СРБИЈА СЕ НИКАДА НЕЋЕ ПОМИРИТИ СА ГУБИТКОМ КОСОВА
СРПСКИ ОДГОВОР У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
• Србија ће Косово и Метохију сматрати саставним и неотуђивим делом своје територије, чак и ако дође до једностраних проглашења и признања независности покрајине, рекао је председник Владе Србије обраћајући се Савету безбедности
Пише: Срђа Трифковић
На Никољдан, у среду 19. децембра, одржана је седница Савета безбедности Уједињених нација посвећена Косову и Метохији. На седници су дошле до изражаја наизглед непремостиве разлике између заговорника независности јужне српске покрајине, које предводе САД и Велика Британија, и поборника поштовања међународног права и Повеље УН, које предводи Русија.
Као што је у свом обраћању Савету безбедности истакао премијер Србије др Војислав Коштуница, ово је било први пут од када постоје УН да се расправља о томе да ли су међународно признате границе држава чланица УН заиста загарантоване и да ли принцип поштовања суверенитета и територијалног интегритета и даље има универзално важење.
"Од вашег одговора на ово питање зависи будућност моје земље", рекао је Коштуница. "Али, ако имамо у виду да се данас и овде заправо преиспитују темељни принципи на којима почива међународни поредак, одлука СБ неизбежно ће бити од највећег значаја и за свет у целини".
И заиста, тешко је поверовати да би било могуће да се -- први пут у историји УН -- донесе одлука да, противно вољи једне демократске државе и чланице светске организације, буду промењене њене међународно признате границе, да буде поништен њен суверенитет и да буде ампутирано 15 одсто њене територије.
Повеља УН у овом тренутку стоји као једина брана насилном разбијању Србије. Као што је премијер истакао, да би политика силе могла да разбије једну државу чланицу УН, она прво мора да разбије Повељу УН: "То би за последицу нужно имало да се подрије ауторитет и суштински обесмисли постојање светске организације, која више не би могла да заштити ни себе ни своје чланице".
Ова чињеница истовремено оповргава тврдњу појединих америчких и западноевропских званичника да је Косово "јединствен случај" и да проглашењем и признањем независности не би био успостављен преседан. Заговорници таквог става практично тврде да се Повеља УН може прекршити само једном и то само у случају једне земље - Србије. Наравно, када би Повеља једном била прекршена а принципи на којима су саздане УН погажени, повратак на пређашње стање више не би био могућ. Неповратно би се пољуљао кредибилитет светске организације, ништа мање него што је кредибилитет Друштва народа био уништен неспособношћу тадашњих демократских сила да адекватно одговоре на агресије Јапана у Манџурији, Италије у Етиопији и Немачке у Судетима.
Да ли нека држава заиста мисли да има право и да, уз подршку својих савезника, може да делује противно одлукама и резолуцијама СБ, питао је српски премијер чланице највишег тела светске организације.
Он је истовремено указао и да онај ко је у стању да каже како је изнад СБ и изнад међународног права и како нема обавезу да поштује Резолуцију СБ 1244, може одмах отворено да саопшти да је у историји међународих односа наступила нова ера, у којој се сила ставља изнад права и изнад закона.
Коштуница је навео и да, као у свим досадашњим приликама, Србија и данас у СБ заступа становиште да је косовско питање у својој бити питање - поштовања права. 'Сви видимо да су међународно право и Резолуција 1244 најдиректније угрожени отвореном претњом да ће доћи до једностраног проглашења независности Покрајине'.
Посебно је опасно што се поборници једностране независности упорно позивају на одбачени Ахтисаријев план, рекао је Коштуница и подсетио да је тај исти предлог био на столу и да СБ није прихватио. 'Из овога следи питање: да ли је могуће да предлог који је СБ већ одбацио може послужити као основ за кршење једне његове важеће резолуције, па и саме Повеље УН', питао је Коштуница.
У истом контексту он је упитао и како би ЕУ могла да шаље своју Мисију за спровођење одбаченог Ахтисаријевог плана када би то била противправна одлука, очевидно супротна Резолуцији 1244? 'Јер тек када СБ одобри целовито споразумно решење до кога две стране треба преговорима да дођу, може се говорити о карактеру међународне мисије која то решење треба да спроведе'.
Председник Владе Србије је подсетио да је прави начин решења косовског питања већ одредио СБ Резолуцијом 1244 када се определио за политичко решење кризе на Косову.
'Више је него јасно да једнострана независност представља сушту супротност политичком решењу које је сагласно међународном праву. Пут до политичког решења које је наложио СБ могуће је постићи само упорним и стрпљивим преговорима двеју страна, све до постизања компромиса који ће задовољити суштинске интересе и државе Србије и албанске националне мањине', закључио је он.
