64. Конгрес СНО - Обновљени Дом и СНО!
Шездесет четврти конгрес Српске народне одбране у Америци отпочео је једном дивном свечаношћу – освећењем обновљене сале и већине просторија Дома СНО у Чикагу. Уз присуство свештеника проте Аце Ивановића и ђакона, Његово Преосвештенство епископ Лонгин, осветио је обновљене просторије и салу, а потом и честитао на великом успеху СНО. Владика је тим поводом рекао да овај дом треба да буде, као што је и до сада био, “место збора и договора, место разумевања и братске љубави, место где се доносе добре и важне одлуке за наш српски народ”.
Кум освећења обновљеног Дома СНО био је г. Дејан Вуксановић, члан Извршног одбора СНО и вишеструки помагач у многим активностима, а посебно се сећамо израде неколико вредних старих слика са почетних конгреса, које ће красити зидове Дома новим генерацијама. Уз кума, сијасет добрих и вредних чланова СНО дало је свој велики допринос обнови и својим радом су заслужили специјално признање своје матичне организације. На лицима делегата придошлих за овај 64. конгрес, осећала се радост и понос завршеним делом.
Није одавно било лепшег почетка конгреса СНО, него овог којим се још више осветлило лице наше организације. То ће заиста бити место збора и договора, место одакле ће се слати разне поруке српском народу у Америци и Отаџбини, а биће и место окупљања, сагледавања наше стварности, прошлости и будућности.
При овом чину освећења, уз речи захвалности Њ.П. епископу Лонгину, проти Александру Ивановићу, проти Урошу Оцокољићу и ђакону, председник СНО Славко Пановић је рекао да “ова српска кућа неће бити кућа само чланова Српске народне одбране већ свакога Србина путника и добронамерника”.
Поздрави Конгресу
Отварањем 64. конгреса најпре је изражена захвалност делегатима конгреса који су дошли из свих крајева Америке, а посебно онима из најудаљенијих крајева Калифорније до Њујорка и Пенсилваније. Годишња смотра рада и нових предлога за бољу будућност српског народа у Америци и Отаџбини имала је усвојени дневни ред, а сви су сложно започели, тачку по тачку, да претресају досадашњи рад.
Најпре је изабрано Председништво конгреса, а на те значајне дужности изабрани су: председник 64. конгреса др Момчило Миљковић, потпредседница Марјана Ђурић, секретари конгреса адвокати Драган Иветић и Милош Миленковић, оверачи записника прота Урош Оцокољић и Петар Ђорђевић.
У поздравима упућеним СНО за овај Конгрес најпре су делегати имали прилику да чују поздрав владике Лонгина, а потом им се обратио и Генерални конзул Србије и Црне Горе Деско Никитовић честитајући обновљење просторија и одржавање годишњег конгреса. Он је рекао да “мисија СНО има два врло битна поља: СНО је једина организација која може да стави односе матице и дијаспоре на место и начин какви ти односи заиста треба да буду, а друго је да СНО мора овде, у Америци, да ради и представља српске националне интересе у местима где чланови живе и имају своје породице како би и заиста могли да кажемо да је сваки појединац најбољи амбасадор или конзул своје отаџбине”.
Главни гост Видовданске прославе професорка Радмила Радовић из Никшића пожелела је Конгресу успешан рад у име 27 отпуштених професора који су се супротставили преименовању српског језика у “матерњи”, како је црногорска власт наредила да се од сада зове српски језик.
Потом су прочитани поздрави организација и појединаца који су зажелели успешан и срећан рад Конгресу, а међу којима издвајамо: митрополита средњезападноамеричког Г. Христофора, председника Српског народног савеза г. Данијела Пјевача, председника Конгреса српског уједињења г. Ненада Вукићевића, представника Српске братске помоћи, председника Покрета српских четника Равне Горе г. Стевана Рађеновића, председника Матице исељеника г. Радована Калабића, професора Драгослава Ђорђевића, председника Одбора из далеке Шведске г. Душана Билића.
Председник СНО у Канади Драган Ћирић, у име чланства, пренео је братске поздраве организацији у Америци са којом има најбољу и најплодотворнију сарадњу. Рекавши да је циљ СНО заштита Српства у Америци и Отаџбини, и свуда у свету, он је напоменуо да је циљ СНО и да млађој генерацији која се родила и рађа у расејању посвети дужну пажњу и да на коренима и историјској основи СНО обезбеди правилну надоградњу за будућност. “Ми треба данас да правимо тај пут, и ако га данас не обезбедимо, тај пут неће постојати”, рекао је Ћирић.
