59. Kongres SNO i Vidovdanska akademija u Cikagu

Чикаго - 24. и 25. јун 2000 - Овим писмом Фирентинске општине српском краљу Твртку, тадашња Европа захвалила се српским витезовима части за услугу учињену њима - бранећи њих од најезде турске силе. Зато су Европљани раније и знали шта су и ко су Срби. Не обичан народ, већ народ посвећен високом циљу, често и недостижном, али часном и праведном. За Србе је та борба била дужност, без рачунице.

Данас, у дане Видовдана, Срби и даље постоје али нечасно осрамоћени од исте Европе. Погођени бомбама са другог краја света, очекују опет да се духовно издигну као феникс из пепела што се дизао, али им овога пута за то треба троструко више снаге јер су све своје Видовдане скупо платили кроз векове.

Ипак, смоћи ће снаге Србија. Видовдане, и ти помози јер "тобом видим што други не виде".

Српска "вертикала" мора да се уздиже до небеса како би наше вредности духовне, личне и саборне биле шире распрострањене и постале наша узданица да је могуће коренито изменити "салто мортале", пут на коме се данашња актуелна влас, а уз то и држава налази, спремна да на све осим да преузме одговорност за све што се ових година дешавало и што ће се десити. Како смо онемогућени да "хоризонтално" омеђимо своје просторе и посветимо се изградњи државе, то је дужност да у међувремену изградимо и саберемо оно што имамо и оно што нам недостаје. Како у политици, тако у држави, вери, економији, друштву, кодпојединца…

У те мисли нас нагони овогодишњи Видовдан, дајући и задајући нам тешке задатке који су временом запуштани, о којима се не размишља тако често, а таквим нечињењем наша основа као народа постајала је све ређа. Уистину, она друга страна, потка, то мора што пре да одгонетне и убрзано везе тамо где је остало сувише простора. То би била и наша дужност и одговорност, поред свих права које као појединци или заједницаимамо.

Запис са Конгреса

Српска народна одбрана у 86-ој години свог постојања жели да ова питања постави и да својим радом допринесе остварењу своје улоге у том сложеном склопу могућег и немогућег. Свој 59. Конгрес Српска народна одбрана је одржала у Чикагу на дан 24. јуна ове године, а своју Славу Св. Великомученика Лазара Косовског и Видовданску академију прославила и обележила сутрадан, у недељу 25. јуна. Тога дана сакупили су се представници свих Месних одбора СНО широм Америке на један заједнички састанак да саберу, најпре, прошлогодишњи рад и донесу нека нова решења и правце даљег деловања. Као и у време сваког Конгреса СНО, делегата је било у довољном броју да у пространој сали наше цркве и Црквено-школске општине Св. Симеона Мироточивог у Јужном Чикагу отпочну овај годишњи скуп, што је потврдио и Верификациони одбор. Конгрес је отворио председник Централног одбора Српске народне одбране Славко Пановић, уз кратки поздрав зажелевши свим делегатима успешан рад у корист СНО и њене мисије међу српскимнародом.

Конгрес је започео молитвом месног пароха храма Св. Симеона Мироточивог протојереја Луке Лукића, уз његове жеље да рад буде у српску корист, да превлада мир у душама нашим како би сталожено доносили одлуке и радили. Затим, како то и Правила СНО налажу, изабрано је Председништво 59. Конгреса: за председника Конгреса изабран је дугогодишњи активни и уважени члан г. Милорад Голубовић, координатор СНО за Западне државе, за потпредседнике гг. Бранко Пухар, Петар Везмар и Милан Драговић, за секретаре Раде Стефановић за српски језик и Божидар Остојић за енглески, а Вукашин Томић и Гвозден Тодоровић за овераче записника. Утом су Конгрес поздравили Вукашин Томић као председник ЦШО Св. Ђорђа, Стево Бараћ председник ЦШО Св.Симеона Мироточивог, Бранко Пухар председник ЦШО Христовог Васкрсења, протојереј о. Урош Оцокољић, Милан Драговић као председник Организације српских четника "Равна Гора", као и многи други писани поздрави националних организација, установа и појединаца које објављујемо у овом броју "Слободе".

У извештајима носилаца најодговорнијих функција у СНО потврђено је деловање и рад током претходне године. У извештају председника Централног и Извршног одбора СНО Славка Пановића напоменуте су његове активности током мандата: учествовање на Конгресима СНО за Исток у Кливланду и Запад у Лос Анђелесу, гостовања у многим градовима где СНО има своје месне одборе, организовање помоћи српском народу Косова и Метохије посредством владике Артемија и путем продаје 10.000 књига "Распето Косово" (откуп мора ићи много брже!), учествовање на устоличењу владике Лонгина, оснивање две фолклорне групе СНО, развијање активности и присуства СНО на интернету, потпуно сређивање књиговодства... Председник Пановић је, захваљујући свима који помажу рад СНО (а то је подужи списак као и увек, од потпредседника СНО до чланова Централног и Извршног одбора и председника МО), потврдио да је велики задатак СНО да што више укључи омладину најпре у рад и у чланство јер, по његовим речима, Орден Светога Саве првог реда има велике одговорности и задатак да се организација развије пуном снагом како би што боље служила свом народу како у Америци тако и у отаџбини. "Највећа част је ако имамо душевно задовољство да смо учинили нешто добро за нас, за народ, да смо брату рекли братску реч и утешили га и охрабрили, а како нас је мало не би требало више да се делимо већ да се сједињујемо и сакупљамо јер сами не можемо далеко стићи", биле су речи председника Пановића. Уз захвалност великом броју Срба који га домаћински дочекују где год иде као председник СНО, Славко Пановић је истакао и подсетио да се СНО увек клањала и поштовала сени својих предака, а посебно је напоменуо преживеле борце из Другог св. рата: "Вама, који сте још од давне 1941. године понели заставу слободе, да ли на Равној Гори или било где да сте се нашли, као и свим онима који падоше за Крст часни слободу златну - вама се клањам, и дајем завет, био председник или обичан члан: као што сте и ви следили стазе својих очева у борби за Српство тако то чиним и ја, јер је мој отац био с вама". Као и увек, свој извештај завршио је заветнички, ускликом, на опште одобравање: "браћо и сестре, један Господ, један Исус Христос, један Свети Дух, један Свети Сава, један српски недељиви народ и једна недељива Српска православнацрква"!

