомунистичког криминалног режима Слободана Милошевића. Свој ауторитет у том послу стекла је својом бескомпромисношћу на указивању штетности тих режима и одбијањем сарадње са тим режимима. Данас, СНО се налази пред новим изазовом и ја сам убеђен да ће СНО ускладити своју мисију са овим новим временом, када морамо да сарађујемо да све будуће владе, па и ова данашња која није по вољи свих појединаца и свих политичких опција, приме конструктивни одговор Српске народне одбране на све значајне теме данашњег живота у Отаџбини и расејању”.

Како је у нашој прошлости историја била Србима више маћеха него мајка, и како данашња слика о нашем народу није најбоља у свету, г. Никитовић је рекао да мора бити више сарадње међу свима нама како би и та последња, али још увек опасна препрека, била одстрањена. У интересу свих биће да СНО у Америци помогне политичко, економско и културно повезивање наше земље и Сједињених Америчких Држава, рекао је на крају свог поздрава Генерални конзул Деско Никитовић.

Према мудрим речима водитеља програма, на Косову је успостављен завет Срба са Богом, који нашем народу и данас даје мистичну снагу и одржава га. То је познато и страним и домаћим непријатељима, који се труде да тај историјски завет Срба са Богом раскину и да разоре наше завете о српском јунаштву, слободи и правди, светосављу, српској ћирилици, уводећи нас у неку модерну светску глобализацију, евро-атлантску интеграцију – да нас тиме и потпуно обезглаве. Један од таквих је и сепаратистички покрет који жели одвајање од Србије и негирање Српске православне цркве и српског језика у Црној Гори. То је био и увод за представљање главног говорника на Видовданској прослави, професора Радмилу Радовић, једну од 27 средњошколских професора у Црној Гори који су одбили да предају српски језик под новим називом “матерњи језик” и тиме остали без посла.

Госпођа Радовић, рођена у Лукову у Црној Гори и мајка четворо деце, завршила је Филолошки факултет у Београду. Радила је три године у Панчеву и осталих 30 година у Економској школи у Никшићу, одакле је у септембру 2004. године, заједно са још 26 професора средњих школа у Никшићу и Херцег Новом, остала без посла из протеста због промене имена српског језика у “матерњи”. Она, између осталог, пита: “Треба се запитати ко нам, како и под којим условима и у каквој атмосфери васпитава сада школску омладину! Није ли црногорска школа постала једна квази-установа са квази-предавачима и квази-науком?! Ако није квази-установа зашто у школске програме укључује један непостојећи језик? Зашто присиљава професоре са дипломом српског да уместо српског предају језике за које нијесу квалификовани? Посебно је питање како је замислила да тај српски чаробњак на једном часу предаје четири језика?! Зар та школа у неку руку није и опасна установа која кроз српски, црногорски, бошњачки и хрватски тражи од ученика да се национално изјашњавају. Да ли она тим чином крши дјечија хуманитарна права?” Професорка Радовић је са позорнице позвала и међународну јавност за помоћ јер је узурпирано право на језик и рад. Њен говор био је срдачно примљен и сви присутни су саучествовали у још једној трагедији која је задесила српски народ у Спарти Српства – Црној Гори. СНО у Америци дала је свој прилог у фонд отпуштеним професорима, а исто су учинили и присутни гости на Видовданској прослави.

Слава СНО у Америци је Свети Великомученик Лазар Косовски, рига српски, заветник наших предака до данашње и свих будућих генерација, разделник наше историје и жртвеног хришћанског поимања борбе за Крст часни и Слободу златну. Овогодишњи домаћин Славе је г. Миодраг Николић са породицом, дошавши из Лос Анђелеса и Калифорније да подели ту радост и славски колач са својом браћом и сестрама у Чикагу и да по ко зна који пут дарује СНО. Миодраг Николић је велики добротвор српске деце остале без родитеља у ратовима од Крајине до Косова, и председник организације “Сачувајмо избегле Србе”, која заједно са “Нашом Србијом” из Београда води рачуна о више од хиљаду деце која су на најстрашнији начин осетили последице ратова. Његов мото је да та деца бар мало осете да и у свету има добрих људи који саосећају у њиховом болу и који желе да им школовање и одрастање учине бар мало безболнијим. Организација “Сачувајмо избегле Србе” (којој је раније био председник др Вељко Миљуш, трагично преминуо) до сада је послала око 2,5 милиона долара унесрећеној дечици у Републици Српској и Крајини, као и на Косову. За сав његов труд и добротворство сви гости на Слави срдачно су поздравили домаћина и његово добротворство.

Из Канаде се још добро сећамо једног великог Србенде из поносне Херцеговине Милутина Бајчетића, који је на челу Српске народне одбране био читавих пола века, па преко потоњег председника Чеда Ашанина, за овај наш свечани дан дошао је Драган Ћирић, изабран пре две године за председника СНО у Канади. Поздравивши почасне и све остале госте, честитао је Славу домаћину и СНО, рекавши да је ова организација пустила своје корене у Америци, Канади, Аустралији и Немачкој и да је кроз своју историју увек била са српским народом, славио или туговао. Он је искористио прилику и упознао чикашке Србе о једној глобалној акцији канадске Одбране – они су направили пројекат српског “спел-чекера” за компјутерску употребу српског језика и речника, модела за писање који имају велики народи и велики језици. Било је потребно да предлог за овакав пројекат дође из расејања јер отаџбинске снаге нису биле довољно заинтересоване за ширење српског језика и ћирилице. Овако, сви који користе компјутере имаће велико олакшање за писање, а они који још увек имају трему да започну писање на ћирилици, то ће моћи да учине без страха, само пред својим компјутером. Председник СНО у Канади затражио је помоћ и српског народа у Америци да преко СНО учествују у овом пројекту за глобални спас нашег наслеђа и основне одреднице – језика и писма.

Водитељ програма протојереј Урош Оцокољић представио је књигу Биљане Спасић “Зашто Срби нестају”, антрополошку и научну студију, а уједно и апел Србима да побољшају бројно стање јер бројке с којима статистика располаже нису на нашој страни. Књига је срдачно препоручена свима ради упознавања са трагичним последицама “беле куге” у српским земљама.

После ових поздрава, водитељ програма срдачно се захвалио почасним гостима: Драгану Иветићу, првом потпредседнику СНО, Жики Ђорђевићу, представнику Хуманитарног клуба Карађорђе, Жики Јовићу, потпредседнику СНО и председнику ЦШО Св. Стеван Дечански у Ворену, Ник Савићу, представнику Српског народног савеза, г-ђи Мири Анђелковић, председници Савеза Кола српских сестара Митрополије, Јуји Везмару, представнику Организације српских четника “Равна Гора”, др. Момчилу Миљковићу, председавајућем на 64. конгресу СНО, Мајлу Поповићу, председнику Српске братске помоћи, Милошу Катићу испред Удружења српских бораца.

Крај Видовданског програма обележио је диван наступ Фолклорне групе Српске народне одбране “Слобода”, чији се лаки вез српског кола наставио и од стране великог броја присутних.

Нека нам је свима, рекао је прота Оцокољић, молитвама Светог Саве, Светог Лазара Косовског, Светог Николаја Жичког и свих српских светитеља, Бог на помоћи!

Д.Ћ.