Velicanstvena proslava 85-godisnjice Srpske narodne odbrane

podnaslovi:
85 godina svedocenja SNO
Pozdravi SNO i 58. Kogresu
Izvestaji upravnika o radu SNO
Mesni odbori - snaga SNO
Izbor nove uprave
Vidovdanska proslava i Krsna Slava SNO u Americi - Sv. Vel. Lazar Kosovski

Vidovdan je slavljen na saborima, zboristima, skupovima, na seljackim, gradjanskim i omladinskim svetkovinama i besedama, slavljen je govorima, predstavama i pesmama - kao praznik nacionalnog samopouzdanja, ponosa, vere u sutra. Tako je bilo ranije, danas kako-gde. U isti mah taj dan je oznacavao i radost i zalost. Radost - da smo potomci predaka koji se nisu polakomili time sto ce izgubiti zivote i svoje zemaljsko blagostanje kako bi nam u vecnoj uspomeni ostavili Kosovo i kosovski zavet. Sa druge strane, oznacavao je i zalost - za izgubljenom slobodom. Uvek je Vidovdan dokazivao da je moralno vrsniji i izdrzljiviji narod na kraju uvek pobedjivao. Danas i juce, bilo je mnogo modernista, kakvih je danas zapadna civilizacija puna, koji su naucno dokazivali da zaboravljanje onoga sto je bilo juce, u davnoj i skorijoj proslosti, jeste nas put za buduci milenijum. Mracno ce osvanuti taj milenijum. Mrak ce pojesti jutro nad srpskim Kosovom i Metohijom.

Ovaj danasnji Vidovdan, leta Gospodnjeg 1999, ostace nam jos jednom urezan u istoriju, zarezan u nasem pamcenju za vecita vremena. Ostaje nam Kosovo opet negde tamo daleko od Srbije, ostaje nam drzavnost, istorija, crkve, ishodiste tamo negde. Nismo jos sigurni kome. Znamo, samo tesko priznajemo. Ili necemo. Ili ne mozemo. U raskoraku nasih htenja i delanja. U Otadzbini, narodnih htenja i bezboznog delanja. Znamo mi sve njih koji su decenijama, dan za danom, odgonili Kosovo od Srba i Srbije. Znamo ih k'o zlu godinu. Danas nam prodaju i ono poslednje sto smo imali. Vise nemamo ni ono o cemu smo sanjali. Jadnici od crvene zvezde unistili su nam i snove, na kraju. I gde je kraj, pitaju se ljudi. Gde je kraj…

85 godina svedocenja SNO ___|

Tako nas doceka ovaj Vidovdan. Bili ovde ili tamo, u Americi ili Australiji, Srbiji ili Africi. Svejedno gde, tesko je danas ziveti na zapadnoj strani kugle zemaljske, tesko je biti zarezan po dusi, tesko je…

Ali, postovanje Vidova dana jos vise nas obavezuje da znacajno delanje tek predstoji, pred nama je jedno novo vreme u kome se od nas trazi sveukupno presabiranje. Da saberemo i oduzmemo, jednom, i vidimo gde kao narod stojimo. Eto, bas to je ovo danasnje vreme. I bas to je povelo Srbe svih krajeva Amerike da se sakupe u Cikagu, da se okupe na 85-godisnjicu postojanja Srpske narodne odbrane u Americi. Osmdeset pet godina rada za srpski narod, za Srpstvo, za mucenike srpske tamo i ovde, za ime Srbinovo da ostane upamceno, za ranjene i bolesne, nemocne i nevoljnike, za odbranu nacije, casti i dostojanstva, za neprekinutu borbu na americkom tlu da ime Srpsko znaci veliku borbu, patnju i istorijsko posvedocenje malog srpskog naroda Pravdi i Slobodi.

U jutarnjim satima dolaze predstavnici ogranaka sirom Amerike: iz Kalifornije, Njujorka, Sent Luisa, Vorena- Detroita, Klivlenda, Nort Porta, Jangstuna, Milvokija, Geri, Libertvila, svih delova Cikaga, Belvuda... Odrzava se 58. Kongres Srpske narodne odbrane u jubilarnoj godini za nasu organizaciju i teskoj godini po nase Srpstvo. Pripremaju se delegati da na Kongresu daju izvestaje o svom radu, prodiskutuju ono na cemu treba vise da se radi, da podele radost za dobro ucinjena dela, ukratko - da se sazme godisnji rad cele Srpske narodne odbrane u Americi. Tu su delegati i veliki deo Centralnog odbora. Mesto: sala crkve Sv. Simeona Mirotocivog u Juznom Cikagu.

Kongres je otvorio predsednik SNO brat Slavko Panovic, a blagoslov za otpocinjanje rada dao je Njegovo Preosvestenstvo episkop za Ameriku i Kanadu Novogracanicke mitropolije G. Longin. On se obratio Srbima i Srpkinjama na Kongresu, rekavsi da mu je "cast i radost da sa molitvom ucestvuje u radu SNO, nezamenljive organizacije u srpskoj istoriji", zazelevsi uspesan i plodonosan rad Kongresa i cele SNO. "Nema lepseg imena od Srpske narodne odbrane", rekao je vladika Longin, "jer samo ime njeno govori o samoj sustini i cilju organizacije". Zahvalio je vladika na nesebicnom drzanju SNO prilikom teskih dana za Srbe, na poslatoj humanitarnoj pomoci za narod Kosova i Metohije, za glas i organizovanje demonstracija protiv bombardovanja srpske zemlje, posebno isticuci izvanredan uticaj lista "Sloboda", "najboljeg lista u emigraciji". Moramo imati vise ljubavi i podneti malo vece zrtve, rekao je episkop Longin, kako bi mogli da se nadamo oporavku od ovog nepravednog vremena.