Такође, годишње извештаје су поднели генерални секретар СНО г. Бора М. Рајић, Уређивачки одбор и администрација листа "Слобода", благајник и рачуновођа г-ђа Роса Гудовоћ (извештај поднео г. Петар Везмар због одсуства) у коме је констатовано да се финансије воде у складу са свим прописима и да су књиге вођене и прегледане од стране независног књиговође, док је председник Надзорног одбора г. Петар Везмар известио да је рад СНО у Америци протекао без икаквих инцидената и неправилности. Извештаји Суда части и домаћина Дома СНО показали су да је рад био потпуноисправан.
После кратке паузе за ручак, који су изванредно спремиле вредне чланице Кола српских сестара и прави пријатељи СНО, делегати су прешли на извештаје Месних одбора, где су изнети рад и проблеми који прате свакодневне активности чланова у Месним одборима. Најпре су потпредседници-координатори Стево Бараћ (Средњи Запад), Божидар Деспинић (Исток) и Милорад Голубовић (Запад) поднели своје извештаје у којима су укратко подсетили на своје опширне извештаје поднете на регионалним Конгресима. Углавном, рекао је г. Голубовић, рад је био задовољавајући, истакнут је утицај на америчка средства информисања у домашају чланства и саме СНО, учествовање на конвенцијама у америчкој политици што даје извесне шансе да српски народ треба да активније учествује у политичком животу Америке, као и састанци Месних одбора и годишњи Конгрес. Од посебне важности било је присуство СНО на Сабору у Сентандреји, где се видело да је утицај СНО у отаџбини изванредан и да те везе треба још више продубити и побољшати, рекао јеГолубовић.

Драган Николић, председник Месног одбора у Норт Порту, у држави Флориди, нагласио је да је одбор у току свог трогодишњег постојања заиста постигао много, али да би требало размислити и о 6-месечним састанцима свих одбора у региону као и о подмлађивању одбора јер кад су одбори јаки - јака је и СНО, биле су речи председника МО из Норт Порта, који се у свом излагању осврнуо и на неке политичке теме у Отаџбини и расејању.

Илија Лубарда, председник МО СНО "Дража Михаиловић" из Њујорка, рекао је да СНО мора наставити и стално допуњавати оно што је било записано у Њујорку 1942, у време обнављања СНО. Успешно је организован и прослављен Дан српског уједињења у Њујорку на коме се највише говорило о тадашњем Сабору у Сентандреји где је узео учешћа у име СНО и г. Лубарда. Чланство је здружено и помаже у свакој акцији, вели Лубарда, па је то и највећа радост за све чланове МО. Наиме, када је то требало показати, учинили су: на демонстрацијама у Њујорку су се колективно повукли јер, и поред протеста, организатори нису хтели да скину слику Милошевића. СНО је напустила демонстрације. Лубарда је рекао да је на време одржана годишња скупштина, и поред сталног проблема с којим се сусреће одбор: немање просторија одбора и да "већ 11 година лута по другим црквама у Њјорку и околини". Председник МО из Њујорка похвалио је одличан рад Централног одбора и председникаСНО.

Џон Амиш, млади и врло добар председник из Сент Луиса, рекао је да је њихов одбор мали, али да је најважније да су у њему измешани новодошли, стари емигранти и генерација рођена у Америци - то им то даје велике могућности да се ближе упознају и делују као једна целина, прожимајући свачија искуства у одређеним областима које најбоље познају.

Владимир Михајловић, председник Месног одбора СНО у Наплес, у сунчаној Флориди, осврнуо се на трагичне догађаје у отаџбини који су били сковани негде на Западу. Исто тако, г. Михајловић улаже доста напора да се српски глас чује и у америчком Конгресу преко многих веза које Срби појединци одржавају и подржавају, а то би требало да постане и мало општија појава, с тим да се СНО активно укључила на ту листу како би се повратило некада поштовано српско име. Сви знате, рекао је Михајловић, колико за то треба напора и рада, а може бити постигнуто само заједничким и повезаним радом. Када смо се спремали да се здружимо и заједнички делујемо у нашем месту, није се поставило тешко питање: једина организација која има непревазиђену историју и дела иза себе била је Српска народна одбрана и - ту леже и корени нашег оснивања и желимо да ова организација, СНО, траје колико и Србија, да једна другу граде и изграђују и помажу када се за то укаже потреба. Како ствари стоје - потреба је ту, и чланови су ту!

Душко Вукмировић, председник МО из Чикага, рекао је да Одбор има велики број чланова али и то да у односу на распрострањеност Срба у Чикагу треба да има још више. Како рече, "на млађима свет остаје" и њих има прилично у овом одбору. Да би што више заинтересовали Србе, председник је у име Одбора објаснио да би било потребно направити неке нове садржаје за младе као што је културни центар, библиотека и томе слично. Такође, ваља подсетити да је одбор иницијатор великог СНО подухвата Српског пословног именика за Америку, којим ће се, ако Бог да, створити и средства да се изведу претходно поменуте институције. Не само њима, пожелимо успех овој акцији и целој СНО јер ће тиме добити будућност српског народа у Чикагу, па и у Америци.