За најважније документе које Конгрес доноси изабрана је група за Резолуцију 64. Конгреса, у чији састав су изабрани: др Срђа Трифковић, мр Илија Лубарда, мр Никола Марић и инж. Данило Марчишин.
Записник са прошлогодишњег Конгреса прочитао је секретар за српски језик прота Урош Оцокољић, а чији је тачни и исцрпни записник био похваљен од свих присутних делегата.
Годишњи извештаји
Велику обавезу и многе дужности у представљању мисије СНО током целе радне године подноси њен председник, који по свом положају, правима и обавезама, јесте личност чије се изјаве и поступци посматрају са много страна, а на Конгресу он износи све оно што се у протеклих годину дана радило. Председник СНО Славко Пановић у својим досадашњим мандатима на најбољи начин је оправдао указано му поверење и свим својим бићем угледно представљао најстарију српску националну организацију на америчком континенту. У свом дугом извештају он је детаљно обавестио делегате о свим важним догађајима који су обележили годину великих активности. Један од важних догађаја био је 90-годишњица оснивања СНО у Америци 28. новембра прошле године, на којој је било много гостију из Отаџбине и са америчког континента, и то је била једна од најлепших прослава, рекао је председник Пановић. Свечаном академијом прослављен је и велики јубилеј 200-годишњице Првог српског устанка. Одлуком Извршног одбора прихваћен је положај стручног консултанта при СНО, за кога је именован др Срђа Трифковић, на одређено време, при чему је учињено доста на обновљењу одбора у Финиксу и Рокфорду, а тај рад осетио се и умногоме у организационим делатностима СНО, а посебно при пројекту Пописа Срба у Америци. Фонд Михаила Пупина при СНО по други пут доделио је стипендије најбољим српским православним студентима у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Посета делегације СНО Београду у време празника Св. Саве доживела је потпуни успех својом садржајношћу. Оваквим својим деловањем СНО гради себи добру слику међу народом у Отаџбини. “Ми немамо намеру да себи стварамо неке политичке или пословне амбиције у Србији, али желимо да оваквим радом покажемо да смо заинтересовани само за напредак Српства и искрену сарадњу дијаспоре и матице”, рекао је у свом извештају Славко Пановић. У том смислу председник је нагласио да односи са Министарством за дијаспору Владе Републике Србије за сада “нису испунили наша очекивања”.
Председник је дао и пресек рада у оквиру Српско-Америчког Конгреса, којим председава, и рекао да ће се обновити пројекат “Српске куће у Вашингтону”, као и то да је закључак последњег састанка био побољшање сарадње организација чланица у заједничком представљању српских интереса америчкој јавности, о чему се водила дискусија на Извршном одбору СНО.
Уз велику захвалност месним одборима, чланству и њиховим председницима, који као стубови стоје и носе целокупни рад СНО, председник Пановић је свесрдно захвалио на свеукупној материјалној и моралној подршци свим активностима током године. Посебно је радостан дан био онај у мају када је основан Месни одбор у Рокфорду, и априлско лепо изненађење уприличено обновљењем рада Одбора у Финиксу. Председник је апеловао да се активности месних одбора чине по плану и да се што више људи укључује у рад, и да Извршни одбор има увида у те активности. Свој извештај председник је допунио детаљном анализом посета конгресима, одборима и значајним прославама у оквиру СНО, као и догађајима других организација.
СНО, негујући светле успомене на Равногорски покрет и његовог предводника Дражу Михаиловића, увек је имала тај део историје као врло значајан у свом раду. Зато смо пролетос, поводом 60-годишњице победе у Другом светском рату и најаве да ће породици страдалог ђенерала бити уручено одликовање које му је додељено од стране америчког председника Трумана, обновили иницијативу америчких пилота за подизање споменика ђенералу Дражи у Вашингтону.
Свој извештај председник је завршио извештајем о обновљењу Дома СНО и радова који су трајали око три месеца и били под сталним надзором и учешћем председника. Комплетно су реновирани сала, кухиња, тоалети, ходник, улаз, као и просторије на другом спрату.
У закључку, председник је рекао да СНО има све предуслове да игра значајну улогу у животу српске заједнице у Америци: поседује познато и угледно име, веома дугу и часну традицију, добро уређени лист, простране и обновљене просторије спремне да достојно угосте наше пријатеље и чланове, као и програм вишеструких делатности који се обавља у складу са нашим статутарним циљевима и резолуцијама. Треба поменути да има још слабости које нису превазиђене. Потребно је појачати активности месних одбора, привући нове чланове а посебно обновити управна и руководећа тела свежим снагама, и поготово укључити у рад омладину. Ипак, резултати које смо постигли до сада сигурно су премашили наша очекивања, а уздамо се да ћемо их после конгреса имати и више, рекао је председник СНО Славко Пановић, похваливши своје најближе сараднике, председнике одбора, чланове Извршног одбора и све дародавце СНО.