Tako nas doceka ovaj Vidovdan. Bili ovde ili tamo, u Americi ili Australiji, Srbiji ili Africi. Svejedno gde, tesko je danas ziveti na zapadnoj strani kugle zemaljske, tesko je biti zarezan po dusi, tesko je…

Pozdravljajuci sve delegate, upravnike, goste i prijatelje, uz zahvalnost Nj.P. vladici Longinu za izgovorene reci, predsednik SNO je pozeleo dobrodoslicu svima i pozeleo uspesan rad Kongresa. Naglasio je da je za nama 85-godisnji rad organizacije koja je svojim delima dokazala svoju prevashodnu ulogu i cilj, a sto je samo jos veca obaveza da se danas, u ovom vremenu, pokaze dostojna svog imena, dela i zadatka - nacionalnog, politickog i humanitarnog. Prisecajuci se istorijskih dana u analima SNO, predsednik Panovic je ukratko izneo najznacajnije detalje velikog rada koji je ostao zabelezen u knjigama, spomenicama, u srcima mnogih koji su u nasoj organizaciji radili, kojima je ona pomogla, i koji su je, na kraju i sami pomagali kako bi se taj stalni uzajamni odnos srpskog naroda i njene vecite "odbrane" iznova uvek nadogradjivao. "Nema tog Nato-a koji ce biti u stanju da unisti srpski narod i srpski duh", zavrsio je svoj pozdrav i dobrodoslicu predsednik SNO u Americi Slavko Panovic.

Administrativni i radni deo 58. Kongresa pocinje, potrebna vecina je bila od samog pocetka tako da se rad Kongresa odvijao po svim pravilima i usvojenim dnevnim redom. Odmah po dobrodoslici i pozdravu predsednika Mesnog odbora iz Juznog Cikaga, brata Gradimira DJokica, domacina u mestu odrzavanja Kongresa, izabrana je uprava Kongresa. Za predsednika 58. Kongresa izabran je brat Stevo Barac iz Cikaga, koji je vrlo lepo i znalacki vodio Kongres, dok su za potpredsednike izabrani Momcilo Petrovic iz Njujorka i Ana Pavicevic iz cikaskog Mesnog odbora. Zapisnik, vrlo vazan deo svakog kongresa, vodili su Nikola DJuric za srpski jezik i Ljubisa Lausevic za engleski. Predsednik Kongresa svima daje na znanje da su srpski i engleski jezik sluzbeni jezici organizacije i da svako moze da upotrebljava oba podjednako. U sali je vec radna atmosfera i predsednici i predstavnici nacionalnih organizacija i crkveno-skolskih opstina pozdravljaju 58. Kongres Srpske narodne odbrane.

Pozdravi SNO i 58. Kogresu___|

Najpre to cini domacin i predsednik Crkveno-skolske opstine Sv. Simeon Mirotocivi u Juznom Cikagu, g. Zika DJordjevic, cestitajuci 85-godisnji jubilej (prisutno u svim pozdravima - prim. D.C.) i izrazavajuci veliku zahvalnost Srpskoj narodnoj odbrani za stalnu i nebrojenu pomoc srpskom narodu, kako nekada tako i sada. Milan Dragovic, predsednik Organizacije srpskih cetnika "Ravna Gora", uz pozdrav Kongresu, podseca da su srpski komunisti "nepogresivo sprovodili Brozovo (ne)delo" tokom decenija da bi danas srpski narod osetio gorke plodove takve politike. Vera srpskog naroda, rekao je predsednik srpskih cetnika, mora da opstane kako bi u skorije vreme moglo da dodje do oslobodjenja, konacnog, drzave Srbije i njenog naroda.

U ime Crkveno-skolske opstine Vaznesenja Hristovog, delegate i upravu je pozdravio njen predsednik brat Branko Puhar, sa zeljom za srecan rad Kongresa i buduce delanje SNO. Takodje, pozdrav upucuje i predsednik CSO Sv. DJordje iz istocnog Cikaga g. Vukasin Tomic, pozdravljajuci SNO i njenog predsednika kao pravog predstavnika organizacije i srpskog naroda u Americi.

U ime bratske organizacije, SNO u Kanadi, i njenog predsednika Cedomira Asanina, poruke 58. Kongresu preneo je Dragan Ciric, urednik u listu "Kanadski Srbobran", zazelevsi uspeh u radu Kongresa i podsecajuci da je doslo vreme za konacno i vecno ukidanje nenarodog rezima u Otadzbini.

Predsednik lokalnog cikaskog odbora Kongresa srpskog ujedinjenja g. Desko Nikitovic, pozdravljajuci nacionalni rad Srpske narodne odbrane i cestitajuci 85-godisnjicu postojanja i rada, obratio se delegatima sa sadrzajnom i jasnom porukom: "Srbija ne moze i ne sme da vodi rat protiv celog sveta! To se mora glasno reci srpskom narodu. Srbi su u koncentracionom logoru Slobodana Milosevica!" On je naglasio da u posleratnom periodu ne bi trebalo da Srbija bude zemlja velikih privilegija za pojedince.

Iz CSO Sv. Sava u Njujorku pozdrav Kongresu SNO preneo je g. Momcilo Petrovic. Obracajuci se delegatima, on je rekao da je jedini nas neprijatelj - "crvena kuga", komunizam koji je satro nasu Otadzbinu. U svojim buducim planovima, rekao je on, Srbi imaju na sta da se ugledaju - to su ucrtane staze nasih predaka, dok buducnost vidi u ogromnom nasledstvu koje je SNO u Americi stvorila kao i skolovanju mladih nacionalnih snaga koji ce sutra biti naslednici naseg danasnjeg rada.