Жика Јовић, председник Месног одбора СНО из Детроита, рекао је да је рад тог одбора миран и тих, али да одбор напредује и добија све веће чланство. Њихова дела у детроитском крају су постала врло популарна: само за неколико дана успели су да распродају 360 примерака вредног документа "Распето Косово", чији је СНО овлашћени дистрибутер, и други пример, г-ђа Љубица Поповић успела је сама да распрода 115 Видовданских лутрија СНО! Наравно, у одбору кажу да свако помаже како зна и где најбоље уме. У томе је и истинска вредност увек спремних правих српских патриота.

Никола Марић, секретар МО Кливленд из државе Охајо, прочитао је писани извештај председника Александра Ђурића, по статистици најмлађег председника месног одбора СНО. После врло радне године, која је крунисана изванредном организацијом Конгреса СНО за Источне државе САД са преко 1,500 гостију, одбор и чланови су организовали и успешан Видовдански пикник почетком јуна. Наравно, ово истицање је у функцији сталног рада одбора у спровођењу акција СНО и ширења њене мисије.

Вучета Рутовић, председник МО у Источном Чикагу и потпредседник СНО, изнео је најважније детаље о раду одбора, уз констатацију да и поред завидног броја чланова треба радити на начинима повећања чланства и убрзаном решавању проблема у одборима где проблема има.

Извештај из Гере, у држави Индијана, и њеног председника Гојка Грбића није читан јер је г. Грбић био оправдано одсутан због великог славља у породици у чему се и ми придружујемо, желећи још успешнији рад Одбора у наредној години. Такође, то исто желимо и МО у Јужном Чикагу, где је било малих несугласица, али које ће се, надамо се, решити ускоро како би тај велики одбор поново развио своје делатности, све на користСНО.

Раде Вељовић, председник МО из Белвуда, истакао је проблеме који постоје у одбору и СНО је решена да их што хитније реши.

По завршетку извештаја председника и изасланика Месних одбора СНО, велики хуманиста и наш председник Правног одбора Роберт Павић упознао је делегате са активностима које се спроводе на америчком тлу како би се помогао српски народ на Косову и Метохији. Физички опстанак народ на Косову и Метохији, изградња већ постојећих заједница и обезбеђење сигурности, као повратак исељених су главни задаци на којима ради и СНО и остале организације укључене у Центар за Косово, рекао је Роберт Павић, који је са својим братом неколико пута одлазио на сам југ данашње Србије. Владика Артемије са Косова позвао је, такође, и у телефонском разговору са председником СНО поздравио Конгрес и његов рад, уједно честитајућиСлаву.

Резолуција је већ била готова, на Конгресу у дискусији још мало дорађена на предлоге делегата и као таква одобрена од делегата. Прочитао ју је, уобличио и превео угледни историчар др Срђа Трифковић, у сарадњи са члановима Одбора.

Неколико делегата дискутовало је по питањима рада СНО: статус почасних председника за поједине државе, који би требало да буду чланови Централног одбора; цена ношњи за фолклорну групу; као и да се испитају могућности да се следеће године Конгрес одржи у салама манастира Грачаница.

После свих ових дискусија прешло се на избор нове управе. Први потпредседник адвокат Јован Остојић предложио је, после дирљивог говора, да на челу СНО и даље буде брат Славко Пановић због његове свеукупне и свакодневне делатности за добро и СНО и српског народа на америчком и отаџбинском тлу. И Конгрес је то једногласно прихватио и по осми пут заредом изабрао брата Пановића за председника СНО.

Како је други кандидат (Мара Милановић) одустала од номинације, прешло се на избор Централног одбора (погледати у овом броју "Слободе") и, на крају, полагање заклетве новог Централног одбора, чиме се 59. Конгрес завршио. По врло лепом времену у порти цркве организован је пикник, где су на стотине, а посебно омладина, били присутни и узели учешћа у српским играма и специјалитетима.

Видовданска академија и Слава СНО

Сутрадан, најпре је у цркви Св. Симеона Мироточивог одржана Св. архијерејска литургија на којој су чинодејствовали Њ.П. владика захумско-херцеговачки Г. Григорије и Њ.П. владика Епархије америчко-канадске Новограчаничке митрополије Г. Лонгин уз асистенцију проте о. Луке Лукића и присутног свештенства и монаштва, после чега је служен Помен-парастос свим палим Србима за слободу Српства од Косова до данас као и свим преминулим члановима и управницима СНО. До почетка Видовданске академије искоришћена је прилика да се боље упознамо са делегацијом из Републике Српске.

Сала се већ прилично попунила, када је уз присуство владика, свештенства и монаштва обављен свечани чин славског обреда Св. Великомученика Лазара Косовског, Славе СНО. Кум Славе ове године био је велики пријатељ и дародавац СНО г. Драгољуб Гиљен, успешни бизнисмен чикашког округа, који се псоебно захвалио на указаној части и опет даривао СНО врло лепим новчаним поклоном. Директори програма г. Милорад Голубовић и протођакон о. Милован Гогић представили су овогодишње госте. Иако је било предвиђено да гост буде и познати књижевник г. Слободан Ракитић, на жалост он није добио визу и могућност да буде са нама. Најпре је госте поздравио поново изабрани председник СНО Славко Пановић, који је подсетио да је цар Лазар погинуо са причешћеном српском војском и да није било тако можда не би ни било Видовдана. На Академији су били гости из Републике Српске, који су се најпре и обратили присутнима.

