Вечери Слободе - предавање: генерални конзул Деско Никитовић

Славко Пановић додељује Захвалницу СНО Деску Никитовићу
Славко Пановић додељује Захвалницу СНО Деску Никитовићу

И овог петка, 11. децембра, у просторијама Српске народне одбране у Чикагу, одржан је програм под називом “Вечери Слободе”. Пред великим бројем посетилаца предавање на тему “Србија измедју идеологије и економије” одржао је генерални конзул Србије у Чикагу, Деско Никитовић. Изражавајући велико задовољсто што је наш конзулат на чијем је он челу, годинама имао добру и успешну сарадњу са Српском народном одбраном, господин Никитовић је одржао предавање на тему "Србија између економије и идеологије". Овде можете прочитати већи део овог предавања.

"Често сам понављао да је годинама Српска народна одбрана за све Србе у Америци била симбол наше традиције. Заједно са Српском православном црквом она се деценијама опирала овдашњој асимилацији и губитку националне свести. Српска народна одбрана је у протеклих 100 година, непрестано понављала да постоји само једна отаџбина којој сви дугујемо и за чију будућност сви треба да бринемо.

Вечерас желим да говорим лично и своје име, као неко ко је провео скоро 20 година у Америци и ко вас познаје дуго година. Моји лични ставови су махом резултат искуства стеченог у Америци и јаке жеље да се ставари у Србији мењају брже.

Дозволите ми да потврдим велику комплексност проблема који данас постоје у Србији. Изазови пред влашћу и политичком елитом су огромни. Нема дилеме да постоје и проблеми који ће захтевати дугогодишњи или вишедецениски рад како би били решени. Питање Косова је од судбинског значаја за српски народ и сигурно да постоје и друге теме које би у овом моменту биле изузетно важне. Међутим, исто тако мислим да треба причати о реалности, колико год она била сурова или непријатна, нарочито економској реалности.

Идеологија и економија

Можда би адекватнији назив ове презентације био Србија између политике и економије, јер данас у Србији постоји неколико политичких идеологија које не уважавају економске реалности. Те економске реалности су се хтели ми то или не, наметнуле као једини начин побољшања живота грађана и враћања основног људског достојанства народу, угроженог сиромаштвом.

У најширем значењу појам идеологије је сличан појму филозофије: то је начин тумачења света и друштва и односа у друштву.

У ужем смислу идеологија је скуп идеја које служе као основа за организовану политичку акцију; њима се настоји одржати, мијењати или срушити постојеће стање у друштву.

Политичка идеологија нуди одређен политички и културни нацрт за одређени друштвени поредак. Политичке идеологије имају две димензије:

Циљеве: Како би друштво требало функционисати (или бити уређено).

Методе: Који је најбољи начини да се постигне идеални поредак.

Политичке идеологије су кроз историју одређивале друштвено уређење.

Међутим у последњих 100 година наметнуо се један принцип универзалности по коме економска реалност дели идеологије на остварљиве и неостварљиве или успешне и неуспешне.

Доминација економије над политиком је највећа историјска промена двадесетог века. Успех једне идеологије данас првенствено зависи од тога колико она реално уважава законе економије и колико она артикулише савремена економска кретања. Наравно историја нас учи да су неке идеологије успеле на кратко да зауставе сат и врате свој народ уназад, али се увек после тих експеримената јављао народни бунт који је те идеологије слао на сметлиште историје.

Многе идеологије нису прилагодиле своје програме историским променама пре свега доминацији економије над другим друштвеним областима. Као директна последица неприхватања нове реалности је претварање тих идеологија у демагогију. Хтели ми то или не у данашње време многе ствари, које раније нису биле директно мерљиве, данас се могу прецизно мерити и квалификовати као успех или неуспех. Овде првенствено мислим на бољи материјални зивот грађана и економске успехе једне нације или једне дрзаве.

Ове квалификације се могу посматрати као изричито материјалистичке, али оне директно утичу на нову реалност билатералних односа у политици и дипломатији.