Pozdrav je uputio i legendarni kapetan Nikola Lalic, ucesnik americke misije pri vojsci djenerala Mihailovica tokom Drugog svetskog rata, koji je u svojim poznim godinama dosao na Kongres da izrazi zahvalnost srpskom narodu i SNO za generacijski rad u najtezim uslovima po Srpstvo.

Bilo je jos mnogo pozdrava 58. Kongresu SNO koji su upuceni i procitani na Kongresu ili na Vidovdanskoj akademiji sa raznih strana sveta a koje donosimo u ovom izdanju "Slobode".

Rad Kongresa se nastavlja izborom Odbora za rezoluciju i pozdrave, u sastavu po predlogu delegata: Momcilo Petrovic, Ana Pavicevic i Ilija Lubarda. Odboru je u svom radu uveliko pomogao i dr Srdja Trifkovic, koji je Rezoluciju preveo na srpski jezik i procitao je delegatima, u vreme kada je ona predstavljena delegatima Kongresa. Rezolucije na engleskom je procitala Ana Pavicevic.

Izvestaji upravnika o radu SNO___|

U izvestajima upravnika i tela SNO u Americi bilo je mnogo podataka. Najpre je dotadasnji predsednik Slavko Panovic dao svoj predsednicki izvestaj o radu SNO. Prva napomena koju je izrazio bila je da su do sada Srbi Amerike i americka administracija bili na istom putu borbe protiv komunizma, sto je u svim prethodnim vremenima olaksavalo rad SNO, njenih predsednika i drugih srpskih nacionalnih organizacija. Medjutim, tromesecnim bombardovanjem Srbije i srpskog naroda taj odnos je prestao da bude ekvivalentan jer se americka administracija obrusila na srpski narod, a ne njegov rezim, aktivno podrzavajuci iredentu na srpskom Kosovu i Metohiji. Nama je svima jasno, rekao je Panovic, da jedan komunista ne moze da vodi srpski narod i Srbiju jer je njihov (komunisticki) rekord u pravljenju poraza fantasticno veliki. Posle poslednje rane, Kosova i Metohije, danas dolazi na red i pitanje odnosa Srbije i Crne Gore, cime je komunisticki rezim okaljao obraz celom srpskom narodu. Politicki gledano, medjunarodni odnosi Srbije i celog sveta su ozbiljno ugrozeni zbog vladajuceg rezima i Srbiji preti opsta izolacija, rekao je on. Nacini razresenja srpske krize poznati su i narod Srbije vec glasno ustaje protiv svojih neprijatelja.
Nasa politicka platforma za oslobodjenje od komunizma, koja nas je sve vodila tokom dugih decenija, danas je nasusna potreba Srbije. Danasnje stradanje srpskog naroda kao celine, sto u centralnoj Srbiji sto na Kosovu i Metohiji - posledica je nezgrapnog i zlog zakljucka koje su zapadne zemlje izvukle iz citave balkanske krize: Srbe treba zbrisati sa istorijske pozornice Balkana. Nazalost, ovo drugo nikada nije bilo tacno, niti ce biti. Srbija je centar Balkana, ali snazna, pametna i demokratska Srbija, za koju jedino moze da se izbori sam srpski narod, sto je naredna faza kroz koju mi vidimo oporavak i stvaranje jedne nove, demokratske Srbije, rekao je delegatima predsednik SNO Panovic.

Mnogi novinari i televizijske ekipe su dolazili kod SNO za izjave i objasnjenja. Nas stav u tim prilikama bio je vrlo odlucan, rekao je predsednik u svom izvestaju, naglasavajuci da Srbi imaju svoje duboke korene na tlu Kosova i Metohije i da njihovo potiranje sa tog prostora znaci samo odlaganje pravednog resenja krize. Srpsko Kosovo je niz vekova bila pod vlascu okupatora, pa je opet pripalo svom osnivacu - Srbima. SNO je uvidela problem Kosova pre mnogo decenija i stalne opomene o teroru koji vlada nad srpskim narodom upucivane i srpskom i americkom narodu potvrdile su da problemi separatizma i terorizma u toj srpskom predelu nisu ozbiljno shvatani. Danas su se oni pokazali u punom svetlu, ali i celosvetska zbunjenost u njihovom resavanju - pomerila je mnoge i nase i njihove principe.

U drugom delu svog izlaganja, u svom predsednickom radu, kako je receno, poseceni su skoro svi Mesni odbori SNO u Americi, sa postovanjem je docekan na regionalnim Kongresima u Njujorku i San Francisku. Predsednik je izrazio zadovoljstvo radom Mesnih odbora, o cemu se uverio prilikom poseta Vorenu (koji je reorganizovao odbor i sada ima vise od 90 clanova sa velikim doprinosom radu SNO), pohvalivsi rad predsednika Zike Jovica i blagajnika Duska Petrovica; Sent Luisu, gde je omladina preuzela velike odgovornosti na celu sa njenim predsednikom Dzon Amisom, a takodje i u Klivlendu, gde je 32-godisnjak Aleks DJuric predsednik jednog od velikih MO SNO; Cikagu, gde se struktura takodje obnovila i podmladila, i aktivno radi u srpskoj medijskoj kampanji; u istocnom Cikagu, gde je rad potpredsednika SNO Vucete Rutovica ucinio dosta dobra organizaciji i MO; Nort Portu, u Floridi, ogranku koji je osnovan pre dve godine i odlicno radi pod upravom brace Nikolica i Marinkovica; Kaliforniji, gde se rad objedinjava pod rukovodstvom vrlog srpskog patriote Milorada Golubovica, potpredsednika za Zapad. Predsednik je istakao da je MO u Geri, drzava Indijana, doziveo mali krah, ali se vrlo dobro oporavio dolaskom na mesto predsednika dobrog Srbina g. Gojka Grbica, a takodje je obavestio Kongres da je po upokojenju brata Mice Djordjevica Mesni odbor u Libertvilu preuzela da predvodi njegova supruga g-dja Olga Djordjevic.