По поздраву новог владике захумско-херцеговачког Г. Григорија, иначе најмлађег владике у СПЦ и чији је духовни отац владика Атанасије, у коме нас је подсетио да је Епархија Захумско-херцеговачка стара 780 година, да је последњих 10 година поново прошла своју Голготу са мученичким страдањем народа који није својом вољом већ наметнутом борбом морао да брани све што има, да је после тога остало много ратне сирочади о којима треба водити рачуна, владика је нагласио да народу Херцеговине никада није недостајало воље да стреме слободи и да је она недостижна. "Многи говоре како сам ја млад владика, али у себи размишљам и пред вама исповједам да ја никако не могу бити млад кад сам толико људи сахранио", рекао је владика Григорије и наставио: "Нисмо престали да вјерујемо у Бога и знамо да наша вјера није узалудна. Зато се и данас и овде слави Видовдан". Владика је описао случај малог дечака Јована, јединца у мајке, из околине Требиња. Од великог бола једва смо извшили опело, али његова мајка не заплака. Мислио је владика да је жена у шоку, али кад се она опраштала од сина, рече: "Срећно ти, сине, царство небеско". То је пример праве вере, веће него ишта на овом свету. И кад год посумњам у сам народ, у то шта и како ради, сетим се ових речи херцеговачке мајке, рекао је на крају излагања владика Григорије.

Владика Лонгин је потом бираним речима захвалио свима на присуствовању Литургији и парастосу, честитао на успешном Конгресу, Слави и поново изабраном председнику свенародне организације СНО, захвалио гостима из Републике Српске, и пренео поруку да нам све то даје наду да је Српска Црква жива, да има младих, паметних и лепих владика, свештеника и монаха и да ће они као и њихови преци дати све како би се сачувала вера и Српство.

Потпредседник РС и вршилац дужности председника РС г. Мирко Шаровић захвалио се "најугледнијој организацији српског расејања", СНО, за почаст која му је указана током боравка у Чикагу. Он је, ипак бираним речима објаснио укратко ситуацију у завичају, да има много проблема, свађа и подела у свакој од српских земаља: у Србији режим без икакве алтернативе, опозиција подељена; у црној Гори народ потпуно подељен; Косово на силу отето; у Српској је можда још и најбоље, али и ту је велика борба за власт. Протећи ће још много воде Дунавом и Дрином док се не остваре мисли и жеље о слободној отаџбини, али то подразумева да нема заустављања и духовног клонућа у тој трајној борби за добро народа, како овде тако и у завичају. Подсетио је Мирко Шаровић на све славне председнике СНО, и садашњег председника Пановића о великој одговорности националне организације у улози која је свима задата - обнављању и сређивању целокупног Српства. Потом се осврнуо и на последњу жељу великог Србина, дипломате и песника Јована Дучића да се сахрани у родном Требињу. На два брда покрај јесени биће два велика српска песника: Његош и Дучић! Тек сада су се стекли сви услови да се изврши пренос земних остатака Дучића захваљујући добрим људима српске дијаспоре и приликама у Херцеговини, рекао је Шаровић, захваљујући и Патријарху Павлу што се налази на челу Савета за пренос Дучића у Требиње, извршиоцима тестамента, али и г. Бранку Тупањцу, ктитору и покровитељу изградње нове Грачанице у Херцеговини. Своме народу се може служити на сваком месту и у свакој прилици, рекао је једном Јован Дучић, а г. Шаровић је подсетио нас све на те речи, дајући пример г. Тупањца. "Када је у питању Република Српска, нема погађања", завршио је свој говор активни председникРС.

Градоначелник Требиња г. Драган Гаџа је у свом говору позвао све да узму учешћа у помоћи РС, Херцеговини и Требињу, а посебно учешћу у преносу земних остатка српског песника Дучића у Требиње крајем јесени обећавајући да ће Требиње тада бити "српски центарсвета".

После врло емотивних наступа представника РС, представљен је искусни новинар и један од ретких који су већ седамдесетих година наглашавали проблем Косова и терора који се тамо вршио над Србима - Дејвид Бајндер. Он је у свом говору, кога у целости доносимо на српском и енглеском језику, заиста показао колико добро познаје ситуацију Србије и њеног народа, а што је резултат његовог скоро 30-годишњег искуства дописника Њујорк Тајмса из Београда.

У наставку програма наступила је српска песникиња Милица Миладиновић и изванредна Фолклорна група Српске народне одбране "Слобода", која је својим скорашњим наступима оправдала поверење уложено у њих и на најбољи начин показала озбиљност коју су сви играчи, управа и кореограф Никола Крчадинац усадили у неговање српске народне игре, на радост свих присутних, на радост СНО и Српства уАмерици.

Да тако, са младошћу, и завршимо овај опширни извештај са 59. Конгреса и Видовданске академије СНО у Америци, пожелевши много нових успеха у раду и мисији Српске народнеодбране.