Данас у свету непостоје две државе које имају добре економске односе а лоше политичке, или обрнуто непостоје две државе које имају добре дипломатске а лоше економске односе.

Највећи сукоб идеологија у историји човечанства се десио управо између идеја комунизма и капитализма. Главни разлог тог сукоба је био економија и економски развој. Комунизам није пао, јер је идеологија капитализма победила идеологију комунизма. Економија капитализма је победила економију комунизма.

Нова економија и стара економија

Ствари које су важиле пре сто година данас више неваже. После изума парне машине и почетка индустријске револуције, човек је успео да направи фабрику и тако акумулира велико богатство. Данас се због убрзаног технолошког развоја скоро целокупна индустрија сели из развијених у неразвијене земље. Трошкови производње у развијеним земљама су енормно порасли, што је отворило шансу за земље у развоју и означило крај старе економије.

Нова економија отвара невероватне шансе за оне који је схватају озбиљно. У новој ери интернета и брзих комуникација производња се сели у најудаљеније делове света који могу да ураде три ствари. Да произведу нешто брже, квалитетније и јефтиније. Више није битно где неко живи ако може да испуни та три услова.

Можда највећа разлика измешу старе и нове економије је то да нису богате само оне земље које имају природно богатство, већ оне које користе људски потенцијал.

Тачно је да Норвешка која данас има вероватно највећи животни стандар на свету, истовремени има велико нафтно богатство, али да ли ико има сумњу да би и без тог природног богатства Норвешка имала висок животни стандар, управо због свог политичког односно економског система, а не због свог природног богатства. Мислим да нико озбиљан не сумња у то.

Други пример су Уједињени арапски емирати, за који многи мисле да живе од нафте. Истина је да у њиховом богатству нафта данас учествује са само 7%. Постоје многи други примери где становништво у земљама са огромним нафтним богатством једва преживљава.

Можда је и најбољи пример за ову тврдњу Сингапур који нема ни земље а камоли природних богатстава, али зато има енормно финансијско богатство.

Последња а можда и најважнија разлика између старе и нове економије је то да је у старој економији, човек запошљавао другог човека да ради за њега а данас у новој економији човек запошљава другог човека да мисли за њега. Потреба за мануелним радом је скоро престала и данас успех сваког послодавца зависи од иновативности запослених. Ова чињеница представља нарочиту погодност за земље као што је Србија, где велики број младих и образованих може наћи своју шансу. Наравно држава је та која мора створити предуслове за економски развој.

Три савремене заблуде:

1. Непостоје стални савезници, постоје само стални интереси

2. Економски развој не подразумева губитак националног или културног идентитета

3. Земље у развоју морају привући стране инвестиције како би оствариле економски развој.

Зашто непостоје стални савезници, већ постоје само стални интереси?

Некада су важила уверења да овај народ воли онај народ, да Французи воле Србе, да Кубанци воле Русе, да Америка неволи Јапан, да Грци воле православце. Све су то митови који су апсолутно нетачни. Понашање држава и народа су условљени њиховим интересом нарочито економским и љубав као категорија данас непостоји у геополитици.

Да економски развој не подразумева губитак националног или културног идентитета најбоље потврђује пример Уједињених арапских емирата. Земља или боље речено конфедерација 7 арапских емирата са дугом конзервативном традицијом је направила право економско чудо у последњих 40 година. Данас у центру Дубаиа се може видети жена обавијена у фереџу у најлуксузнијем хотелу или трговинском центру. Саудијска арабија такође представља пример супермодерног и архаичног. Претња губљењем националног идентитета због бржег економског развоја представља школски пример демагогије.

Земљама у развоју су неопходно потребне стране инвестиције. Принцип да нама нетребају стране инвестиције је утописки, јер свака развијена земља користи бенефиције светског финансиског тржишта. Треба само погледати број страних компанија у свакој развијеној земљи. Најбогатија земља на свету истовремено има највећи спољни дуг. Логично је ако имате 3 џака семена да ћете произвести мањи усев од некога ко их има 8. Да ли се он узајмио биће мање релевантно када његов приход буде многоструко већи од вашег.