U predsednickom izvestaju smo culi i o aktivnostima SNO povodom velike krize na srpskom Kosovu i Metohiji, najpre u smislu sponzorovanja putovanja vladike Artemija i delegacije Srba sa Kosova za svedocenje u americkom Kongresu u septembru 1998, a zatim i sakupljanje novcane pomoci za srpski narod Stare Srbije (sakupljeno i poslato 20.000 dolara, koje su marta meseca vl. Artemiju urucili nasi clanovi protodjakon Milovan Gogic i Branko Vuckovic, o cemu je ranije pisano u "Slobodi" - prim. D.C.). Takodje, upoznao je Kongres i sa novim fondom za humanitarnu pomoc Srbima koji SNO aktivno prikuplja ( do sada skupljeno preko 40.000 dolara).

Zajedno sa srpskim narodom Amerike, na inicijativu SNO, organizovane su demonstracije u Njujorku i Cikagu, gde smo jasno stavili do znanja da se radi o podrsci srpskom narodu, a ne vlasti, u Srbiji, rekao je Slavko Panovic clanstvu na 58. Kongresu. Takodje, SNO je bila aktivni ucesnik i na demonstracijama u Vasingtonu.

Srpska narodna odbrana je organizacija cija su vrata uvek otvorena svim Srbima, naglasio je Panovic, pohvalivsi svakodnevna dezurstva u kancelarijama SNO sekretara Bore Rajica, blagajnice Rose Gudovic, knjigovodje Ljubisava Rajka Jakovljevica, potpredsednika Vucete Rutovica. Svakog dana mozete da pozovete telefonom ili da svratite i cujete o aktivnostima SNO zbog izuzetno pozrtvanog rada nasih upravnika, rekao je predsednik SNO. Takodje, zahvalio je na velikoj pomoci koju su mu pruzili potpredsednik Jovan Ostojic i predsednik njujorskog odbora Ilija Lubarda u organizovanju demonstracija u Cikagu i ispred UN u Njujorku. Posebno, zahvalnost SNO ide i dvema damama (clanicama SNO) Ani Pavicevic i Mari Milanovic za elokventnu odbranu srpskih interesa na televiziji sirom Amerike i cikaskog basena.

Vrlo je znacajno, dodao je na kraju svog izvestaja predsednik SNO, da nam dolazi dosta srpske omladine i da se aktivno ukljucuju u rad, sto nas sve ohrabruje i daje snage da nas zajednicki rad bude sto uspesniji - sto je osnovni cilj SNO i celog clanstva.

Generalni sekretar SNO g. Bora M. Rajic, koji vec desetu godinu radi kao generalni sekretar, podneo je iscrpni izvestaj o radu na organizacionom planu u okviru organizacije i funkcionisanju saradnje medju Mesnim odborima, a takodje i izvestaj o radu Redakcionog odbora lista "Sloboda". Oba ova izvestaja objavljujemo u ovom broju u celosti.

Blagajnica i administrator "Slobode" g-dja Rosa Gudovic upotpunila je finansijsku sliku organizacije i predstavila delegatima Kongresa detaljne rashode i prihode, uz prijatno zadovoljstvo svih prisutnih ovim izvestajima. Vrlo je bitno, rekla je g-dja Gudovic, da se list "Sloboda" stampa bez gubitaka, kao sto rece, cemu smo se dugo nadali. Izvestaji su primljeni uz odobravanje, a posebno izvestaji o sakuljanju pomoci za srpski narod u Otadzbini. Jos jednom, ponovljen je apel za sve one koji nisu stigli da se na vreme odazovu.

Predsednik Suda casti protojerej Dragoljub Popovic, sada paroh hrama Sv. Vel. Georgija u Servilu, podneo je pisani izvestaj gde kaze, uz pozdrav Kongresu, da u "toku godine nije bilo nikakvih zalbi, tuzbi ili primedbi protiv ma koga clana Srpske narodne odbrane, te Sud Casti nije imao potreba da donosi bilo kakve odluke ili presude". U stvari, tako i treba da radi jedna srpska nacionalna organizacija kakva je Srpska narodna odbrana - da bude primer svima. Nadzorni odbor je pregledao knjige SNO i nije nasao nikakve propuste u finansijskom poslovanju i radu, opsti je zakljucak predsednika Odbora g. Petra Vezmara, koji je podneo izvestaj (videti izvestaj na engleskom jeziku str. 16). Takodje, izvestaj Domacina doma SNO brata Stojana Radica pokazao je da se domacinski poslovalo upravljanjem i koriscenjem doma SNO na Elston ulici u Cikagu.

Nekako u to vreme je vec bilo vreme i za predivan rucak koje su spremile sestre cija su imena navedena u posebnoj rubrici zasluznih za organizovanje ovog dvodnevnog Vidovdanskog sastanka srpskih rodoljuba Amerike u Cikagu.