	Sloboda Broj 1773 - Vol. XLIX - 10. juli 2000.
	59. Конгрес Српске народне одбране у Америци и Академија Видовдански Конгрес СНО Српска народна одбрана у 86-ој години свог постојања жели да ова питања постави и да својим радом допринесе остварењу своје улоге у том сложеном склопу могућег и немогућег. Свој 59. Конгрес Српска народна одбрана је одржала у Чикагу на дан 24. јуна ове године, а своју Славу Св. Великомученика Лазара Косовског и Видовданску академију прославила и обележила сутрадан, у недељу 25. јуна Забележио: Драган Ћирић Запис са Конгреса Слава и Видовданска академија
	"Блажено је поље толикога покоља, поље које за много покољења сачувати кости погиулих као вечни споменик победе... (У Фиренци, 20. октобра, тринаестог индикта, године 1389.) Чикаго - 24. и 25. јун 2000 - Овим писмом Фирентинске општине српском краљу Твртку, тадашња Европа захвалила се српским витезовима части за услугу учињену њима - бранећи њих од најезде турске силе. Зато су Европљани раније и знали шта су и ко су Срби. Не обичан народ, већ народ посвећен високом циљу, често и недостижном, али часном и праведном. За Србе је та борба била дужност, без рачунице. Данас, у дане Видовдана, Срби и даље постоје али нечасно осрамоћени од исте Европе. Погођени бомбама са другог краја света, очекују опет да се духовно издигну као феникс из пепела што се дизао, али им овога пута за то треба троструко више снаге јер су све своје Видовдане скупо платили кроз векове. Ипак, смоћи ће снаге Србија. Видовдане, и ти помози јер "тобом видим што други не виде". Српска "вертикала" мора да се уздиже до небеса како би наше вредности духовне, личне и саборне биле шире распрострањене и постале наша узданица да је могуће коренито изменити "салто мортале", пут на коме се данашња актуелна влас, а уз то и држава налази, спремна да на све осим да преузме одговорност за све што се ових година дешавало и што ће се десити. Како смо онемогућени да "хоризонтално" омеђимо своје просторе и посветимо се изградњи државе, то је дужност да у међувремену изградимо и саберемо оно што имамо и оно што нам недостаје. Како у политици, тако у држави, вери, економији, друштву, кодпојединца… У те мисли нас нагони овогодишњи Видовдан, дајући и задајући нам тешке задатке који су временом запуштани, о којима се не размишља тако често, а таквим нечињењем наша основа као народа постајала је све ређа. Уистину, она друга страна, потка, то мора што пре да одгонетне и убрзано везе тамо где је остало сувише простора. То би била и наша дужност и одговорност, поред свих права које као појединци или заједницаимамо. Запис са Конгреса Српска народна одбрана у 86-ој години свог постојања жели да ова питања постави и да својим радом допринесе остварењу своје улоге у том сложеном склопу могућег и немогућег. Свој 59. Конгрес Српска народна одбрана је одржала у Чикагу на дан 24. јуна ове године, а своју Славу Св. Великомученика Лазара Косовског и Видовданску академију прославила и обележила сутрадан, у недељу 25. јуна. Тога дана сакупили су се представници свих Месних одбора СНО широм Америке на један заједнички састанак да саберу, најпре, прошлогодишњи рад и донесу нека нова решења и правце даљег деловања. Као и у време сваког Конгреса СНО, делегата је било у довољном броју да у пространој сали наше цркве и Црквено-школске општине Св. Симеона Мироточивог у Јужном Чикагу отпочну овај годишњи скуп, што је потврдио и Верификациони одбор. Конгрес је отворио председник Централног одбора Српске народне одбране Славко Пановић, уз кратки поздрав зажелевши свим делегатима успешан рад у корист СНО и њене мисије међу српскимнародом. Конгрес је започео молитвом месног пароха храма Св. Симеона Мироточивог протојереја Луке Лукића, уз његове жеље да рад буде у српску корист, да превлада мир у душама нашим како би сталожено доносили одлуке и радили. Затим, како то и Правила СНО налажу, изабрано је Председништво 59. Конгреса: за председника Конгреса изабран је дугогодишњи активни и уважени члан г. Милорад Голубовић, координатор СНО за Западне државе, за потпредседнике гг. Бранко Пухар, Петар Везмар и Милан Драговић, за секретаре Раде Стефановић за српски језик и Божидар Остојић за енглески, а Вукашин Томић и Гвозден Тодоровић за овераче записника. Утом су Конгрес поздравили Вукашин Томић као председник ЦШО Св. Ђорђа, Стево Бараћ председник ЦШО Св.Симеона Мироточивог, Бранко Пухар председник ЦШО Христовог Васкрсења, протојереј о. Урош Оцокољић, Милан Драговић као председник Организације српских четника "Равна Гора", као и многи други писани поздрави националних организација, установа и појединаца које објављујемо у овом броју "Слободе". У извештајима носилаца најодговорнијих функција у СНО потврђено је деловање и рад током претходне године. У извештају председника Централног и Извршног одбора СНО Славка Пановића напоменуте су његове активности током мандата: учествовање на Конгресима СНО за Исток у Кливланду и Запад у Лос Анђелесу, гостовања у многим градовима где СНО има своје месне одборе, организовање помоћи српском народу Косова и Метохије посредством владике Артемија и путем продаје 10.000 књига "Распето Косово" (откуп мора ићи много брже!), учествовање на устоличењу владике Лонгина, оснивање две фолклорне групе СНО, развијање активности и присуства СНО на интернету, потпуно сређивање књиговодства... Председник Пановић је, захваљујући свима који помажу рад СНО (а то је подужи списак као и увек, од потпредседника СНО до чланова Централног и Извршног одбора и председника МО), потврдио да је велики задатак СНО да што више укључи омладину најпре у рад и у чланство јер, по његовим речима, Орден Светога Саве првог