SLOBODA - novi broj
cirilica / latinica

Arhiva

=================

Last modified: Sunday, March 30, 2003

Број 1836 - 25. март 2003

ПОЗАДИНА НАПАДА НА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА И ЊЕГОВОГ ГОВОРА НА САХРАНИ ПРЕМИЈЕРА ЂИНЂИЋА

Ко једном постане ништа може све

Подгоричке “Вијести” су се устремиле искључиво на митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, преносећи огорчење и срџбу Новака Килибарде, једног од највећих феномена политике и етике на нашимм просторима, а вероватно и шире.

Пише: Мишо Вујовић

Говор митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, над одром Зорана Ђинђића у Храму Светог Саве, у Црној Гори, je пропраћен бурним коментарима и кфалификацијама од непримереног и скандалозног до штетног за односе Србије и Црне Горе. Успут, као демократски декор, објективног извештавања, у фокусу критике нашли су се и остали говорници. Благи прекор добио је нови премијер Зоран Живковић због помињања “будала, превара и пацова”. Министар правде Владан Батић зарадио би тежи укор због Гарашанина и Пашића, али се у последњем тренутку “искупио” тврдњом да је “ Ђинђић симбол Србије у 21 веку”, те да ће Србија бити “ демократска, хришћанска и европска”, констатује подгоричка “Публика” која с олакшањем запажа да у погребној поворци није било шајкача:

“ Србија која је прекјуче шетала од Храма Светог Саве до Алеје великана има према шајкачи однос само као према етничком, а не националистичком обележју”.

Подгоричке “ Вијести” су се устремиле искључиво на митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, преносећи огорчење и срџбу Новака Килибарде, једног од највећих феномена политике и етике на нашимм просторима, а вероватно и шире. Као и увек у ванредним околностима, Килибарда је поново добио ролу, поново епизодну, као и сваки конвертита, осуђен на вечно доказивање.

“ У држави у којој је камење везано, а пашчад пуштена” , како рече Матија Бећковић, Новак Килибарда, маниром партијског инквизитора, не марећи за чињенице, витешки кидише на духовног господара Црне Горе, уз чије је скуте деведесетих, радосно махао репићем, организујући опела и парастосе за страдале ратнике поражене, краљеве војске у отаџбини.

“ Ово је типичан пример клерикалског лицемерја које је уметнички најпотпуније уобличио Молијер”, дијагностикује митрополитов говор над премијеровим одром, Новак Килибарда који је прешао нимало лак пут од узорног комунисте, дисидента, рестауратора Српске Спарте преокупираног уједињењем васколиког српства, ватреног говорника на митизима СДС-а, носиоца Ордена Немање, Републике Српске, који му је на јуначка прса положила Радованова десница, па све до лидера Народне слоге, и ватреног присталице самобинтости Црногораца с аутокефалном црквом и језиком.

“ Евидентна је чињеница да је господин Радовић, симпатизер политике против које се часно борио покојни премијер Ђинђић”, тврди Килибарда, упадајући у контрадикторност запажањем “ да Амфилохије дува у пиштаљку када Вук Драшковић и покојни Ђинђић воде демострације кроз Београд…”

Одавно лишен осећања стида и не трепнувши бивши Ђукановићев дипломата за трговину, сада борац за црногорски језик у савезној скупштини, оптужује митрополита Амфилохија да ни једном није поменуо остале несрпске жртве на југословенским просторима. Још једна лаж.

Но, Новак Килибарда се сигурно неће зацрвенети. Он иде даље оптужујући митрополита за дволичност, а тврдњу “ да је Ђинђић пружио руку помирницу Европи и свијету”, Килибарда преводи као кривицу “свих на овом свијету осим Срба”.

“Краћег а штетнијег говора за текуће прилике Србије и Црне Горе, тешко је наћи” са забринутошћу примећује бриљантни Ђукановићев фразеолог, који је на изборима за Црногорски парламент као носилац листе “Народна слога –др Новак Килибарда”, имао 151 глас, 45 више од ЈУЛ-а, али много манје од Странке природног закона, такозваних Јогиних летача, који су добили 349 гласова. Након распуштања парламента, прошле године, Килибарда се као појачање нашао на лист Ђукановићевог ДПС-а, а сада и у Скупштини Србије и Црне Горе. Наравно, није му засметало што је на челу заједничке државе Светозар Маровић за кога је својевременои изјавио, “да му је дати да управља државом исто што и оставити јарца да чува купус”. Но, на Килибардине метаморфозе смо већ навикли, али штета коју, као зависник од наркотика који продаје и своје и туђе покућанство, није занемарљива. Килибарда сигурно неће учинити ништа у корист сопствене штете, али родбина већ добија циничне пацке. Попут оне да је цео свет постао од мајмуна, једино Килибарде, изнери лисица.

Један његов рођак, након Новакове еволуције у Дукљанина, изјавио је да се Килиберде у последње време искључиво љубе уста, пошто им је знаменити рођак честим мењањем перја, узео образ.

И најновије пљување по митрополиту Амфилохију, има много озбиљнију позадину. Наиме, нарушавањем ауторитета, човека који седи на престолу Светог Петра Цитињског, утемељитеља, савремене Црне Горе, жели се дати значај, псеудо религијској секти, која себе назива Црногорском православном црквом, на чијем челу је анатемисани распоп Мираш Дедејић, који уместу у затвор или у псијатријску установу због лажног представљања, ужива пуну подршку последњег аутократског режима на Балкану.

Зато Новак тачно зна шта хоће, његов центар за равнотежу и чуло мириса су непогрешиви. Воде га увек је на праву страну, наравно по његовим стандардима за “пуно пркно” како му скоро отписа сарајевски пријатељ, Марко Вешовић, називајући га “ хуљум, какве нема у пасјој земљи у којој једино хуље не недостају”.

“ Килибарда је као оно сељаче, ког су бјелопољски мангупи, послали у Електродистрибуцију да донесе канту струје”, вели Вешовић, чије је писање у време рата Момир Војводић назвао “Алијањем по Сарајеву”, а Вешовића “издајником са осунећеним мозгом”.

Да је Новак Килибарда одувек био “на ланцу”, како се то каже у Црној Гори потврђује његова изјава да је Народну странку, оснивао по налогу УДБЕ-а. Неко је морао контролисати, огмну националну енергију која се скраја осамдесетих ослободила, тешких бољшевичких братоубилачких окова. Новак Килибарда је задатак бриљантно обавио. Он је најзаслужнији за разбијање српског националног бића у Црној Гори.

Очито је Миодраг Булатовић био у праву. “ Ко једном постане ништа може све”, рекао је давно велики писац. Новак Килибарда заиста може све.