Генерални секретар СНО Бора М. Рајић у свом извештају изнео је активности, дневне обавезе и дужности, сарадњу са одборима, и замолио одборе да највише пажње посвете учлањењу нових чланова и пријатеља, као и проналажење нових претплатника листа “Слобода”. Он је посебно истакао значај посете Београду у јануару месецу.
Домаћин Дома СНО Неђо Милић писмено је известио Конгрес. Он је рекао да се те промене најбоље виде људским оком, похваливши све раднике, а посебно председника Пановића који је свакодневно надгледао радове и лично много помогао да се овај пројекат заврши добро и на време.
Администратор листа “Слобода” Роса Гудовић известила је да се лист шаље и излази на време, и поновила да је врло важно освајати нове претплатнике због изванредног квалитета текстова. Рачуновођа СНО г-ђа Драга Жикић поднела је детаљни извештај о приходима који су сви могли да погледају, док је благајница Роса Гудовић поднела детаљни извештај о расходима, а оба су прихваћена од свих присутних.
Суд части је поднео извештај који је био најкраћи и није било потребе за рад нити је било притужби на рад управника и СНО. У име председника Надзорног одбора Зорана Стевановића, извештај је поднео члан Жика Ђорђевић. Он је похвалио рад рачуновође и благајника, напоменувши да су све књиге прихода и расхода врло добро и у складу са законом вођене и да компјутерски начин обраде података заиста има своје предности у односу на прегледност.
Одбор за резолуцију, после свог рада и обогаћењем садржаја од стране делегата, донео је свој документ, који је у ствари и огледало 64. конгреса СНО, документ у коме су садржани основни циљеви и планови СНО за наредни период. Резолуција је једногласно прихваћена и по њој ће СНО радити током наредне године, а коју у целини објављујемо на другој страни овог издања листа “Слобода”. Оцењено је да се једно саопштење пошаље и објави у Отаџбинској штампи.
Месни одбори СНО су главна снага целокупне организације, раширени су на свим странама америчког континента и у њима је чланство које заиста зна зашто су ту. Срж ове организације, Срби и Српкиње рођени у Америци и Отаџбини, чланством и помагањем подухвата СНО чине Српству велику част својим ангажовањем. На Конгресу, месни одбори су подносили своје извештаје, а за оне који нису могли да буду присутни секретар је изнео њихове активности на основу података и знања Извршног одбора.
Одбори широм Америке
Најмлађи председник месног одбора СНО, и то оног у Северном Чикагу, Горан Давидовац, поднео је свој извештај пун елана и планова за будућност. Иако је изабран на тај положај само пре неколико месеци, већ је направио и листу приоритета и начине на који ће се остварити. Посебни нагласак ставио је на подмлађивање и начине учлањења. Приметио је да младе генерације нису довољно упознате колико вреди ова наша најстарија национална организација, какве су активности, какви су планови за будућност, и лично се обавезао да ће на том плану учинити колико може и на начине који су њему познати. Број чланова у прошлој години увећан је за 11 нових чланова, а од тада до Конгреса већ је учлањено 16 нових чланова.
Председник МО у Лос Анђелесу Миодраг Николић, који је скорије изабран за председника после дугогодишњег мандата секретара одбора, похвалио је дивну групу људи с којима сарађује у одбору. Доскорашњи рад био је ограничен немањем просторије за рад, а сада је то решено љубазношћу ЦШО Св. Сава. Такође, одбор се спрема за организовање Конгреса СНО за западне државе крајем октобра и већ сада је упућен позив свима да се спреме за овај пут.
Гојко Гордон Грбић, потомак генерације која је дошла 1906. године у Америку, као дугогодишњи председник Месног одбора СНО у Гери, држава Индијана, подневши извештај похвалио је потпредседника Миша Божовића, секретара Симу Глумца и Томислава Борана као благајника, и остале чланове управе, а посебно оне старије који су дуге деценије провели у раду за СНО као што су Петар Баљак, Нед Марић, Јово Марић. Он је позвао и све чланове да сврате и погледају српски фестивал Св. Сава.
Никола Марић поднео је извештај за Месни одбор у Кливланду, у својству секретара одбора, док је председник Божо Деспинић касније поднео извештај за источни регион. Марић је запазио да верни чланови СНО током дугих деценија полако заостају јер је све мање, а данашњи рад организација мора да посвети прелазној и новој генерацији стасалих за обновљени рад СНО. У Кливленду је одржано неколико састанака, били су на конгресном заседању за источне државе, одржали пикник на имању ЦШО Св. Сава, продали целокупну лутрију СНО, помогли смо посетом представу “Ноћ ђенерала” која је скорије гостовала у Кливланду.