реда има велике одговорности и задатак да се организација развије пуном снагом како би што боље служила свом народу како у Америци тако и у отаџбини. "Највећа част је ако имамо душевно задовољство да смо учинили нешто добро за нас, за народ, да смо брату рекли братску реч и утешили га и охрабрили, а како нас је мало не би требало више да се делимо већ да се сједињујемо и сакупљамо јер сами не можемо далеко стићи", биле су речи председника Пановића. Уз захвалност великом броју Срба који га домаћински дочекују где год иде као председник СНО, Славко Пановић је истакао и подсетио да се СНО увек клањала и поштовала сени својих предака, а посебно је напоменуо преживеле борце из Другог св. рата: "Вама, који сте још од давне 1941. године понели заставу слободе, да ли на Равној Гори или било где да сте се нашли, као и свим онима који падоше за Крст часни слободу златну - вама се клањам, и дајем завет, био председник или обичан члан: као што сте и ви следили стазе својих очева у борби за Српство тако то чиним и ја, јер је мој отац био с вама". Као и увек, свој извештај завршио је заветнички, ускликом, на опште одобравање: "браћо и сестре, један Господ, један Исус Христос, један Свети Дух, један Свети Сава, један српски недељиви народ и једна недељива Српска православнацрква"! Такође, годишње извештаје су поднели генерални секретар СНО г. Бора М. Рајић, Уређивачки одбор и администрација листа "Слобода", благајник и рачуновођа г-ђа Роса Гудовоћ (извештај поднео г. Петар Везмар због одсуства) у коме је констатовано да се финансије воде у складу са свим прописима и да су књиге вођене и прегледане од стране независног књиговође, док је председник Надзорног одбора г. Петар Везмар известио да је рад СНО у Америци протекао без икаквих инцидената и неправилности. Извештаји Суда части и домаћина Дома СНО показали су да је рад био потпуноисправан. После кратке паузе за ручак, који су изванредно спремиле вредне чланице Кола српских сестара и прави пријатељи СНО, делегати су прешли на извештаје Месних одбора, где су изнети рад и проблеми који прате свакодневне активности чланова у Месним одборима. Најпре су потпредседници-координатори Стево Бараћ (Средњи Запад), Божидар Деспинић (Исток) и Милорад Голубовић (Запад) поднели своје извештаје у којима су укратко подсетили на своје опширне извештаје поднете на регионалним Конгресима. Углавном, рекао је г. Голубовић, рад је био задовољавајући, истакнут је утицај на америчка средства информисања у домашају чланства и саме СНО, учествовање на конвенцијама у америчкој политици што даје извесне шансе да српски народ треба да активније учествује у политичком животу Америке, као и састанци Месних одбора и годишњи Конгрес. Од посебне важности било је присуство СНО на Сабору у Сентандреји, где се видело да је утицај СНО у отаџбини изванредан и да те везе треба још више продубити и побољшати, рекао јеГолубовић. Драган Николић, председник Месног одбора у Норт Порту, у држави Флориди, нагласио је да је одбор у току свог трогодишњег постојања заиста постигао много, али да би требало размислити и о 6-месечним састанцима свих одбора у региону као и о подмлађивању одбора јер кад су одбори јаки - јака је и СНО, биле су речи председника МО из Норт Порта, који се у свом излагању осврнуо и на неке политичке теме у Отаџбини и расејању. Илија Лубарда, председник МО СНО "Дража Михаиловић" из Њујорка, рекао је да СНО мора наставити и стално допуњавати оно што је било записано у Њујорку 1942, у време обнављања СНО. Успешно је организован и прослављен Дан српског уједињења у Њујорку на коме се највише говорило о тадашњем Сабору у Сентандреји где је узео учешћа у име СНО и г. Лубарда. Чланство је здружено и помаже у свакој акцији, вели Лубарда, па је то и највећа радост за све чланове МО. Наиме, када је то требало показати, учинили су: на демонстрацијама у Њујорку су се колективно повукли јер, и поред протеста, организатори нису хтели да скину слику Милошевића. СНО је напустила демонстрације. Лубарда је рекао да је на време одржана годишња скупштина, и поред сталног проблема с којим се сусреће одбор: немање просторија одбора и да "већ 11 година лута по другим црквама у Њјорку и околини". Председник МО из Њујорка похвалио је одличан рад Централног одбора и председникаСНО. Џон Амиш, млади и врло добар председник из Сент Луиса, рекао је да је њихов одбор мали, али да је најважније да су у њему измешани новодошли, стари емигранти и генерација рођена у Америци - то им то даје велике могућности да се ближе упознају и делују као једна целина, прожимајући свачија искуства у одређеним областима које најбоље познају. Владимир Михајловић, председник Месног одбора СНО у Наплес, у сунчаној Флориди, осврнуо се на трагичне догађаје у отаџбини који су били сковани негде на Западу. Исто тако, г. Михајловић улаже доста напора да се српски глас чује и у америчком Конгресу преко многих веза које Срби појединци одржавају и подржавају, а то би требало да постане и мало општија појава, с тим да се СНО активно укључила на ту листу како би се повратило некада поштовано српско име. Сви знате, рекао је Михајловић, колико за то треба напора и рада, а може бити постигнуто само заједничким и повезаним радом. Када смо се спремали да се здружимо и заједнички делујемо у нашем месту, није се поставило тешко питање: једина организација која има непревазиђену историју и дела иза себе била је Српска народна одбрана и - ту леже и корени нашег оснивања и желимо да ова организација, СНО, траје колико и Србија, да једна другу граде и изграђују и помажу када се за то укаже потреба. Како ствари стоје - потреба је ту, и чланови су ту! Душко Вукмировић, председник