То што неке фирме имају страна имена незначи да неко експлоатише једну земљу. Погледајмо пример најпродаванијег аутомобила у Сједињеним америчким државама који има страно име, али је направљен од 100% материјала и 100% радне снаге овде у Америци.

Шансе за економски развој Србије

Већина политичких идеологија у Србији не уважава економску реалност. Најбољи примери су парадокси и супротности где се неко залаже за тржишну економију а брани државну својину или заговара економски развој, а противи се страним инвестицијама. Све те идеологије у ствари представљају чист пример демагогије, и на дугу стазу су осуђене на пропаст.

Данас је један од главих критеријума за профилисање политичке елите однос према средствима за производњу, односно залагање за модел економског система и стварање и дистрибуцију друштвеног богатства. Нажалост тај принцип је скоро непримењљив на српској политичкој сцени.

Вођење економије у земљама које планирају агресивнан економски развој поред опште подршке народа, мора да буде организовано по принципу пословног менаџмента у великим корпорацијама.

Данашња економија Србије са око 50 милијарди долара бруто националног производа, представља осредњу велику компанију. Наиме, данас у свету постоји 135 компанија, чији је годишњи приход већи од укупног производа Србије, а само у Сједињеним Америчким Државама постоји 44 компаније са већим годишњим обртом од државе Србије.

Отац Сингапура Лее Qуан Yу није познат у свету као велики идеолошки мислилац већ као човек који је од једне микро земљице, управо економски, направио финансиску велесилу. Са 4 ипо милиона људи Сингапур данас има БНП од 182 милијарде долара што је у пропорцији 6 пута више од Србије. Пре 30 година они су били 3 пута сиромашнији од грађанина Србије. Иста та земљица је 110 пута мања по територији од Србије. Ово је најбољи пример да нису богате земље које имају територију или природна богатства, него оне које умеју да користе најважнији национални потенцијал - људски ум и људску памет.

Стратешки економски развој Србије

Приоритети економског развоја су често невидљиви у Србији. Мудра пословна изрека каже: “Успешни менаџер никад неради оно што је хитно, већ оно што је важно”. У Србији се сваки дан гасе неки мали пожари, али се невиди јасна и дугорочна економска оријентација. Нема никакве сумње да Србија може да постане изузетно атрактивно тржиште и регионални економски лидер.

Бављење политиком данас подразумева креирање тржишних услова и пословног амбијента како би стварањем јаке економије држава добила политичку моћ а не обрнуто, када држава постане политички моћна онда ће народу обезбедити просперитет. Привлачење страних инвестиција треба да представља приоритет у раду сваког државног службеника. Имиџ који држава креира у свету, директно се рефлектује на пословну климу у земљи. Србија може и више и боље.

Велика је грешка што се процесом приватизације створио слој тајкуна, који су са скромним или никаквим способностима приграбили велики материјални плен. Дугорочно, држави и народу би се више исплатила инвестиција озбиљне светске компаније, која би кроз строга корпорациска правила образовала велики број нових менаџера. Нема никакве сумње да би данас таквог менаџера радије запослила нека велика и успешна компанија, него некога ко је завршио државне економске школе. Управо је одсуство економске реалности у државним фирмама уназадило много ранијих генерација.

Боља сарадња са дијаспором би могла донети знатну корист Србији. Српска народна одбрана је годинама указивала на штетност подела, које нажалост још постоје. Ја се надам да ће се много тога променити и да ће дијаспора дати много већи допринос за опоравак Србије, као што су то урадиле неке друге земље.”

У препуној Сали СНО-а, програм је настављен уз добру музику за коју су били задужени естрадна уметница Милана Аничић и клавијатуриста Драган Неговановић. За све госте била је припремљена богата вечера.

Због Никољдана, новогодишњих и божићних празника, програм “Вечери листа Слобода” биће одложен до фебруара 2010. године.

Верица Николић

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.