'Намеће се због тога закључак да се онај ко се залаже за поштовање закона и мира у региону не може залагати за једнострану независност', констатовао је Коштуница.
Он је предложио да СБ у овом преломном тренутку позове на наставак преговора захтевајући да се обе стране обавежу на проналажење политичког и компромисног решења.
'Досадашњи преговори били су вођени у сенци изричитог обећања косовским Албанцима да ће добити независно Косово. То и ништа друго главни је разлог неуспеха досадашњих преговора. Тврдим да би, да таквог претходног обећања није било, исход био другачији, као што сам убеђен да ће, ако таквих обећања опет не буде, нови преговори уродити плодом и у релативно кратком року довести до компромисног решења', нагласио је Коштуница.
'Упитајмо се шта може бити разлог да се преговори не наставе. Ако је разлог то што за две претходне године колико су трајали досадашњи преговори договор није постигнут, да ли би то значило да све спорове широм света који су старији од две године треба одмах окончати једностраним актима?'
Други, и по мир и стабилност у свету много опаснији, аргумент против наставка преговора гласи да компромис није могућ. Тврдити да компромис о једном питању које је СБ својом резолуцијом преузео да решава није могућ, по нашем мишљењу само по себи заслужује највећу осуду, оценио је Коштуница.
'Шта би могла да значи констатација да СБ, у чијој је надлежности решавање косовског питања, није у могућности да пронађе компромисно решење? Да ли би то значило да принципи које је СБ одредио у Резолуцији 1244 за решавање положаја покрајине Косово и Метохија више немају универзалан значај и да зато не могу да буду оквир решења овог питања?
У крајњем исходу то би значило да СБ, на принципима на којима је основан, више није способан да решава проблеме који су у његовој надлежности.
Савет безбедности прошле среде није понудио одговор на то питање. Компромиса нема и уследиће једнострана решења, што је друго име за политику силе'. Међутим, истом приликом је потврђено да Србија, као слободна и суверена држава, неће прихватити ниједну једнострану одлуку којом се заобилази СБ и крши важећа Резолуција 1244 и да ће са ослонцем на Повељу УН и сопствени Устав, поништити све једностране акте албанских сепаратиста и да ће Косово и Метохија остати њен саставни и неотуђиви део. Тврдња како компромис није могућ подразумева најгори расплет, који мора имати несагледиве последице не само за Србију и регион, већ и за мир и стабилност у свету.
Коштуница је у УН у име Србије позвао Савет безбедности да одлучно одбаци овакав опасан развој ситуације и да својим ауторитетом снажно реафирмише сопствену Резолуцију 1244 позивајући на неодложан наставак разговора. Наиме, ако се једном допусти да сила уместо договора и компромиса решава ствари, нико не би требало да се заварава да се можда већ сутра и сам неће наћи на удару такве силе.
Коштуница је подсетио на конструктивну улогу и пуну ангажованост Србије како би се у досадашњем преговарачком процесу пронашло споразумно решење и поручио да СБ може и убудуће рачунати на пуну спремност Србије да конструктивно и одговорно учествује у новим преговорима.
Он је подсетио да би се, сагласно Резолуцији 1244, могла обезбедити функционална суштинска аутономија, која би у свему гарантовала косовским Албанцима статус најповлашћеније националне мањине који данас постоји у свету.
Суштинска аутономија се широм света у различитим моделима показује као функционално, одрживо и успешно решење. Оно што је најважније јесте да је суштинска аутономија решење које је сагласно међународном праву и управо због тога то је данас универзални пут за проналажење компромиса у свим споровима који су слични косовском, подсетио је Коштуница.
'Ако је на тај начин Италија могла да реши питање Јужног Тирола, Данска питање Гренланда, Кина питања Хонг Конга и Макаоа, Финска питање Оландских острва, нема рационалног разлога зашто и Србија, на исти или сличан начин, не би могла да реши питање Косова и Метохије.
На св. Николу 2007. Србија је потврдила свој историјски избор и донела своју одлуку. По речима њеног премијера, она ни по коју цену и никада неће одустати од права која су утврђена Повељом УН, а која гарантују неповредивост међународно признатих граница Србије.
Ово је потпуно у складу са нашим више пута поновљеним ставом да без обзира на једностране потезе Албанаца или Запада Србија мора остати доследна у ставу да је Косово и Метохија саставни и неотуђиви део њене суверене територије. Ако је за такав став цена неулазак у Европску унију, и ту је цену потребно и вредно платити.
|