МО из Чикага, рекао је да Одбор има велики број чланова али и то да у односу на распрострањеност Срба у Чикагу треба да има још више. Како рече, "на млађима свет остаје" и њих има прилично у овом одбору. Да би што више заинтересовали Србе, председник је у име Одбора објаснио да би било потребно направити неке нове садржаје за младе као што је културни центар, библиотека и томе слично. Такође, ваља подсетити да је одбор иницијатор великог СНО подухвата Српског пословног именика за Америку, којим ће се, ако Бог да, створити и средства да се изведу претходно поменуте институције. Не само њима, пожелимо успех овој акцији и целој СНО јер ће тиме добити будућност српског народа у Чикагу, па и у Америци. Жика Јовић, председник Месног одбора СНО из Детроита, рекао је да је рад тог одбора миран и тих, али да одбор напредује и добија све веће чланство. Њихова дела у детроитском крају су постала врло популарна: само за неколико дана успели су да распродају 360 примерака вредног документа "Распето Косово", чији је СНО овлашћени дистрибутер, и други пример, г-ђа Љубица Поповић успела је сама да распрода 115 Видовданских лутрија СНО! Наравно, у одбору кажу да свако помаже како зна и где најбоље уме. У томе је и истинска вредност увек спремних правих српских патриота. Никола Марић, секретар МО Кливленд из државе Охајо, прочитао је писани извештај председника Александра Ђурића, по статистици најмлађег председника месног одбора СНО. После врло радне године, која је крунисана изванредном организацијом Конгреса СНО за Источне државе САД са преко 1,500 гостију, одбор и чланови су организовали и успешан Видовдански пикник почетком јуна. Наравно, ово истицање је у функцији сталног рада одбора у спровођењу акција СНО и ширења њене мисије. Вучета Рутовић, председник МО у Источном Чикагу и потпредседник СНО, изнео је најважније детаље о раду одбора, уз констатацију да и поред завидног броја чланова треба радити на начинима повећања чланства и убрзаном решавању проблема у одборима где проблема има. Извештај из Гере, у држави Индијана, и њеног председника Гојка Грбића није читан јер је г. Грбић био оправдано одсутан због великог славља у породици у чему се и ми придружујемо, желећи још успешнији рад Одбора у наредној години. Такође, то исто желимо и МО у Јужном Чикагу, где је било малих несугласица, али које ће се, надамо се, решити ускоро како би тај велики одбор поново развио своје делатности, све на користСНО. Раде Вељовић, председник МО из Белвуда, истакао је проблеме који постоје у одбору и СНО је решена да их што хитније реши. По завршетку извештаја председника и изасланика Месних одбора СНО, велики хуманиста и наш председник Правног одбора Роберт Павић упознао је делегате са активностима које се спроводе на америчком тлу како би се помогао српски народ на Косову и Метохији. Физички опстанак народ на Косову и Метохији, изградња већ постојећих заједница и обезбеђење сигурности, као повратак исељених су главни задаци на којима ради и СНО и остале организације укључене у Центар за Косово, рекао је Роберт Павић, који је са својим братом неколико пута одлазио на сам југ данашње Србије. Владика Артемије са Косова позвао је, такође, и у телефонском разговору са председником СНО поздравио Конгрес и његов рад, уједно честитајућиСлаву. Резолуција је већ била готова, на Конгресу у дискусији још мало дорађена на предлоге делегата и као таква одобрена од делегата. Прочитао ју је, уобличио и превео угледни историчар др Срђа Трифковић, у сарадњи са члановима Одбора. Неколико делегата дискутовало је по питањима рада СНО: статус почасних председника за поједине државе, који би требало да буду чланови Централног одбора; цена ношњи за фолклорну групу; као и да се испитају могућности да се следеће године Конгрес одржи у салама манастира Грачаница. После свих ових дискусија прешло се на избор нове управе. Први потпредседник адвокат Јован Остојић предложио је, после дирљивог говора, да на челу СНО и даље буде брат Славко Пановић због његове свеукупне и свакодневне делатности за добро и СНО и српског народа на америчком и отаџбинском тлу. И Конгрес је то једногласно прихватио и по осми пут заредом изабрао брата Пановића за председника СНО. Како је други кандидат (Мара Милановић) одустала од номинације, прешло се на избор Централног одбора (погледати у овом броју "Слободе") и, на крају, полагање заклетве новог Централног одбора, чиме се 59. Конгрес завршио. По врло лепом времену у порти цркве организован је пикник, где су на стотине, а посебно омладина, били присутни и узели учешћа у српским играма и специјалитетима. Видовданска академија и Слава СНО Сутрадан, најпре је у цркви Св. Симеона Мироточивог одржана Св. архијерејска литургија на којој су чинодејствовали Њ.П. владика захумско-херцеговачки Г. Григорије и Њ.