Mesni odbori - snaga SNO ___|

Bilo je jos mnogo pozdrava 58. Kongresu SNO koji su upuceni i procitani na Kongresu ili na Vidovdanskoj akademiji sa raznih strana sveta a koje donosimo u ovom izdanju "Slobode".
Nije dovoljno samo posmatrati organizaciju i doci do nekih zakljucaka. U slucaju SNO, pored Uprave koja svoje zadatke treba i mora da ispunjava, glavna snaga i sila organizacije lezi u njenim Mesnim odborima rasprostranjenim sirom Amerike. I, jedino organizacija koja ima jake i radne clanove po Mesnim odborima moze da racuna na uspeh. To je slucaj sa SNO u Americi.

Izvestaji o radu mesnih odbora bili su obojeni raznim aktivnostima koje su organizovani povodom otmice srpskog Kosova i Metohije iz Srbije. S pravom su protestvovali clanovi SNO sirom Amerike jer je srpska drzava zasnovala svoju kulturu i korene na Kosovu i Metohiji. SNO je uvek branila srpske zemlje koje niko nema prava da otudjuje. Slucaj 10-godisnje postkomunisticke vladavine socijalista u Srbiji s pravom iste oznacava kao nastavljace najveceg krivca u srpskoj istoriji - komunizma, i bespravne prodaje srpskih zemalja, od Krajine do Kosova.

Tako je to oznacio i Milorad Golubovic, potpredsednik SNO za Zapad, u svom izvestaju, s naglaskom da je organizovano dosta protesnih skupova na tlu Kalifornije u kojima su ucestvovali clanovi SNO. Posebno je istaknuto zajednistvo ispoljeno na Kongresu SNO za zapadne drzave, odrzanog u San Francisku, na kome je gost bio i predsednik SNO.

Ilija Lubarda, predsednik MO u Njujorku nam je rekao da je bombardovanje Srbije zblizilo mnoge Srbe u Njujorku, a posebno je ujedinilo Srbe u odboru SNO. Mesni odbor je ucestvovao u demonstracijama u Njujorku i Vasingtonu, koje su bile cisto srpske demonstracije. Istaknuto je da je mesni odbor imao malo rezerve prema ideoloskim pogledima Medjunarodnog Centra za Akciju, ali je to prevazidjeno "metodoloski" zbog zajednickog cilja. Inace, tokom godine clanovi Mesnog odbora prikupili su zamasni prilog na svojim piknicima kako bi se pomogao srpski narod na Kosovu i u Srbiji. Godisnja skupstina odrzana je 28 februara, obelezena su dva velika nacionalna praznika Dan ujedinjenja Srpstva i Vidovdan, u Njujorku su clanovi MO organizovali i Kongres SNO za Istok (zale sto se nisu pojavili clanovi svih MO). Otkako im je receno da napuste crkvu Sv. Save, rad je otezan, rekao je Lubarda, uz konstataciju da s velikim pozrtvovanjem uspevaju da izvrse sve postavljene obaveze nacionalne i organizacione prirode.

Potpredsednik MO Nort Port u Floridi g. Mile Marinkovic preneo je pozdrave sve veceg broja clanova ovog odbora i njenog predsednika 58. Kongresu. Vrlo je lepo cuti da jedan svega dve godine mlad (umesto star) odbor ima s toliko toga da se pohvali. Povecanjem broja i kvalitetnim radom uspeli su da postanu jedan od stubova nacionalnog rada na prostorima tog dela Floride. Organizovali su, takodje, i demonstracije ispred jedne americke vojne baze, ispred stadiona u Tampi i u Klirvoter.

Mladi predsednik MO Klivland Aleksandar DJuric u svom kratkom i jasnom izvestaju ocenio je kao vrlo uspesnu generacijsku saradnju medju clanovima MO u Klivlandu i rekao da taj trend treba da se prosiri i na druge odbore. Svoje nacionalne obaveze clanovi odbora izvrsavali su sa uverenjem najboljih namera u pomoci srpskom narodu u Otadzbini i ponosni su da su u tom radu uspevali. Takodje, iz susednog Jangstauna, g. DJordje Grahovac preneo je izvestaj tamosnjeg Mesnog odbora u kome se naglasava jedinstvo malobrojnih ali vrlih i vrednih clanova.
Mesni odbor u Detroitu prosirio se za 30 clanova od prosle godine. Predsednik g. Zivan Zika Jovic, zajedno sa blagajnikom g. Dusanom Petrovicem i sekretarom Radetom Simeunovicem upotrebili su svu svoju snagu kako bi ojacali uticaj SNO u Detriotu, Vorenu i okolini u drzavi Micigen. Organizovali su posebno sakupljanje sredstava za izbeglice (pogledajte spisak priloznika u ovom broju), a na Kongresu su doneli i najveci prilog Centralnom odboru od preko 9.600 dolara, cime se ponose s uverenjem da znaju da ce prikupljeni novac ici za prave srpske ciljeve, bilo humanitarne ili nacionalne prirode. Kratko i jasno, rekao je g. Zika Jovic, potrebno nam je mnogo vise rada nego price, naglasivsi da je pomoc uvek potrebna i da se odbor trudi da do maksimuma ispuni svoj nacionalni dug prema svom narodu i Otadzbini koja je ugrozena od stranog neprijatelja i nenarodnog rezima.

