SLOBODA - novi broj
cirilica / latinica

Arhiva

=================

Last modified: Sunday, March 30, 2003

Број 1836 - 25. март 2003

ПОГЛЕД УНАЗАД - ПОВОДОМ УБИСТВА ПРЕМИЈЕРА ЂИНЂИЋА

Атентат као судбина

Све оно што смо могли да чујемо од међународне заједнице протеклих дана, после убиства премијера Ђинђића, представља врло снажан и врло озбиљан подстицај и обећање да ће помоћи да се Србија врати тамо где јој је и место и где је она заправо одувек и била

Пише: Бранко Вучковић

Убиство премијера др Зорана Ђинђића само је један у низу сличних крвавих догађаја који су обележили српску историју од Карађорђа до данашњих дана у којима су падале крунисане главе и високи државни представници. У овој земљи на "брдовитом Балкану" судбина државника одувек је била неизвесна, а најчешће трагична.

Игром судбине и стицајем историјских околности, Србија је постала земља са највише убијених у протеклих 186 година.

- Црна серија започета је у Радовањском лугу 1817. године, у коме је убијен обновитељ српске државе Вожд Карађорђе, па убиство премијера Ђинђића представља кулминацију двовековне историје атентата на водеће српске личности током које је убијено неколико кључних српских вођа у различитим епохама, каже историчар Бојан Димитријевић.

Он наводи да су у периоду између Карађорђевог и Ђинђићевог убиства пале три српске крунисане главе: кнез Михаило Обреновић, краљ Александар Обреновић и краљ Александар Први Карађорђевић.

- У Кошутњаку је 1868 убијен кнез Михаило. У том тренутку Србија је била у сличној позицији као данас. Један просвећени владар, са великим амбицијама као лидер новог курса, страдао је од потпуно опскурних људи. Атентат на краља Александра Обреновића 1903. био је практично пуч као резултат једног неперспективног времена ако је судити по српском напретку у последње две деценије 19. века. И коначно, атентат на краља Александра Карађорђевића, можда је по последицама најсличнији атентату на премијера Ђинђића зато што је краљ био јака фигура која је могла да обезбеди или стабилну Југославију или стабилну српску заједницу у оквиру те краљевине уколико би се она редефинисала, каже Димитријевић.

Суштина проблема и црвена нит која повезују трагичне догађаје српске историје са убиством премијера Ђинђића налази се у сукобу две политичке концепције: концепције модерниста и традиционалиста на српској политичкој сцени, сматра историчар Бранка Прпа.

- Ради се о једном сукобу у ком се нису бирала средства у коме је обично традиционалистичка страна оптуживала модернистичку да је издајничка, да издаје интересе српског народа, да су стране слуге..., а та традиционалистичка струја је себе изједначавала са патријом, са државом и са српским народом, каже Прпа.

Она сматра да су политички атентати у протекла два века, по правилу успоравали развој Србије и удаљавали је од Европе.

- Ако посматрамо та два века наше историје видећемо сасвим прецизно да постоје дисконтуитети у развојном смислу. Таман се кренуло у једну концепцију, а она би била насилно прекинута, да ли самим политичким актом иза кога је стајао политички атентат или глобалним политичким догађајима попут Балканског рата, Првог и Другог светског рата па до ратова на крају 20. века у којима се распала југословенска држава. Ради се о једном непрестаном сецкању историје или процеса развитка за шта је увек било потребно јако пуно времена да се онај првобитни замајац поново достигне.

Димитријевић каже да је Србија због последица честих атентата у својој историји већ изгубила много времена и давно стекла негативан имиџ који је и данас прати и оптерећује њене односе са Европом.

- Европа се увек ангажовала непосредно после нестанка сваког јаког вође, али су се углавном ствари враћале Србији и она је у суштини сама морала да се бори са недаћама које су наилазиле. То јесте уопштена оцена, али је то нешто што може и данас да се деси. Форме су се мењале, али је у суштини наивно веровати да ће међународна заједница подржавати нешто што нема ослонца у нашој држави. Различити су мотиви, различите су мете, различите су политичке околности, али чини се да међународна заједница може да аналогијом историјских догађаја извуче погрешан закључак и да нас представи као народ који можда не заслужује просвећене владаре и који често такве свргава својом вољом, вољом неких маргиналних група или неком туђом вољом. То је на жалост нека историјска константа и то је нешто што је обесхрабрујуће јер кроз овакве случајеве ми постајемо препознатљиви у међународном окружењу, каже Димитријевић.

Бранка Прпа међутим сматра да упркос таквом историјском наслеђу, атентат на премијера Ђинђића, не може точак историје окренути уназад и зауставити повратак Србије у Европу.

- Мислим да су људи као што је био Слободан Милошевић ексцеси и да је то био један од ретких периода у српској историји када је Србија била екскомуницирана из европске заједнице народа и држава и ја мислим да се тако нешто неће поновити. Мислим да је све оно што смо могли да чујемо од међународне заједнице протеклих дана, после убиства премијера Ђинђића, представља врло снажан и врло озбиљан подстицај и обећање да ће помоћи да се Србија врати тамо где јој је и место и где је она заправо одувек и била, закључује Прпа.

Бројни атентати и насилне смене српских владара утицале су на формирање веома ружне слике о српској политичкој промишљености и стварање фаме о Србима "краљеубицама".

Са таквим имиџом створеним у 19. и 20. веку, Србија је закорачила и у 21. век.

Да ли ће убиство премијера Ђинђића означити крај неславне серије?

КОМУНИСТИЧКА НЕДЕЛА

Озлоглашени комунистички терориста Алија Алијагић, убио је у Делницама 1921. године, министра унутрашњих дела Краљевине Југославије Милорада Драшковића. Приликом атентата помагали су му припадници комунистичке организације "Црвена правда".

Бившег комунистичког председника Србије из времена после Ј.Б. Тита, Ивана Стамболића, сменили су његови партијски другови и на његово место довели Слободана Милошевића. Стамболић је 2000. године киднапован у Кошутњаку и од тада му се губи сваки траг. Његов нестанак још увек није разјашњен, а претпоставља се да су му дошли главе његови бивши другови којима се замерио својим дисидентским ставовима.

Бивши председник Србије Слободан Милошевић, имао је више среће од свог претходника Стамболића - допао је Хашког суда и затвора где му се суди за геноцид и ратне злочине.