П. владика Епархије америчко-канадске Новограчаничке митрополије Г. Лонгин уз асистенцију проте о. Луке Лукића и присутног свештенства и монаштва, после чега је служен Помен-парастос свим палим Србима за слободу Српства од Косова до данас као и свим преминулим члановима и управницима СНО. До почетка Видовданске академије искоришћена је прилика да се боље упознамо са делегацијом из Републике Српске. Сала се већ прилично попунила, када је уз присуство владика, свештенства и монаштва обављен свечани чин славског обреда Св. Великомученика Лазара Косовског, Славе СНО. Кум Славе ове године био је велики пријатељ и дародавац СНО г. Драгољуб Гиљен, успешни бизнисмен чикашког округа, који се псоебно захвалио на указаној части и опет даривао СНО врло лепим новчаним поклоном. Директори програма г. Милорад Голубовић и протођакон о. Милован Гогић представили су овогодишње госте. Иако је било предвиђено да гост буде и познати књижевник г. Слободан Ракитић, на жалост он није добио визу и могућност да буде са нама. Најпре је госте поздравио поново изабрани председник СНО Славко Пановић, који је подсетио да је цар Лазар погинуо са причешћеном српском војском и да није било тако можда не би ни било Видовдана. На Академији су били гости из Републике Српске, који су се најпре и обратили присутнима. По поздраву новог владике захумско-херцеговачког Г. Григорија, иначе најмлађег владике у СПЦ и чији је духовни отац владика Атанасије, у коме нас је подсетио да је Епархија Захумско-херцеговачка стара 780 година, да је последњих 10 година поново прошла своју Голготу са мученичким страдањем народа који није својом вољом већ наметнутом борбом морао да брани све што има, да је после тога остало много ратне сирочади о којима треба водити рачуна, владика је нагласио да народу Херцеговине никада није недостајало воље да стреме слободи и да је она недостижна. "Многи говоре како сам ја млад владика, али у себи размишљам и пред вама исповједам да ја никако не могу бити млад кад сам толико људи сахранио", рекао је владика Григорије и наставио: "Нисмо престали да вјерујемо у Бога и знамо да наша вјера није узалудна. Зато се и данас и овде слави Видовдан". Владика је описао случај малог дечака Јована, јединца у мајке, из околине Требиња. Од великог бола једва смо извшили опело, али његова мајка не заплака. Мислио је владика да је жена у шоку, али кад се она опраштала од сина, рече: "Срећно ти, сине, царство небеско". То је пример праве вере, веће него ишта на овом свету. И кад год посумњам у сам народ, у то шта и како ради, сетим се ових речи херцеговачке мајке, рекао је на крају излагања владика Григорије. Владика Лонгин је потом бираним речима захвалио свима на присуствовању Литургији и парастосу, честитао на успешном Конгресу, Слави и поново изабраном председнику свенародне организације СНО, захвалио гостима из Републике Српске, и пренео поруку да нам све то даје наду да је Српска Црква жива, да има младих, паметних и лепих владика, свештеника и монаха и да ће они као и њихови преци дати све како би се сачувала вера и Српство. Потпредседник РС и вршилац дужности председника РС г. Мирко Шаровић захвалио се "најугледнијој организацији српског расејања", СНО, за почаст која му је указана током боравка у Чикагу. Он је, ипак бираним речима објаснио укратко ситуацију у завичају, да има много проблема, свађа и подела у свакој од српских земаља: у Србији режим без икакве алтернативе, опозиција подељена; у црној Гори народ потпуно подељен; Косово на силу отето; у Српској је можда још и најбоље, али и ту је велика борба за власт. Протећи ће још много воде Дунавом и Дрином док се не остваре мисли и жеље о слободној отаџбини, али то подразумева да нема заустављања и духовног клонућа у тој трајној борби за добро народа, како овде тако и у завичају. Подсетио је Мирко Шаровић на све славне председнике СНО, и садашњег председника Пановића о великој одговорности националне организације у улози која је свима задата - обнављању и сређивању целокупног Српства. Потом се осврнуо и на последњу жељу великог Србина, дипломате и песника Јована Дучића да се сахрани у родном Требињу. На два брда покрај јесени биће два велика српска песника: Његош и Дучић! Тек сада су се стекли сви услови да се изврши пренос земних остатака Дучића захваљујући добрим људима српске дијаспоре и приликама у Херцеговини, рекао је Шаровић, захваљујући и Патријарху Павлу што се налази на челу Савета за пренос Дучића у Требиње, извршиоцима тестамента, али и г. Бранку Тупањцу, ктитору и покровитељу изградње нове Грачанице у Херцеговини. Своме народу се може служити на сваком месту и у свакој прилици, рекао је једном Јован Дучић, а г. Шаровић је подсетио нас све на те речи, дајући пример г. Тупањца. "Када је у питању Република Српска, нема погађања", завршио је свој говор активни председникРС. Градоначелник Требиња г. Драган Гаџа је у свом говору позвао све да узму учешћа у помоћи РС, Херцеговини и Требињу, а посебно учешћу у преносу земних остатка српског песника Дучића у Требиње крајем јесени обећавајући да ће Требиње тада бити "српски центарсвета". После врло емотивних наступа представника РС, представљен је искусни новинар и један од ретких који су већ седамдесетих година наглашавали проблем Косова и терора који се тамо вршио над Србима - Дејвид Бајндер. Он је у свом говору, кога у целости доносимо на српском и енглеском језику, заиста показао колико добро познаје ситуацију Србије и њеног народа, а што је резултат његовог скоро 30-годишњег искуства дописника Њујорк Тајмса из Београда. У наставку програма наступила је српска песникиња Милица Миладиновић и изванредна Фолклорна група Српске народне одбране "Слобода", која је својим скорашњим наступима оправдала поверење уложено у њих и на најбољи начин показала озбиљност коју су сви играчи, управа и кореограф Никола Крчадинац усадили у неговање српске народне игре, на радост свих присутних, на радост СНО и Српства уАмерици. Да тако, са младошћу, и завршимо овај опширни извештај са 59. Конгреса и Видовданске академије СНО у Америци, пожелевши много нових успеха у раду и мисији Српске народнеодбране.	Featured Links Orthodox Church in Kosovo and Metohija Official web site of Raska and Prizren Orthodox Diocese The Mountain Wreath By Petar II Petrovic Njegos

Home \| About Us \| Contact Us \| Sloboda \| History \| Gallery News \| Actions \| Liberty \| Features \| Archive Back to SND Homepage ©1999-2000 Serbian National Defense Council of America - contact: editor@snd-us.com