G. Branislav Pacirski pripremio je izvestaj o radu MO u Milvoki, u drzavi Viskonsin, koji je procitao sekretar Zivojin Glavas. Odbor u Milvoki, prema izvestaju, situacija nije bas sjajna, ali se ulazu svi napori kako bi se unapredio rad MO.
Kao novoizabrani predsednik MO u Geri, u drzavi Indijana, g. Gojko Grbic, predlozio je bar dve znacajne promene u organizaciji MO u Geri, a to su zastupljenost engleskog jezika i, drugo, efikasniji i kraci sastanci. Na taj nacin, rekao je Grbic, mozemo da u vecem broju privucemo omladinu koja bi ucestvovala u radu i bila od velike pomoci. Pitanje moramo ozbiljno shvatiti, rekao je predsednik MO u Geri, odrzavajuci broj clanova odbora na visini. Imao je cime i da se pohvali i predsednik MO iz Sent Luisa, mladi i dobri Srbin Dzon Amis (John Amish). Odbor je doziveo pravo vaskrsnuce uz odlican rad clanstva i lokale uprave, tako da danas ima mnogo veci broj clanova nego prosle godine. Znaci, kad se hoce, onda se i moze - bile su reci ovog odvaznog mladica.

Vuceta Rutovic, kao presednik MO u Istocnom Cikagu, podneo je svoj izvestaj u okviru koga su bile obuhvacene aktivnosti odbora koji je, prema recima njenog predsednika, mali ali koji svoje obaveze izvrsava na vreme i u saradnji sa SNO, najpre, ali i sa SIKD "Njegos".
Takodje, jos jedan novoizabrani predsednik(ca) MO u (severnom) Cikagu, g-dja Mara Milanovic, puna energije i radnog elana, prihvatila je izazov reorganizovanja severno-cikaskog odbora uz prilicni uspeh. Takodje, Srbi cikaskog basena su vrlo zahvalni ovoj dami za izvanrede odbrane srpskog imena na lokalnim medijima, pa je zahvalnost dosla od svih clanova i predsednika SNO. To je danas najmladji odbor SNO u Americi i trenutno broji 93 clana, iako Mara rece da je cilj da MO uskoro dostigne broj od 400 clanova. Inace, preko 80% clanstva je srpska nacionalna omladina.

Sa druge strane, odbor u Belvudu je istakao, preko svog predsednika Rada Veljovica, svoje probleme i zatrazio pomoc da se razrese neki od njih kako bi MO mogao i dalje da dobro funkcionise i okuplja Srbe u njihovim patriotskim osecanjima.

Kao i svake godine, odbor-domacin Kongresa, ostao je da bude poslednji koji "polaze racune" iz razloga cistog srpskog gostoprimstva i obicaja da domacin poslednji seda za sofru. G. Gradimir DJokic je napomenuo da je uprava MO u Juznom Cikagu ostala nepromenjena od prosle godine, ali da je napredovala saradnja sa omladinom, s kojima su napravili zajednicki piknik. Takodje, postoji i jos jedan razlog zbog cega je brat Grada bio poslednji - kao pravi domacin se brinuo da za vreme Kongresa sve funkcionise kako treba, uz veliku pomoc u baru koju je on licno pruzio kako bi se gosti, dosli iz raznih krajeva Amerike i Kanade, osecali kao da su dosli u goste kod pravih domacina. I, bogme, bili su pravi domacini. Nama, gostima, bilo je vrlo prijatno za vreme Kongresa i Vidovdanske akademije, odrzane sutradan, bas na Vidovdan.

Izbor nove uprave ___|

Jedna od vaznih tacaka je sledila: izbor nove uprave. Ko ce biti ljudi odgovorni za dalji rad SNO u Americi? Kao sto svi znamo, nije to mnogo velika privilegija koliko je velika odgovornost i obaveza, vezana za svaki dan u godini, obaveza koja trazi veliku zrtvu zarad uspesnog vodjenja najstarije srpske nacionalne organizacije u Americi. Poverenje u prethodnih sest mandata, sest dugih i teskih godina, prema oceni celokupnog clanstva, ostvario je brat Slavko Panovic, kome je i ovoga puta jednoglasno poverena ova duznost i velika obaveza i odgovornost Predsednika SNO. Izabran je novi Centralni i Izvrsni odbor i ostala tela SNO u Americi (novoizabrana uprava SNO, sa imenima, nalazi se na posebnom mestu u ovom broju). Na mnogaja ljeta, srecno i blagosloveno - za buduci nacionalni rad Srpske narodne odbrane u Americi!

Vidovdanska proslava i Krsna Slava SNO u Americi - Sv. Vel. Lazar Kosovski___|

Zvona crkve Sv. Simeona Mirotocivog oglasavaju pocetak Vidovdanske liturgije, na kojoj je cinodejstvovao Nj.P. vladika Eparhije za Ameriku i Kanadu Novogracanicke mitropolije G. Longin, uz ucesce mesnog paroha prote Milana Stojanovica. Po zavrsenoj Liturgiji, odrzan je Parastos svim srpskim junacima od Kosova do danasnjeg dana koji su pali na braniku Srpstva, kao i svim upokojenim predsednicima i clanovima Srpske narodne odbrane. Secanje na njih je nas dug prema ocima, dedama i pradedama nase slavne istorije.

Sala je vec svecano, kao i svake godine, ukrasena jos od rane zore vrednim radom sestara, kojima pripada svako postovanje i zahvalnost za tako dobro uradjen posao. Tako rade Srpkinje, rece mi u zurbi jedna od njih na upucenu usmenu pohvalu. Naravno, veliku pomoc pruzili su i domacini iz crkveno-skolske opstine i Mesnog odbora Juznog Cikaga.