Драган Иветић, председник Одбора у Белвуду, у држави Илиној, са малим бројем чланова, успева да се одржи и гледа са ишчекивањем на активности којима би се више привукла пажња на одбор и делатности.
Председник МО СНО у Милвоки, у држави Висконсин, Михаило Јефтић, још један из плејаде млађих председника одбора, освојио је делегате својом првом реченицом “пошто сам ја рођен овде у Америци, мени је лакше да говорим српски него енглески”. Од родитеља научено Српство, вера Светосавска и вредности организације као што је СНО његова су идеја водиља коју он свакодневно испробава. Иако не тако бројна група у Милвоки као што би требало да буде, Одбор је спремајући посне ручкове имао успеха и гледа на организовану акцију СНО у оквиру које ће млади престати да се “плаше организованог националног живота”.
Координатор СНО за западни део Америке Милорад Голубовић послао је поруку да није могао да дође на Конгрес због изузетних обавеза које има у организовању Видовдана у оквиру ЦШО у Сан Франциску и пожелео успешан и срећан рад. Сличне обавезе имали су и многи председници и делегати, али и то је део обавеза чланова СНО тако да је све то прихваћено јер је наша организација сматра да су такве активности неодложне и значајне за живот српске заједнице.
Детаљни извештај о активностима Месног одбора “Дража Михаиловић” у Њујорку дао је његов председник мр Илија Лубарда. Они имају своје регуларне састанке и одржавају скупове међу којима је значајан видовдански пикник јер је то прилика да се подсете своје историје и обраде значајне теме савременог тренутка.
У Источном Чикагу одбор значајно иде даље, али тражи начине за побољшање. Дугогодишњи председник Вучета Рутовић, уједно и координатор за средњозападни регион САД, известио је о активностима, и као и многи други одбори, предао значајан материјални поклон СНО.
Председник Одбора у Лебанону, у држави Пенсилванији, др Момчило Миљковић обавестио је делегате Конгреса о неким немилим догађајима који су се десили у тој заједници (црквена општина) и да се траже начини чланова СНО како да обнове рад свог одбора.
Један од најактивнијих одбора СНО је онај у Детроиту, а активности његових чланова пренео је делегатима председник Жика Јовић, угледни национални радник у Ворену. Он је похвалио рад своје управе и целокупног чланства и посебно рад на прикупљању помоћи за Фонд Михаило Пупин и децу без родитеља. Такође, одбор позива све на Дражин Дан 17. јула у Ворену. Делегати овог одбора су били и најбројнији на овом конгресу и тако још једном показали своју спремност за озбиљан рад.
У име председника МО у Јужном Чикагу Илије Павловића извештај о раду је поднео благајник Жика Ђорђевић, при чему је наглашена свесрдна помоћ чланова у свим активностима СНО.
У име новоформираног Одбора у Рокфорду, извештај је дала г-ђа Деса Сарафијановић и затражила помоћ од Конгреса и Извршног одбора у даљим активностима јер Одбор има велики потенцијал који треба да се искористи.
Избор председника
Конгрес је даље наставио свој рад разрешењем старе управе, како то налажу правила после свих поднетих извештаја и по налазу да је СНО као организација пословала по свим правилима. Делегати су поново, једногласно и једнодушно, за свог председника изабрали брата Славка Пановића, који је током претходних година изванредно представљао организацију и учинио много да се слика о СНО побољша у многим видовима. На радост свих председник Пановић је прихватио номинацију и избор уз захвалност за указано поверење и замолио све одборе, њихове председнике и чланство да ове године учине највише што могу за интересе Српства и СНО, поготово у години када се решава једно врло битно питање за опстанак српске државе – статус српског Косова и Метохије. Он је рекао да ће морати да се направи један заокрет у активностима и организацији.
После бројних дискусија, многих предлога, њиховим разматрањем, усвајањем или одбацивањем, 64. Конгрес завршио је свој радни део. Конгресу се, на крају, обратио и Мирослав Боројевић, уредник часописа “Баштина”, посвећеног неговању трајних вредности свог завичаја иако је народ Српске Крајине протеран са свог вековног огњишта. Ово је било још једно подсећање на завичајне пределе и трајна опредељења српског народа никада не заборави.
Целовечерње дружење настављено је у обновљеним просторијама уз причу и добру музику коју је изводио виртуоз на неколико инструмената и изванредан певач Света Томић “Каубој”. Уз лепо расположење делегати конгреса наставили су своје дружење сутрадан најпре у манастиру Нова Грачаница на Светој архијерејској литургији, а потом и на Видовданској прослави.
