Не чувамо тајну о Дражи

draza-mihajlovic-sudjenjeПОТРАГА за писаним трагом о ликвидацији и гробу Драгољуба-Драже Михаиловића се захуктала. Деценијама је то била ствар “равногораца”, отаџбинских покрета у дијаспори, а однедавно укључила се и држава. Војни архив једна је од институција у коју су упрте све очи, са идејом да се баш тамо можда крије одговор на деценијску тајну о Чичином страдању.

И раније су, од дана када су стигле из Централне архиве војних судова, историчари прекопавали кутије о Дражи и равногорском покрету, на којима није било ознаке “тајно”. Сада када је држава одлучила да са свих списа о Михаиловићу скине тајност, верује се да би у Војном архиву могло да се нађе још нешто занимљиво.

Одговорно тврдим да у Војном архиву, у грађи која се односи на суђење Драгољубу Михаиловићу и његовим сарадницима, нема података о егзекуцији и сахрањивању Драже Михаиловића - каже пуковник Драган Милошевић, директор Архива. - Све што имамо, а односи се на поменуто суђење било ко може да дође и види. Познато је да је грађа старија од 50 година доступна за истраживање. Осам кутија, са 6.463 странице са суђења, скенирали смо и проследили Окружном суду за поступак рехабилитације. Чувамо и додатних 20 кутија у којима је грађа са суђења њему и његовим сарадницима. Поред тога поседујемо и једну кутију личне Михаиловићеве преписке у периоду од 1914. до 1941. године, као и његов лични досије.

Ту су Дражина писма и разгледнице, која је слао и добијао, углавном од жена. И то прелепих. На наличју многих фотографија женским краснописом забележене љубавне поруке. И све упућене ђенералу. Многе из иностранства. Овде се чува и оригинал молбе за помиловање, исписан Михаиловићевом руком.

Према речима директора, све што је стигло у Архив, сачувано је и ништа није нестало. Шта је било пре но што је грађа са списима стигла у Војни архив, не може да гарантује. Јер да документи постоје, верује, данас нико не би имао мотив да их скрива.

Као што је скоро 7.000 страница о команданту ЈВО и равногорског покрета смештено на диск, тако и остала грађа, лагано добија електронски облик. Ниједан архив у окружењу, нема савременију опрему за дигитализацију. Архивско благо, лист по лист, скенира се и тако чини лако доступним. Сваки заинтересовани истраживач добија електронску картицу уз коју на рачунарима овог Архива, смештеног у кругу Касарне “Жарково”, може на монитору да “излистава” документа.

- Дигитализација нам је приоритет. Иако на овом пројекту ради 30 људи, посла ће овим интензитетом, бити за наредних 20 година - процењује Милошевић. - У Архиву чувамо 7.500 метара грађе или 40 милиона папира. До сада је уз донацију владе Краљевине Норвешке и Института “Џеферсон”, за непуне три године, дигитализовано 2.600.000 листова или око шест одсто онога што имамо у депоима у овом тренутку, а нова грађа сукцесивно стиже.

Директор Архива, који је недавно био на међународном скупу архивиста у Прагу, каже да су колеге из других земаља биле одушевљене презентацијом рада Војног архива на процесу дигитализације. Јер, како објашњава капетан Раде Павловић, начелник Одељења за дигитализацију, претрага базе је брза и једноставна, а и сами смо се у то уверили. Нема више листања папира по прашњавим кутијама. Рад у дигиталној читаоници омогућава истовремено истраживање већем броју истраживача.

И. МИЋЕВИЋ,

Штампа