Svecana Vidovdanska akademija otpocela je molitvom i secenjem Slavskog kolaca. Slava Srpske narodne odbrane u Americi je Sv. Velikomucenik Lazar Kosovski. Domacini Slave ovoga puta su bili Bora M. Rajic sa suprugom Fridom, vredni i marljivi clanovi SNO i srpske zajednice. G. Bora je generalni sekretar SNO vec deseti put i ovim cinom se jos jednom oduzuje i Odbrani i srpskom narodu, nastavljajuci tradiciju svojih roditelja i dajuci znacajan novcani prilog Srpskoj narodnoj odbrani. Divnom ambijentu srpske Slave i secenja kolaca doprineo je hor "Jovan Jovanovic Zmaj". Blagoslov je dao Nj.P. vladika Longin. Novoizabrani predsednik SNO u Americi, koji vec sest godina casno obavlja ovu duznost, g. Slavko Panovic u svom Vidovdanskom pozdravu i dobrodoslici svim gostima (sala je bila prepuna) naglasio je, izmedju ostalog, da i pored svih nedaca Srbi moraju da podignu glave.

Nasi preci nisu pognuli glave ni kada je bilo najteze, rekao je on, uz molbu svakom Srbinu i Srpkinji da bude castan i dostojan ambasador srpskog naroda i svoje Otadzbine u ovom vrlo teskom vremenu. Takodje, napomenuo je da je SNO nacionalna i patriotska organizacija koja svoju ulogu u istoriji srpskog naroda nikada nece napustiti niti promeniti njene glavne ciljeve, a to su Srpska-Narodna-Odbrana! Na svakom mestu i u svakoj situaciji!

U svojoj pozdravnoj besedi vladika Longin je istakao nemerljivo delo koje je u svojoj 85-godisnjoj istoriji ucinila Srpska narodna odbrana u Americi. On je rekao da je SNO uvek bila u sluzbi svog srpskog roda i za dobro svoje nacije i naroda. Pokazala je to Odbrana u toku Prvog i Drugog svetskog rata, dovodjenjem desetina hiljada srpskih rodoljuba posle Drugog sv. rata, i u najnovije vreme silno pomazuci unesrecenu bracu koja su ustala za odbranu srpskih prava i zemalja, srpskih svetinja i pravoslavlja na ognjistima srpske nacije od Krajine do Kosova. Vladika je ponovio da samo "Sveta Sloga Srbina Spasava", sto je narodni pecat zajednistva i sabornosti srpske drzave, crkve i naroda.

U ime Patrijarha Srpskog G. Pavla i Sv. arhijerejskog sinoda SPC, vladika Longin predao je Srpskoj narodnoj odbrani u Americi dodeljeni Orden Svetoga Save Prvog stepena "u znak zahvalnosti za njeno 85-godisnje nesebicno zalaganje za dobro srpskog pravoslavnog naroda u Americi i daleko sire". Na odredjeni nacin to je bilo i malo iznenadjenje za ovaj skup jer o tome niko nista nije znao unapred. Ali, za veliki broj prisutnih to i nije bilo iznenadjenje jer je 85-godisnji rad ove srpske nacionalne organizacije bio i bice vrlo osetan na tlu Amerike i Otadzbine. Kada bolje razmislimo, videcemo da je SNO zasluzila svojim radom priznanje koje dolazi kao posledica, a ne kao uzrok. Za SNO je bilo i bice bitno da pomogne srpskom narodu kad god se ukaze potreba, o priznanjima ima vremena da se govori i kasnije. Dodeljeni Orden Svetoga Save je jos jedna u nizu obaveza koje sobom nosi Srpska narodna odbrana, njena uprava i clanstvo. Uz reci zahvalnosti na dodeljenom priznanju, primanjem Ordena SNO je na sebe preuzela jos jednu odgovornost, osobinu koju je uvek cuvala kao osnovnu vrednost organizacije i clanstva, rekao je Slavko Panovic. Uz to, predsednik SNO je dodao da je SPC u zemlji svojim saopstenjima preduzela prave korake ka otklanjanju svih zala koja sprecavaju ostvarenje prave srpske drzave i narodne demokratije i da SNO u Americi pozdravlja taj stav za koji se ona zalagala u dugim godinama svog postojanja.

Medju mnogobrojnim srpskim patriotama koji su dosli da uvelicaju Vidovdansku akademiju i proslavu 85-godisnjice osnivanja SNO u Americi, bile su i sledece zvanice: advokat i potpredsednik SNO Jovan Ostojic, ratni veteran kapetan Nikola Lalic, predsednik OSC "Ravna Gora" Milan Dragovic, kum Slave SNO Branko Tupanjac, istoricar i publicista dr Srdja Trifkovic, mesni paroh prota Milan Stojanovic, istaknuti Srbin i dugogodisnji predsednik CSO Vaskrsenja Hristovog Bozidar Bob Vujovic, dugogodisnja clanica americkog Kongresa g-dja Helen Delic Bentli, Nj.P. vladika Longin, domacini Slave Bora i Frida Rajic, predsednik 58. Kongresa Stevo Barac, dugogodisnja predsednica Kola srpskih sestara za Ameriku i Kanadu sestra Beba Bjelopetrovic, predsednica KSS za Srednji Zapad sestra Regina Sekulic, predsednica KSS Sv. Simeon Mirotocivi Gordana Karajovic, predsednik SNO Slavko Panovic sa suprugom Marijom, direktori Vidovdanskog programa protodjakon Milovan Gogic i potpredsednik SNO za Zapad Milorad Golubovic, predsednik CSO Sv. Simeon Mirotocivi Zika DJordjevic. Kao sto vidite, liste u ovim opisima su vrlo duge, i stoga molimo za oprost ako smo nekoga greskom izostavili. Od svestenika bili su prisutni prota Bozo Dragicevic, prota Nedeljko Lunic, prota Dragoljub Pavicevic, iguman Toma Kazic, prota Milan Stojanovic, prota Dragoljub Popovic, protonamesnik Stevan Kovacevic.

Svecani program je poceo igrom vrlo dobrih srpskih prijatelja Grka, koji su se i ovoga puta pokazali dobrim pravoslavcima kroz svu pomoc i saradnju sa srpskom zajednicom u Cikagu. Folklorna grupa "Makedonija" (grcka, da ne bude zabune), izvela je vrlo lepe igre grckog naroda, cije etnomuzikolosko poreklo seze cak do vremena Aleksandra Velikog. Mladici i devojke iz grupe su prikazali snaznu sliku grckog folklora, u kojoj smo mi videli mnogo topline i veze sa srpskim narodom. Bili su vrlo burno pozdravljeni od strane prepune sale gostiju. Takodje, prisutne je odusevila i Studentska folklorna grupa "Bozur" iz Cikaga, koja je odigrala splet iz krajeva Stare Srbije, kao podsecanje na igru naseg naroda i zivopisni folklor, pouzdanje za ocuvanje srpske kulturne bastine kroz vekove.

Procitano je jos nekoliko pisanih pozdrava koji su stigli u medjuvremenu, a onda je g-dja Helen Delic Bentli nastupila kao glavni govornik na Akademiji i svecanosti povodom 85 godina osnivanja SNO. Dugogodisnji clan Kongresa iz drzave Meriland, tokom godina uspevala je da na pravom mestu postigne odredjene rezultate koji su se ticali srpskih stvari. "Ljuta Srpkinja iz Like", kako obicno voli za sebe da kaze, podsetila nas je na dugi period politicke borbe sprovodjene i u Srbiji i u Americi. Neke od njenih ocena smo i po prvi put culi u javnosti, tako da ce najbolji nacin za prezentaciju gosce SNO biti objavljivanje citavog teksta (videti posebno u ovom broju u engleskoj sekciji). Njen govor bio je primljen vrlo lepo i SNO je zahvalna g-dji Delic Bentli na ucestvovanju, uz dodelu posebne plakete.

Takodje, poslusali smo, i to vrlo pazljivo, i velikog patriotu g. Bozidara Bob Vujovica. Njegov govor bio je i kratka istorija zivota srpske zajednice u Americi, od njenih pocetaka do danasnjih dana. Pomenuta su mnoga zasluzna imena srpske emigracije, osnivaci i veliki dobrotvori i pomagaci SNO sirom Amerike, velike akcije sa Crkvom, Kolima srpskih sestara i Crvenim krstom u pomoci nasim ratnim veteranima i njihovom dolasku u Ameriku i Kanadu (njih oko 15.000 su dosli s afidevitima SNO). Nadamo se da cemo do sledeceg broja dobiti originalni tekst, kako bi ga podelili sa nasim citaocima jer predstavlja dragoceno podsecanje na korene srpske emigracije u Americi i stalnu borbu kroz koju je on prolazila.

Vrlo blizak cikaskoj publici postao je dr Srdja Trifkovic, istoricar i publicista, urednik medjunarodne sekcije americkog casopisa "Chronicles". U svom duboko nadahnutom govoru, u kome nije stedeo reci na racun svih koji su prekrsili sve norme medjunarodnih zakona i prakse tokom neslavnog i nemoralnog bombardovanja Srbije, dr Trifkovic je "zahvalio na B2 ljudskim pravima" koja su instalirana na Kosovo i Srbiju i koja znace ponovno iseljavanje Srba. Ali, "sacuvaj nas Boze pobeda Slobodana Milosevica, od poraza cemo se sacuvati i sami" - bio je moto njegovog dirljivog govora. "Ukoliko verujemo Vidovdanu i njegovom zavetu, mi Srbi nemamo cega da se plasimo", zakljucio je Srdja Trifkovic, dajuci izvanredne primere i poredjenja rata za Kosovo u najnovijoj knjizi "Kosovski dosije", koju je priredio u ime Fondacije Lorda Bajrona.

Na kraju programa nastupio je svojim govorom kapetan Nikola Lalic, poznat sa mnogih slika iz Drugog svetskog rata (nekoliko njegovih slika-poklona sa djeneralom Mihailovicem krase i kancelarije SNO u Cikagu). Sa specificnog vojnog aspekta posmatrao je on, rece, ovaj poslednji rat koji se vodio za Kosovo i Metohiju protiv srpskog naroda. "Kosovo je samo privremeno odvojeno od Srbije, ali ce uvek biti sa nama i, ponovo, nase", zakljucio je kapetan Lalic dosavsi iz Baltimora da podeli i tugu i srecu sa svojim starim prijateljima u Cikagu. Eto, to bi bio ovaj "plasticni" (zaista je uzelo dosta vremena da se sve ovo prikupi i objavi) opis dvodnevnog saborovanja srpskih patriota okupljenih oko nacionalne organizacije Srpske narodne odbrane u Americi. Nadamo se da su svi gosti imali bar slican utisak o svemu ovome.

Osamdeset pet godina postojanja, rada i nade u postojaniju buducnost srpskog naroda i drzave srpske mora uroditi plodom. Kadli-tadli. To je nas svakodnevni san: da vidimo novu, naprednu, pravoslavnu i narodnu drzavu srpskog roda, kojom cemo se svi ponositi. I ne samo to: SNO u Americi na tome i radi! Nek' je srecan taj pozrtvovani i mukotrpni rad! I daj Boze da urodi plodom.